U "Jutru na RT" o borbi za koridore na Bliskom istoku: Da li Tramp napadom na Iran nišani Kinu

Američki predsednik Donald Tramp nakratko je prekinuo svoju vojnu avanturu u Iranu da bi uspeo da, koliko-toliko, ublaži svoju ratnu epizodu koje će mu, umesto slave i pobede na izborima za Senat i Kongres možda doneti poraz. Tenzije su i dalje prisutne, i svi čekaju susret u Islamabadu, prestonici Pakistana.

Da li će Trampovi emisari prihvatiti 10 tačaka Teherana, ili će Iran prihvatiti 15 tačaka Vašingtona tek će se videti. Iran je svakako ostvario stratešku prednost, a isplivalo je i da priča oko Irana zapravo ima najmanje veze sa nuklearnom bombom, a mnogo više sa uništavanjem koridora "Pojas i put" koji vodi preko Irana. Ispostavilo se da je bombardovanje Irana izgleda imalo više veze sa obuzdavanjem Kine, nego sa atomskom bombom.

Instrument pritiska koji može da se vrati kao bumerang: Kina je pravi razlog američkih pretnji Iranu

Napadi su u sredu bili usmereni na železničku infrastrukturu i na prugu Kina-Iran, što je direktan napad na ključne interese, na kinesku inicijativu "Pojas i put". Ova železnička pruga je inače otvorena u junu 2025. godine i trebalo je da poveže Kinu sa Evropom, preko Irana.

Urednik RT Balkan Andrej Mlakar je u "Jutru na RT" je izjavio da Tramp napadom na Iran zapravo nišani Kinu.

"Napad na Iran jeste u suštini bio dokaz da je zapravo meta bila Kina i da preko Irana SAD pokušavaju da izoluju Kinu. Kina je najveći uvoznik iranske nafte i gasa. Procenjuje se da je Kina u ovaj projekat uložila oko 16 milijardi dolara, da bi se povezala sa Evropom", rekao je Mlakar.

On je ukazao da suština rata nije uranijum i atomska bomba Irana, već napad na kinesku infrastrukturu, odnosno izolacija Kine po svaku cenu. Mlakar je istakao da Izrael od jutros, uprkos primirju, nastavlja sa napadima i da SAD dopremaju nove snage, tako da je ovo zapravo borba za koridore, a ne za nuklearno naoružanje. 

Naš izbor

Pogled na Kinu iz "prve ruke": Šta se očekuje od sastanka Trampa i Si Đinpinga

On je rekao da je Donald Tramp po svaku cenu nastojao da ode u Peking i podsetio da je bila najavljena njegova poseta u periodu od 1. marta do 2. aprila, ali da je ona odložena, jer se situacija sa Iranom ne odvija onako kako je američki predsednik zamislio.

"Tramp je očekivao jedan kratkotrajan, efikasan i trijumfalan rat u kome bi on izložio svoju moć i silu pred Si Đinpinga, kako je on sposoban da sruši Iran, kao što je to uradio sa Venecuelom. Međutim, poseta je odlagana, i onda je 28. na 29. faktički, kada se shvatilo da priča sa Iranom neće ići u onom smeru u kome se mislilo da će se ići, da će Iran tek tako pokleknuti i da će pasti iranska vlast i biti smenjena po uzoru na Venecuelu. Već sutradan je Tramp odlučio da se ta misija, odnosno poseta Kini odloži", kazao je Mlakar.  

Tram i Si Đinping je trebalo da razgovaraju o produženju trgovinskog primirja, tarifama za izvoz soje, retkih minerala, a onda u jeku bombardovanja, sve odloženo.

Mlakar je ukazao da je napad na Iran zapravo bio pritisak na Kinu. Od trijumfa moći, dogodio se trijumf katastrofe u kojem je Donald Tramp pokazao da SAD nisu uspele da čak ni posle više od mesec dana, intenzivnih borbenih dejstava da unište Iran.

On je istakao da je napad trebalo da demonstrira su SAD sposobne da pokore bilo koju zemlju na svetu,ali da cilj nije postignut.

"Pokoriti dva najljuća rivala svih dosadašnjih američkih administracija bi bi veliki uspeh. To nije uspeo Barak Obama u dva mandata, ni Donald Tramp u prvom mandatu, ni Džozef Bajden, pa je eto Tramp dobio 'svetu misiju' da to reši u drugom mandatu i da time pokaže kineskom predsedniku ko je 'glavni gazda' i ko ima glavnu moć na teritoriji čitavog sveta. Naravno, to se nije desilo. Iran je potcenjen. Teheran je pokazao veliku moć, uspeo je da eliminiše američke baze u regionu, nanese velike gubitke Amerikancima, koji se sada mere milijardama dolara, a efekti su skoro nikakvi", rekao je Mlakar. 

On je napomenuo da je Trampu preostalo jedino da uništi infrastrukturu, a da sa takvim rezultatom nije mogao otići pred kineskog predsednika, sesti sa njim za sto i reći: "Ja sam veoma moćan i sada ćeš mene slušati". Ukazao je da je Kina to jako dobro znala i da je, s jedne strane, tajnom diplomatijom, posredovala u pregovorima, zajedno sa Pakistanom.

"Kina i Pakistan su inače bliski saveznici, kako na vojnom, tako i na svim drugim planovima. Kina je posredovala u celoj ovoj priči, tajnom diplomatijom, da dođe do razgovora, kako bi se smanjio pritisak na ekonomiju sveta. Iako kineski brodovi mogu nesmetano da plove kroz Ormuski moreuz, Kini ne odgovara kriza s obzirom na ambicije Si Đinpinga i planove da se kinesko tržište i dalje širi, razvija i trguje sa Evropom", rekao je Mlakar.

Na pitanje da li bi, da je Tramp uspeo da porazi Iran, došlo do kolapsa projekta "Pojas i put", on je rekao da ne bi odmah došlo do prekida tog projekta, ali da bi na izvesan način Tramp uticao na novi režim koji bi instalirao u Teheranu, da ukine "Pojas i put". Dodao je da je Kina pokazala da neće tako lako odustati, jer je ova ruta izuzetno važna za njen ekonomski i geopolitički značaj na čitav region.

Tramp zbog rata u Iranu odložio posetu Pekingu i sastanak sa Si Đinpingom

Trampu, kaže, to naravno ne odgovara i da će po svaku cenu težiti da izbaci Kinu iz Centralne Azije i Evroazijskog Balkana, kako se geopolitički taj prostor zove, kako bi Amerikanci mogli zauzeti taj prostor i kontrolisati ga u celosti. 

Andrej Mlakar je napomenuo i da je Tramp, napadom na Iran, ugrozio još jedan železnički koridor, Redžepa Tajipa Erdogana i da je zbog toga turski predsednik "suzdržan i potpuno distanciran od ove priče iako je pomno prati".

"To je ponovna uspostava Bagdadske železnice, odnosno železničke linije od Istanbula, preko Ankare, Erbila, Bagdada do samog Kuvajta i delte Šat Al Araba i same granice sa Iranom. To je isto jedna železnička linija koja je takođe trebala imati važnu ulogu u okviru projekta 'Pojas i put'. I on je stao upravo zbog bombardovanja i, tako da je kompletni proces, poslovni uspeh i ono što je trebalo Erdoganu da donese ekonomsku moć, pored gasa na istoku Mediterana, sada zaustavljeno", objasnio je Mlakar.