Svet
Paradoksi besudne zemlje: Srećni su Srbi kojima je oteta imovina, a nisu završili u zatvoru
Još 2021. godine objavljeno je da je za vraćanje uzurpirane imovine na Kosovu i Metohiji podneto više od 70.000 zahteva Srba i nealbanaca, a mnogi slučajevi tada su po sudovima stajali i po deset i više godina
"Zatvor u Podujevu pun je ljudi koji su pokušali da ostvare imovinsko pravo a prijavljeni su kao ratni zločinci", ispričao je pre koji dan za RTS advokat iz Severne Mitrovice Dejan A. Vasić.
Po njegovim rečima otimanje srpske imovine postalo je praksa na Kosmetu, pa je u različitim delovima, u Peći, Klini, Istoku, Gnjilanu, Mitrovici, Prištini, bilo mnogo slučajeva da se falsifikatima i prevarama dolazilo do imovine koja ne pripada osobi koja je postala vlasnik.
Tzv. kosovska policija saopštila je pre koji dan da je uhapšena osoba osumnjičena za krivično delo falsifikovanja dokumenata radi prodaje zemljišta na području opštine Uroševac.
Ispitan je B. L. (36) u svojstvu osumnjičenog da je u saradnji sa drugim licima izvršio krivična dela prevara, falsifikovanje dokumenata i legalizacija lažnog sadržaja. Posle saslušanja B. L. je određen pritvor do 48 sati.
"Postoji osnovana sumnja da su osumnjičeni falsifikujući identifikacione dokumente i sertifikat o vlasništvu oštećenog, nezakonito prisvojili njegovu nekretninu površine sedam hektara u približnoj tržišnoj vrednosti od oko tri miliona evra, koja se nalazi u opštini Uroševac, a koju su potom parcelisali i prodali trećim licima", navodi se u saopštenju policije samozvane države.
Ova istraga je, navodi se dalje, nastavak akcije od 19. februara ove godine kada su uhapšene četiri osobe za koje se sumnja da su "zajedno, nezakonitim radnjama i falsifikovanim srpskim dokumentima prisvojili i prodali zemlju srpskog vlasnika u ukupnoj vrednosti od oko 1,5 miliona evra".
Povodom tog slučaja saopšteno je da su istražitelji "pribavili informacije koje dokazuju da su osumnjičeni M. M, Š. B, D. R. i B. Ž, nezakonitim radnjama (falsifikovanje dokumenata – srpskog pasoša i drugih dokumenata) i korišćenjem lažnih dokumenata kao pravih (takođe predstavljajući lažno lice kao stvarno), uspeli da otuđe odnosno prodaju preko notara imovinu podnosioca žalbe M. T. u površini od 36,28 ari, istovremeno obmanjujući kupca H. M. da navodno prodaju imovinu sa urednom dokumentacijom, gde su za to dobili novac u ukupnoj vrednosti od 1.578.180,00 evra".
Srbi sa Kosova i Metohije kojima je samo oteta zemlja, a nisu u međuvremenu završili u nekom od kosovskih zatvora, opšti je zaključak, još su i dobro prošli. Posle više slučajeva hapšenja, optužbi za "ratne zločine", oni kojima je oteta zemlja, kuće, stanovi, odustaju da odu na Kosovo i Metohiju i tamo traže pravdu, odustaju da pokrenu postupke, bojeći se da i sami ne budu uhapšeni o osumnjičeni.
Veliki broj njih su u pokušaju da vrate otetu imovinu, ili su odbili da svoje njive prodaju Albancima, završili u kosovskim zatvorima sa teškim optužbama najčešće za "ratne zločine"...
Ovde je svakako najupečatljiviji slučaje Srbina Duška Arsića iz sela Matičane kraj Prištine, koji je već pet godinu zatvoru, skoro je završeno suđenje za "ratne zločine", a Arsić je osuđen na 13 godina robije.
Od početka suđenja Arsić uporno ponavlja da je "zaglavio u zatvoru zbog svoje imovine", a Arsićev branilac, advokat Nebojša Vlajić izjavio je da tužilac nema svedoka koji može da potvrdi Arsićevu krivicu.
"Videli smo da se jedan (od svedoka) profesionalno bavi kupovinom srpske zemlje, po njegovim rečima otkupio je više od 300 parcela i jasno je da je, što smo isticali u prethodnom suđenju, to jedan od razloga, ako ne i glavni razlog zašto se protiv Duška Arsića vodi ovakav postupak, jer je došlo do nesporazuma, odnosno on je odbio da proda one parcele koje je neko želeo da kupi", rekao je Vlajić.
Advokat ističe da ga niko nije prijavljivao, da je živeo u Gračanici i niko ga nije teretio ni za šta.
"Kada je došao u sukob sa Albancima oko prodaje svoje zemlje, onda je prijavljen, onda je postao ratni zločinac, onda je uhapšen i počeo je da se vodi postupak i sve redom", precizirao je advokat Vlajić na jednom od ranijih ročišta.
Po rečima advokata Vasića nemoguće je sabrati vrednost otete imovine. Naveo je i da je u velikom broju slučajeva uspevao da reši takve probleme ali uz mnogo napora, dodajući da su razlozi za takvu situaciju "posleratno stanje i mentalitet da pobedniku nešto pripada".
Duško Arsić koji je geometar po struci, tokom suđenja u Prištini ispričao je da njegov pokojni otac Božidar i stric Tomislav nikoga nisu ovlastili da proda njihovu zemlju u selu, i da je 2012. godine saznao da je dokumentacija falsifikovana. Tri meseca posle podnošenja tužbe za utvrđivanje ništavosti ugovora uhapšen je na Jarinju pod optužbom da je počinio ratni zločin i od tada je u pritvoru visoke sigurnosti u Podujevu.
