Tramp traži krivce u NATO-u: Neposlušnim saveznicima preti premeštanjem američkih trupa

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra mere protiv pojedinih zemalja članica NATO-a za koje smatra da nisu bile od dovoljne pomoći SAD i Izraelu tokom rata protiv Irana.

Prema pisanju "Volstrit džornala", među opcijama koje su na stolu nalazi se i premeštanje američkih trupa iz "nepouzdanih" savezničkih država u one članice Alijanse koje su, po oceni Vašingtona, pokazale veću spremnost da podrže američke vojne poteze na Bliskom istoku.

List navodi da su se na udaru kritika našle pre svega Španija, Nemačka, Italija i Francuska, jer su tokom sukoba ograničavale upotrebu vazdušnog prostora ili vojnih baza za američke operacije. Istovremeno, kao pouzdaniji partneri unutar NATO-a pominju se Poljska, Rumunija, Litvanija i Grčka, što pokazuje da Bela kuća ne razmišlja samo o političkoj poruci, već i o novom vojnom rasporedu unutar Evrope.

A jutros se oglasio i Tramp poručujući da je NATO savez nepouzdanih:

"NATO nije bio tu kada nam je bio potreban, i neće biti tu ni ako nam ponovo zatreba. Zapamtite Grenland, tu veliku, loše vođenu santu leda!!!"

Da stvar nije tek medijsko nagađanje, potvrdila je i portparolka Bele kuće Kerolajn Levit, koja je uoči susreta Donalda Trampa sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom poručila da je Alijansa u iranskoj krizi testirana i da test – nije prošla. Po njenim rečima, neke saveznice su okrenule leđa Americi u trenutku kada je Vašington očekivao podršku.

Tramp je poslednjih dana dodatno pojačao pritisak, nazivajući NATO "papirnim tigrom" i javno dovodeći u pitanje smisao saveza koji, kako on vidi stvari, računa na američku zaštitu, ali ne želi da deli rizik kada Vašington uđe u rat.

Naš izbor

Tramp vs NATO: Čovek koji će Alijansu poslati na smetlište istorije

Ruteova poseta Vašingtonu tako je došla u trenutku kada se više ne razgovara samo o većim izdvajanjima za odbranu, već i o tome da li će SAD početi da kažnjavaju saveznike po političkom kriterijumu lojalnosti.

Iza svega se, međutim, krije mnogo opasnija poruka: Tramp ne doživljava NATO kao zajednicu obaveza, već kao instrument koji mora da bude bezrezervno na raspolaganju američkoj strategiji. Ukoliko neka evropska država odbije da otvori baze, pošalje brodove ili politički pokrije američku operaciju, u Beloj kući se to sve otvorenije tumači kao akt nelojalnosti, a ne kao pravo suverene države da izbegne tuđi rat.

Zato ovaj spor nije samo još jedan Trampov ispad protiv Evrope. On pokazuje da Vašington, pod ovom administracijom, želi NATO koji neće raspravljati, već slediti. A ako ne bude sledio, mogao bi da ostane i bez američkih vojnika i bez iluzije da je savez ravnopravnih.