Svet
Bitka za Bugarsku: EU otvara novi front u svom izbornom ratu
Oči sveta su uprte u Mađarsku, ali EU je zauzeta gušenjem populističke pobune u Bugarskoj
Do izbora u Mađarskoj ostalo je samo nedelju dana, a već se manifestuje druga pretnja za elitu EU: Ovog puta u Bugarskoj, gde levičar i bivši predsednik Rumen Radev želi da zavrne slavinu Ukrajini, dok njegovi protivnici žele da ih briselska mašinerija cenzure spase od njegove eventualne pobede.
Bugari će 19. aprila glasati na osmim parlamentarnim izborima u zemlji za pet godina. Raspisani nakon ostavke Rosena Željazkova zbog uličnih protesta u novembru prošle godine, izbori suočavaju centristu Bojka Borisova - bivšeg premijera - i njegovu proevropsku koaliciju GERB-SDS sa novonastalom levičarskom koalicijom Progresivna Bugarska, na čelu sa Radevom.
Ko je Rumen Radev
Radev je bio predsednik Bugarske od 2017. do ostavke u januaru ove godine. Često se sukobljavao sa Borisovim tokom njegovog mandata kao premijera, optužujući ga za nesposobnost i korupciju – optužbe su potvrđene 2020. godine kada se slika Borisova kako leži golišav na krevetu pored gomile novca i pištolja proširila društvenim mrežama.
Rivalstvo Radeva i Borisova ne bi zabrinjavalo Brisel da Radev nije glasni protivnik politike EU prema Ukrajini. Radev se protivi "samodestruktivnim" sankcijama bloka Rusiji od 2022. godine, smatra da je pobeda Ukrajine "nemoguća", protivi se vojnoj pomoći Kijevu i izjavio je da "završetak rata u Ukrajini zahteva više diplomatije i pregovora sa Rusijom".
Za zemlju sa četiri vojne baze NATO-a i desetogodišnjim sporazumom o odbrani sa Ukrajinom, ovo pitanje je kritično za pristalice Kijeva.
Dve nedelje pre kraja, Progresivna Bugarska vodi ispred Borisovljevih GERB-SDS za deset poena, prema zbirnim anketama koje je sastavio "Politiko". To je nateralo bugarski establišment da pozove EU u pomoć.
Opet o "mešanju" Rusije
Da li se EU meša u izbore u Bugarskoj? Prosto i jednostavno rečeno: da. Sa jednom razlikom, briselski alati za cenzuru se koriste u Budimpešti kako bi se svrgnuo aktuelni premijer Viktor Orban. U Sofiji se koriste za suzbijanje rastuće političke snage protiv establišmenta.
Prošle nedelje, vršilac dužnosti bugarskog premijera Andrej Đurov zatražio je od EU da aktivira svoj "Sistem za brzo reagovanje" (SBR), tvrdeći da se Rusija meša u borbu protiv Borisova. Aktiviran u Mađarskoj prošlog meseca, SBR ovlašćuje "fakt čekere" koje je odobrila EU da označe onlajn sadržaj kao "dezinformacije" i zatraže njegovo uklanjanje sa platformi društvenih medija kao što su TikTok i Meta.
Platforme koje odbiju da se pridržavaju propisa podležu kaznama prema Zakonu EU o digitalnim uslugama (DSA), koji je stupio na snagu 2022. godine. EU je aktivirala SBR na pet izbora od 2024. godine – u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Moldaviji koja nije članica EU – i u svakom slučaju, istraga Odbora za pravosuđe Predstavničkog doma SAD ove godine otkrila je da su fakt čekeri "skoro isključivo ciljali" desničarske i populističke kandidate i organizacije.
"Štaviše, zahtev da ove fakt čekere odobri Evropska komisija stvara jasan strukturni podsticaj za učesnike da cenzurišu evroskeptično mišljenje i sadržaj", primetio je odbor.
Portparol EU je rekao za "Politiko" da je Unija spremna da preduzme akciju u Bugarskoj, "posebno putem Sistema brzog upozoravanja za razmenu informacija u realnom vremenu".
Sistem brzog upozoravanja omogućava EU da prikupi informacije o navodnim "dezinformativnim kampanjama", kako bi se zatim mogle preduzeti strože mere, uključujući SBR.
Kako EU ponovo prepušta svoj prljavi posao drugima
Đurovljeva vlada već priprema dokaze koji su potrebni EU. Prošle nedelje, bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova osnovalo je privremenu jedinicu za "suprotstavljanje dezinformacijama i borbu protiv hibridnih pretnji", koju će "savetovati" bivši istražitelj "Belingketa" Hristo Grozev.