Što se tiče optužbi protiv Arsića za navodni ratni zločin, svedok R. Š. pred sudom je ispričao da samo na osnovu izjave druge osobe, Artana Krasnićija, zna da mu je Arsić, koga nije ni poznavao, navodno, "ubio brata".
Nenad Arsić iz Čaglavice osuđen je na šest godina zatvora takođe zbog "ratnog zločina". Arsić je, kako je "utvrdio" sud, tokom rata na Kosmetu nečovečno postupao prema Jakupu i Skenderu Šalji tako što ih je tukao, terao ih da piju rakiju i pevaju "Oj Srbijo mila mati..." Posle presude, advokat Dejan Vasić izjavio je da "specijalno tužilaštvo nije dokazalo optužnicu i da nije utvrđena Nenadova odgovornost".
Sam Arsić ustvrdio je da su ga braća Šalja optužila jer – nije želeo da im proda deo svog imanja.
Gavrilo Milosavljević iz Istoka, prošle godine je, posle tri godine golgote u pritvornom centru visoke bezbednosti u Podujevu, oslobođen optužbe da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Gavrilo je posle rata više puta dolazio u Istok u pokušaju da povrati vlasništvo nad stanom koji je pripadao njegovoj majci koja je 1999. godine odbila da napusti Istok i za koju je, od tada, jedino uspeo da sazna da je na zverski način ubijena. Jedinica za ratne zločine uhapsila ga je pošto je sporni stan uspeo da posle 23 godine uknjiži na svoje ime. Lisice na ruke stavljene su mu kada je došao u katastar da izvadi posedovni list.
Milorad Đoković (55) Srbin iz Vitomirice već je četiri godine u zatvoru na Kosmetu pod optužbom za ratni zločin, a suđenje još traje. Pre tri godine Đokoviću su komšije Albanci do temelja sravnili kuću pošto je stigla presuda Višeg suda u Prištini kojom mu je, posle godina suđenja priznato pravo na imovinu, odnosno, kuća upisana na njegovo ime.
Milorad se u Vitomiricu vratio pre 15 godina. Po povratku, albanska porodica Prekaj koja je koristila njegovo imanje optužila je Milorada da je ubio njihovog oca. Posle se ispostavilo i da je Sadrija Prekaj poginuo posle rata u saobraćajnoj nesreći. Milorad je kasnije uhapšen zbog sumnje da počinio – "ratni zločin".
Početkom ove godine, Savez udruženja raseljenih sa Kosova i Metohije u Crnoj Gori uputio je javno upozorenje svim notarima i institucijama u Crnoj Gori "da sa posebnom pažnjom pristupaju overama punomoćja i drugih dokumenata koji se odnose na imovinu na Kosmetu, naročito u slučajevima kada se kao vlasnici pojavljuju lica sa KiM koja nemaju regulisan boravak u Crnoj Gori ili ne poseduju čipovane, odnosno očitane lične karte Republike Srbije".
Kako kako je upozoreno, "iza svakog ovakvog papira" može stajati oteta zemlja, prevaren vlasnik i trajna nepravda, objavio je crnogorski "Barski portal".
U tekstu pod naslovom "Crnogorski notari dovedeni u zabludu", "Barski portal" je, pozivajući se na istraživanje Medija centra Čaglavica, objavio da se Albancima sa KiM overavaju falsifikati na osnovu kojih srpska zemlja u pokrajini menja vlasnike.
"Još u vreme kada su overe bile u nadležnosti sudova, pred Osnovnim sudom u Baru vođeni su krivični postupci protiv albanskih državljana koji su na identičan način koristili falsifikovana dokumenta za prodaju tuđe imovine, posebno na području Kline i drugih gradova u Metohiji", navodi se u tekstu.
Po rečima advokata Dejana Vasića, katastarske knjige na Kosmetu "dosta su problematične", pa će biti "potrebno mnogo vremena i napora da se sve uskladi onako kako bi trebalo da bude".
Jedan od Srba kojima je oteta imovina, Milisav Živaljević, koji je iz Peći pobegao 1999. godine i danas živi u Kraljevu, za RTS je ispričao da ljudi koji tvrde da su legalno kupili njegovo imanje nemaju nikakve papire o tome.
"Uskraćen sam, ne mogu imovinu da povratim", rekao je Živaljević, dodajući da ne može ni da ode na Kosmet, u strahu od hapšenja.
Još 2021. godine objavljeno je da je za vraćanje uzurpirane imovine na Kosovu i Metohiji podneto više od 70.000 zahteva Srba i nealbanaca, a mnogi slučajevi tada su po sudovima stajali i po deset i više godina. Nema podataka koliko je takvih slučajeva u međuvremenu rešeno.
"Nepokretnosti se uglavnom zauzimaju na način da se fizičkim putem obavlja smetnja poseda, odnosno neko uđe u tuđi posed, koristi tu imovinu i ne dozvoljava pravom vlasniku da imovinom raspolaže. Drugi način je falsifikovanje ovlašćenja putem kojih se imovina prenosila preko sudova, a sada preko notara, ili upisivala katastarski na nove vlasnike", objasnila je tada advokat Jovana Filipović.
Kako je istakla, zauzete su imovine najveće vrednosti i na dobrim lokacijama.
"Nisu retki slučajevi zauzimanja i poljoprivrednog zemljišta u selima gde je komšija video da godinama njihove komšije Srbi ili ostali nealbanci ne dolaze i ne koriste svoju nepokretnost. Prosto, zauzmu tu njivu, koriste i obrađuju. Ukoliko vide da neko duže vreme nije ulazio u kuću, zauzmu i nju", kazala je Filipovićeva.
Live
