Izrael i SAD protiv tradicionalnih Jevreja: Zašto je bombardovana sinagoga u Teheranu

U noći između 6. i 7. aprila, Amerikanci i Izraelci bombardovali su Teheran. Između ostalih civilnih meta, pogodili su i veliku sinagogu. Ovu vest nisu preneli zapadni mediji. Ili, preneli su, ali samo retki.

Otkuda sinagoga u Teheranu? Iran je dom najveće jevrejske zajednice na širem Bliskom istoku. Jevreji u Iranu uživaju sva prava. Imaju predstavnike u parlamentu i u harmoničnim su odnosima sa iranskim vlastima, koje zapadni mediji, posprdno, nazivaju "režimom nepismenih mula".

Naš izbor

Stvaranje "Velikog Izraela": Zašto Zapad bezuslovno podržava cioniste Benjamina Netanjahua

Ova jevrejska zajednica živi u Iranu od davnina, ali nije nimalo cionistička. Ovo bi moglo da začudi sve one koji su zaslepljeni savremenom zapadnom propagandom. Jevreji koji nisu cionisti.

I one, ne tako nežne duše, dodaje italijanski pisac Andrea Marćiljano, koji svakodnevno pišu i govore o Iranu kao oličenju svih zala i izvora islamističkog terorizma.

Iran je, naravno, Islamska Republika, u kojoj Vrhovni vođa i Savet ajatolaha igraju fundamentalnu ulogu, iznad svih ostalih institucija. Iran je, osim toga, multietnička zemlja, nastanjena mnogim etničkim zajednicama, između ostalih, Azerima, Kurdima, Arapima... Oni koji ga napadaju, očigledno, ne znaju mnogo o Iranu, ili žele da sakriju pravu istinu.

Međutim, to nije diktatura, nastavlja Marćiljano, ni porodični despotizam kao, na primer, saudijski. To je veoma složeno složeno i višeslojno društvo, koje ostavlja prostor i političku ulogu svim svojim komponentama. Uključujući i jevrejsku zajednicu, koja tamo živi od pamtiveka.

Cionizam nije religija ni kultura

Islamska republika, naravno, nije demokratija u zapadnom smislu tog pojma. Trebalo bi sebi postaviti mnoga pitanja, između ostalih i ono da li su zapadne demokratije zaista demokratije. Posebno posle epidemije kovida i početka sukoba u Ukrajini. Odnosno, posle ulaska Evropske unije u rat protiv Rusije, koji prati do sada neviđen talas rusofobije, kada se otkazuju seminari o Dostojevskom ili zabranjuju koncerti na kojima se izvodi muzika Čajkovskog.

Bilo kako bilo, Iran ima najveću i najmnogoljudniju jevrejsku zajednicu van Izraela, ali koja nema nikakve veze sa cionizmom. 

Cionizam nije religija ni kultura. To je sasvim moderna ideologija, rođena u Zapadnoj Evropi krajem 19. veka, koja danas, verovatno, predstavlja većinu u Izraelu i uživa široku i veoma moćnu podršku u SAD, i vidu takozvanog hrišćanskog cionizma.

"Hrišćanski cionizam" – poslednji ulog u Velikoj igri

Hrišćanski, nejevrejski cionizam potiče iz mnogih protestanskih zajednica, sekti, otpadnika od hrišćanstva. Ali, ni cionizam ni hrišćanski cionizam nisu kultura, čak ni religija. Nešto drugo je posredi.

S druge strane, imamo primer Monija Ovadijea, muzičara i kompozitora rođenog u Plovidu u Bugarskoj, velikog čoveka kulture, Jevrejina, rođenog u sefardskoj porodici, koji se otvoreno protivi cionizmu i smatra agresiju Izraela i SAD epohalnim zločinom i nimalo se ne ustručava da to otvoreno kaže. 

Pravoverni Judejci protiv modernih cionista

Postoje, dakle, cionisti i anticionistički Jevreji, čak i u Izraelu, sa nizom organizacija, koji se protive cionizmu. Zagovornici anticionizma se slažu da je stvaranje države Izrael 1948. godine i pokret za stvaranje suverene jevrejske države u regionu Palestine – koji se delimično poklapa sa biblijskom zemljom Izrael – bio i pogrešan i nepravedan.