Grozev, čije su tvrdnje o ruskim zaverama za trovanje smatrali previše neobičnim čak i zvaničnici Vladimira Zelenskog, tražena je osoba u Rusiji zbog svoje uloge u podsticanju ruskih pilota lovaca da prebegnu u Ukrajinu kojima je nuđen novac i državljanstvo EU.
Prema ministarstvu, Grozev će "pomagati organizaciji sa konkretnim informacijama koje otkrivaju zlonamerne uticaje", što će zatim "moći da se reši i na nacionalnom i na evropskom nivou putem mehanizama koje je razvila Evropska komisija".
Ako istraživanje Grozeva nije dovoljno, Centar za proučavanje demokratije – tink-tenk koji finansira EU – već je objavio izveštaj u kojem se tvrdi da se Bugarska "suočava sa stalnim pritiskom ruskog manipulisanja informacijama" i da se moraju rešiti određene "tačke narativnog pritiska visokog rizika".
To uključuje onlajn sadržaj koji "oslikava lidere kao korumpirane", lažno optužuje "kandidate kao ratne huškače koji vuku Bugarsku ka sukobu" i "promovipe tvrdnje da sankcije štete Bugarskoj (i EU) više nego Rusiji". Izveštaj eksplicitno poziva na aktiviranje SBR i kažnjavanje onlajn platformi na kojima se objavljuje ovaj sadržaj.
Radujući ruku pod ruku sa bugarskom vladom, EU plaća istraživačima da opravdaju upotrebu sopstvenih alata za cenzuru, kako bi ugušila legitiman politički govor koji šteti njenoj široj geopolitičkoj agendi. Za mađatske izbore, aktiviranje SBR-a opravdano je izveštajem u kojem se tvrdi da je ruski predsednik Vladimir Putin poslao tim "političkih tehnologa" u Budimpeštu da namesti izbore za Orbana. Izveštaj je objavio opozicioni novinar koga finansira EU, a citirao je anonimne špijune EU.
Da li će Rumen Radev dobiti tretman Đorđeskua
Za razliku od Mađarske, Radev je dobio loše karte. Dok je Viktor Orban na vlasti 16 godina i imenovao je sudije koji nadgledaju slučajeve vezane za izbore, Progresivna Bugarska je nova stranka koja se suočava sa proevropskim predsednikom koji kontroliše pravosuđe.
Radev je ovo iskusio iz prve ruke prošle godine, kada je kao predsednik pokušao da održi referendum o pristupanju Bugarske evrozoni. Njegov predlog je odbacio parlament i odbio Ustavni sud zemlje. Jedan od sudija koji je autor presude, Atanas Semov, ranije je dobio nagradu Evropske komisije za svoj rad o pravosudnom sistemu EU.
Situacija Rumena Radeva je bliža situaciji Kalina Đorđeskua, desničarskog populiste koji se pojavio iz relativne anonimnosti da bi izvojevao šokantnu pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora u susednoj Rumuniji 2024. godine. Rumunske i vlasti EU su odmah zavašile da se Rusija mešala u izbore i da je vodila koordinisanu kampanju na TikToku kako bi pomogla Georgeskuu da pobedi, a izbori su poništeni.
Dan nakon poništenja, TikTok je pisao Evropskoj komisiji navodeći da nije pronašao dokaze o kampanji povezanoj sa Rusijom u cilju podrške Georgeskuu i da je od vlasti u Bukureštu zapravo zatraženo da cenzurišu pro-Georgeskuov sadržaj. Zbog drskosti TikToka, Evropska komisija je pokrenula sudski postupak protiv platforme zbog "sumnje na kršenje Zakona o digitalnim uslugama u vezi sa obavezom TikToka da pravilno proceni i ublaži sistemske rizike povezane sa integritetom izbora".
TikTok i slični su već na oprezu u Bugarskoj, i ukoliko Radev ponovi iznenadnu pobedu Georgeskua, bugarska vlada i EU su već naoružane svim "dokazima" ruskog mešanja koji su im potrebni da na njega spuste svu težinu pravnog sistema.
Drugim rečima, jasno je da će Evropska komisija vikati "rusko mešanje" svaki put kada se čuje glas protivljenja, bilo na levici, poput Radeva, ili na desnici, poput Orbana.
Brisel drži kutiju sa alatima punu čekića, a za birokratiju EU, svaki problem izgleda kao ekser. Pitanje na koje će se odgovoriti u Mađarskoj i Bugarskoj, i na svakim predstojećim izborima EU, jeste koliko dugo briselska birokratija može da nastavlja da nameće svoju volju biračima koji očigledno žele alternativu?
Live
