Mađarska uoči izbora: Odluka koja bi mogla da uzdrma više od jedne političke scene

Plakati političkih kandidata u Mađarskoj deluju kao da su deo nekakve ulične izložbe – uramljeni, uredno postavljeni, neoštećeni. Takoreći, bez ikakvih tragova političke mržnje. Do juče, pre nego što je u grad stigao Džej Di Vens, desna ruka glavnog vašingtonskog kauboja, ni Budimpešta na prvi pogled nije izgledala kao prestonica zemlje u žestokoj izbornoj groznici. Ali poruke dvojice glavnih kandidata – Viktora Orbana i Petera Mađara – od početka kampanje glasnije odjekuju van, nego u Mađarskoj.

Naš izbor

Mađarska na raskrsnici: Izbori koji nisu samo unutrašnja stvar Budimpešte

Jer, ova se utakmica igra na geopolitičkom terenu i ne samo između Fidesa i Tise, već i između Vašingtona, s jedne, i Brisela i Kijeva s druge strane. Optužbe o mešanju EU, koje je juče jasno izrekao i potpredsednik Amerike, podrška koja na adresu Petera Mađara dolazi iz pojedinih evropskih centara moći, ali i slučajevi poput prisluškivanja ministra spoljnih poslova Petera Sijarta pojačali su utisak da izbori imaju širi značaj od nacionalnog.

Zato je i pobeda na ovim izborima više od još jedne osvojene utakmice. Trijumf Orbana bio bi poruka Briselu – da u EU i dalje postoji prostor za politiku suvereniteta, i Vašingtonu – da je Mađarska evropsko srce MAGA vizije. Ako, pak, pobedi Peter Mađar, Brisel će takve rezultate dočekati kao znak da je Mađarska spremna da se vrati u politički stroj Evropske unije, a Kijev kao najava povoljnijeg odnosa prema ukrajinskoj poziciji.

Ishod izbora u nedelju će širom otvorenih očiju čekati i Srbija i Republika Srpska, gde se pobeda Orbana vidi kao opstanak retkog saveznika u Evropi koji razume njihove pozicije, a poraz kao još jedan korak ka političkoj izolaciji u okruženju koje ima sve manje sluha za njih.

Mađar protiv Orbana, grad protiv unutrašnjosti

Orban u završnicu kampanje ulazi sa jasnim narativom: protiv njega ne stoji samo opozicija, već politička opcija koja ne služi mađarskim, već interesima Kijeva i koja je spremna da evropskim novcem podrži Ukrajinu u sukobu sa Rusijom. U tom okviru, biračima poručuje da će 12. aprila odlučiti hoće li Mađarska ostati suverena u donošenju odluka ili će se prikloniti politici koja dolazi spolja.

Mađar, s druge strane, insistira na unutrašnjim temama – korupciji i ekonomiji. Birače poziva da "stanu na put oligarhiji", koju je Fides navodno gradio od 2010. godine, odnosno od kada se Orban vratio na vlast. On snagu crpi iz urbanih sredina, pre svega iz Budimpešte, dok Fides svoju prednost gradi u unutrašnjosti zemlje i u direktnom kontaktu sa biračima. Orbanova glavna bitka je da spreči odliv glasača.

"Postoji nekoliko okruga u Mađarskoj koji mogu biti interesantni i gde će Mađar probati da preokrene situaciju, jer njemu nije dovoljno da dobije velike gradove za većinu u parlamentu. Mađarski sistem je takav da sa 50 odsto dobijenih glasova na nivou države možete dobiti i do dve trećine mesta u parlamentu, što je Fides uspevao. Sada je gotovo izvesno da Fides ne može toliko da dobije, ali natpolovičnu svakako može", objasnio je geopolitički analitičar Predrag Rajić za Kulturni centar Novi Sad i dodao da u nedelju očekuje visoku izlaznost.

Mali igrači, veliki uticaj

Mađarski izborni sistem jedan je od ključnih faktora. Parlament ima 199 poslanika, od kojih se većina, odnosno 106 bira po većinskom sistemu, dok 93 po proporcionalnom sistemu sa stranačkih lista.

Šta radi Vens u Budimpešti: Pomaže Orbanu da pobedi ili čuva MAGA pokret u Evropi

U većinskom delu sistema, građani glasaju za kandidata imenom i prezimenom, a pobednik je onaj ko osvoji najviše glasova bez drugog kruga i bez apsolutne većine. Upravo taj model ide u prilog strankama koje imaju razvijenu terensku mrežu i prepoznatljive lokalne kandidate – što je prednost Fidesa.

Otežavajuća okolnost za Tisu su i manje političke opcije, koje bi, iako pojedinačno slabe, mogle da utiču na raspodelu mandata. Iako je trka svedena na dve, manje stranke mogu da imaju veliku ulogu.

Poznavaoci mađarskih prilika kažu da Naša domovina, stranka Lasla Torockaja, koja zastupa još tvrđu nacionalnu politiku od Fidesa, ima šansu da pređe cenzus, što bi moglo dovesti do situacije u kojoj će biti neophodna postizborna saradnja. U tom slučaju, Torockaj bi se pre okrenuo Orbanu nego Mađaru, ali uz moguće uslove i dalje ideološko pomeranje udesno.

Demokratska koalicija, na čijem je čelu Klara Dobrev, bivša supruga nekadašnjeg premijera Ferenca Đurčanja, je na ivici cenzusa, dok Partija dvoglavog psa može privući birače alternativne levice kojima je Mađar previše desno pozicioniran.

U najneizvesnijim izborima do sada, bolji pregled na situaciju ne daju ni ankete čija se predviđanja razlikuju u zavisnosti od toga da li dolaze iz izvora bliskih jednoj ili drugoj strani.

Ali ono što je izvesno – rezultate u nedelju neće čekati samo Mađari. Ishod će da očekuju i Brisel, i Kijev, i Vašington i Beograd – svako sa svojim računicama i sa svojim strahovima od onoga što bi iz Budimpešte moglo da stigne.