Štaviše, pre Drugog svetskog rata, protivljenje cionizmu bilo je uobičajeno među Jevrejima. Protivnici cionizma smatraju cionizam oblikom modernog nacionalizma, koji je sasvim u skladu sa prosvetiteljskim univerzalizmom.

Pravoverni judejci se suprotstvaljaju cionizmu iz teoloških razloga, jer smatraju da je uspostavljanje jevrejske države uslovljeno dolaskom jevrejskog mesije. Koji još nije došao.

Osim toga, savremeni Izrael i biblijski Izraelci su dve veoma različite stvari. Reč je o dve sasvim različite ideologije, izmeću kojih je teško uspostaviti neku vezu. Baš kao što su hrišćanstvo, islam i judaizam dve različite religije.

Parodija jevrejske vere

Cionizam, dominantna ideologija u modernom Izraelu, primetio je brazilski geopolitičar Lukas Lejroz, predstavlja parodiju jevrejske vere. Ova razlika je neophodna i legitimna, dodaje on, i zagovaraju je mnogi religiozni Jevreji, ortodoksni rabini i tradicionalne jevrejske zajednice širom sveta.

Italijanski mislilac: Suštinski problem Izraela je što je on ispostava Zapada na arapskom tlu

Svaka tradicionalna religija ima svoje devijantne sekte, ali problem počinje kada ove sekte prestanu da budu marginalne i zauzimaju centralno mesto. Cionizam ruši sve temeljne postulate judaizma.

Cionizam je jeres u odnosu na pravoverni judaizam. Ako se u judaizmu još mora čekati na dolazak Mesije, onda je u cionizmu svaki Jevrejin već postao Bog, kaže ruski mislilac Aleksandar Dugin, a to znači da im je dozvoljeno apsolutno sve: svaki Jevrejin je, prema cionistima, već postao mesija.

Moderni cionizam nije biblijski

Moderni cionizam nije biblijski, to je samo sekularni nacionalistički pokret, čiji su osnivači bili ateisti: Teodor Hercl i Ben-Gurion.

Najdosledniji predstavnici pravovernog judaizma su fundamentalisti iz pokreta Neturei Karta (Čuvari grada). Oni veruju da je su muke koje su Jevreji trpeli u izgnanstvu posledica Božje volje. Otuda rasejanje jevrejskog naroda. Zbog toga pale i gaze zastave Izraela, države koja, barem za sada, nema pravo da postoji.

Današnja vlada u Tel Avivu, na čelu sa Benjaminom Netanjahuom, jeste apsolutno cionistička, moderna, sekularna. Ona želi da ubije ili protera oko dva miliona Palestinaca koji žive u Pojasu Gaze, u Palestini.

Cionizam se hrani devijantnim verskim tumačenjima, instrumentalizovanim da opravdaju teritorijalnu ekspanziju, etničku supremaciju i stalno nasilje. Ova dimenzija se sistematski ignoriše u međunarodnoj debati, jer demontira prijatnu naraciju o čisto etničkom sukobu.

Tu detalji oko Džefrija Epstina dobijaju poseban simbolički značaj. Jedno od njih je otkriće, koje se ističe zbog svojih dubljih, ideoloških i religijskih implikacija, da je on planirao da finansira stvaranje genetski modifikovanih, "košer" svinja, što je apsurdno tumačenje jevrejskih zakona. Ovo nije ekscentrična radoznalost ili crni humor, tvrdi Lejroz, već svesna parodija verskih zakona, pokušaj da se demonstrira moć nad onim što se u tradicionalnom judaizmu smatra nepovredivim...

Ovo je povod da sebi postavimo mnoga neprijatna pitanja o međunarodnoj sceni kojoj svedočimo, dodaje Marćiljano. Na primer, ko su "dobri" a ko "loši momci"? Ko je agresor, a ko je napadnut i zašto? Međutim, premalo nas to čini. Teški veo laži i licemerja sprečava nas da spoznamo stvarnost.

Da spoznamo istinu onakvu kakva doista jeste.