Svet
Pad Crnog jastreba, drugi deo: Proglasi pobedu, spakuj se i beži
Možda Tramp zaista traži samo privremeni predah. Ali, ukoliko nastavi sa vojnim operacijama protiv Irana – to će imati za posledicu iste, ili još gore posledice
Gledanje holivudskog filma "Pad crnog jastreba", o događajima u Somaliji iz 1993. godine, danas može biti izvanredno poučno. Bila je to još jedna vojna operacija koju su izveli američki marinci na osnovu loših obaveštajnih podataka i bez jasnog plana.
Dva američka helikoptera u akciji su oborena, a potom je usledio pravi pokolj marinaca. Telo jednog od njih je vučeno ulicama Mogadiša. Ova slika leša, okačenog konopcem za vozilo, izašla je na naslovnoj strani magazina "Njuzvik". Jedan pilot helikoptera "crni jastreb" uzet je za taoca.
Bila je to operacija u kojoj je planirana otmica generala Aidida. Operaciju, koja se završila totalnim fijaskom, odobrio je tadašnji predsednik SAD Bil Klinton. Šest meseci kasnije, sve američke trupe su povučene iz Somalije.
"Zmiji treba odseći glavu"
Klinton je u Somaliji počinio sve one greške koje je napravio Tramp kada se upustio u rat sa Iranom, primećuje slavni britanski novinar Martin Džej na sajtu "Fondacija strateške kulture". Nivo neznanja američkih generala, koji su radili sa veoma sumnjivim obaveštajnim izveštajima, bio je zapanjujući.
Čitava operacija zasnivala se na (pogrešnoj) proceni da je za američke neuspehe da preuzmu Mogadiš odgovoran samo jedan čovek – general Aidid.
Logika operacije bila je veoma prosta: "zmiji je samo trebalo odseći glavu", dodaje Džej, koji je tada bio dopisnik iz somalijske prestonice. Pre akcije, neko je predložio "glupu ideju" da se za informacije gde se nalazi general ponudi "bedna nagrada" od 25.000 američkih dolara. Ovoj sumi su se bogati Somalijci smejali, jer su za otprilike isti iznos iznajmljivali vile u Mogadišu.
Zapravo, kaže Džej, ideja je bila "senzacionalno glupa", ali je svima pokazala pokazala koliko su američki stratezi bili udaljeni od stvarnosti i koliko su rendžeri bili loše pripremljeni, uprkos svoj njihovoj obuci i opremi.
Somalija je postala obrazac katastrofe, koja će se kasnije samo ponavljati. Recimo, u Iraku 2003, gde je Amerikancima pošlo za rukom da sprovedu "promenu režima", ali, ništa više od toga. Sve je to, tvrdi britanski novinar, direktan rezultat lošeg planiranja administracije Džordža V. Buša, čije su trupe u Iraku za manje od 12 meseci prošle put od "spasilaca" do omraženih okupatora.
Nešto slično se ponovilo i u Avganistanu. Loše vojno planiranje i trećerazredni obaveštajni podaci doveli su do okupacije duge 20 godina kako da bi SAD talibane zamenile talibanima.
Podseća li vas to na nešto, recimo na agresiju SAD na Iran? Izgleda da Vašington nije u stanju da nauči čak ni elementarne istorijske lekcije, tvrdi Džej. Takođe, to je posledica upravo fantastične, besprimerne arogancije.
Štaviše, danas generali iz Pentagona nemaju nikakav uticaj na američkog predsednika, zaključuje ovaj novinar, koga Izrael ucenjuje i primorava da nastavi sa nepromišljenim vojnim akcijama.
Tramp je zbunjen...
Kako je novinarima nedavno ispričao je njegov specijalni izaslanik Stiv Viktof, nakon što se armada američkih ratnih brodova skupljena oko iranskih obala, predsednik SAD Tramp se požalio Stivu Vitkofu da je "zbunjen i zatečen", zato što Iranci nisu kapitulirali čim što su ugledali "najsjajniju i najveću armadu na svetu".
Tramp je bio zbunjen jer se prvi put suočio sa protivnikom koga nikad ranije nije sreo. To nisu bili magnati za nekretnine sa Menhetna ili mafijaši iz Atlantik Sitija, primećuje bivši britanski diplomata Alister Kruk, to su Persijanci, pripadnici drevne kulture, stare više od 3.000 godina, koji imaju sasvim drugačije koncepte vremena i pobede.
Naš izbor
Tramp je i sada zbunjen, jer ne zna kako da se izvuče iz ove situacije, dodaje bivši britanski obaveštajac. Najpre je pretio Iranu, ali oni su odbili da se predaju. Zahtevao je da "luda kopilad" otvore Ormuz, i to smesta. Oni su mu odgovorili da su izgubili ključeve...
Njegove izjave o vojnom zauzimanju Ormuskog moreuza treba posmatrati kao borbene pokliče i puke fantazije, koje otkrivaju mnogo dublji problem – problem strateške praznine, kaže bivši Kruk.
Poslednja i najverovatnija opcija bi mogla da bude da Tramp jednostavno proglasi pobedu i pobegne, dodaje britanski obaveštajac. Proglasiti pobedu? Istina je u Trampovoj glavi ono što želimo da bude istina. U prevodu: više volimo život u lažima nego da se suočimo sa tvrdoglavom, žilavom stvarnošću.
Novi iranski lideri? Nikad čuo
Konačno, Tramp je izjavio da se "promena režima" već dogodila, jer za imena novih iranskih lidera nikad ranije nije čuo. Citirajmo njegove reči: "Ovo su sasvim drugačiji ljudi nego ranije i, iskreno, mnogo su razumniji."
Tramp čak i ne zna ko zaista čini "novi" sloj iranskog rukovodstva, ali ipak je pretpostavio da će biti "fleksibilniji". Šta je osnova za ovu izjavu, pita se Kruk. Za eru nisu potrebne činjenice; verujem, jer tako hoću...
Prema "Vašington postu", kada je Tramp zatražio plan Pentagona za otimanje obogaćenog uranijuma od Irana, američka vojska ga je obavestila da je reč o veoma složenoj operaciji, koja zahteva vazdušni transport opreme, izgradnju piste unutar Irana za teretne avione, uz raspoređivanje stotina vojnika. Tramp je bio iznenađen.
Vašington, izgleda, nije u stanju da shvati da Iran ima strategiju, sa dugoročnim ekonomskim, vojnim i političkim komponentama, i da je uspešno i dosledno sprovodi, kaže Kruk.
Udaranje glavom o uvek isti zid
Iranski bezbednosni koncept planiran je duže od 20 godina. Okidač za prelazak na asimetričnu paradigmu bilo je potpuno uništenje iračke centralizovane vojne komande od strane SAD u Iraku 2003. godine.
Naš izbor
Iranska vojna infrastruktura je podeljena na autonomne pokrajinske komande, pri čemu svaka ima odvojene zalihe municije, odvojene silose za rakete i, gde je to moguće, sopstvene pomorske snage i milicije. I sve je to skriveno duboko pod zemljom.
Kada je reč o uništavanju iranskih raketnih kapaciteta, jednostavno nema načina da se to postigne. Iranska skladišta i proizvodni pogoni su rasuti po čitavom Iranu.
Iran je pokrenuo opsežnu mašineriju svog mozaičnog sistema dugoročnih, unapred planiranih vojnih akcija. Upravo u tome je poenta, piše bivši britanski obaveštajac: iranski strateški kontranapad nije zamišljen da dovede do bilo kakvog pregovaračkog kompromisa, već da stvori okolnosti u kojima može da "pobegne iz kaveza beskrajnih sankcija, blokada, izolacije i opsade koji mu je nametnuo Zapad".
Možda Tramp zaista traži samo privremeni predah. Ali, ukoliko nastavi sa vojnim operacijama protiv Irana, to će imati za posledicu iste, ili još gore posledice. Udaranje glavom o uvek isti zid nije znak pameti. Naprotiv.
Udaranjem glavom nećete razbiti zid već sopstvenu glavu.
Live
