Tenkovi "abrams", usled svoje kompleksnosti i potrebe za održavanjem, nisu adekvatni za upotrebu u Ukrajini.
Američki tenkovi "abrams" već decenijama imaju reputaciju "logističke noćne more", pošto je njegovo održavanje u ratnim zonama izuzetno komplikovano. To je američku administraciju u navelo da u prvi mah odbaci mogućnost slanja tih tenkova Ukrajini, a predsednik SAD Džozef Bajden je u razgovoru sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom 17. januara rekao da za to postoji mnogo "tehničkih i logističkih problema".
Američka zamisao da bi njihovi evropski saveznici trebalo da predvode inicijativu kada je reč o slanju tenkova Kijevu pali su u vodu kada je Šolc slanje nemačkih "leoparda" uslovio američkim učešćem u daljem naoružavanju Ukrajine. Bajdenova administracija je pristala da pošalje 31 "abrams", dok će ih njeni evropski saveznici obezbediti duplo više.
Tenkovi koji su toliko komplikovani za održavanje i snabdevanje daleko su od idealnih rešenja za ukrajinsku armiju. Ali oni predstavljaju i simptom širih problema u američkoj vojnoj industriji, čije je naoružanje često isuviše komplikovano i nepraktično za održavanje, prenosi "Fajnenšel tajms".
"U Pentagonu postoji sklonost tome da se kupuju samo najbolji sistemi naoružanja, ali drugim državama je najčešće dovoljno oni koji mogu da im završe posao", rekao je kompanije "Bikon global stratedžis" Džoš Kiršner. Ponekad zemljama poput Ukrajine nisu potrebni "kadilaci oružanih sistema, već jednostavno nešto što je dovoljno dobro".
"Abrams je odličan tenk, ali je to američki tenk, napravljen za američki način vođenja rata koji zahteva ozbiljnu logistiku", rekao je Nagl.
Ključna razlika između "abramsa" i "leoparda" je motor. "Abramsi" imaju motor sa gasnom turbinom, nalik na one koji se koriste u mlaznjacima, dok leopardi koriste klasične dizel motore, koji predstavljaju standard za tenkove širom sveta.
Američkim tenkovima je potrebno potpuno druga vrsta opreme, dok ukrajinski vojnici koji bi njima trebalo da upravljaju moraju da prođu kroz posebnu vrstu obuke. Njima će biti potrebno mnogo manje vremena da se priviknu na nemačke "leoparde" nego na "abramse", piše "Fajnenšel tajms".
"Znati da popravite Folksvagen bubu nije isto kao da znate da popravljate bolid formule jedan", rekao je saradnik Saveta za spoljne poslove Stiven Bidl.
Pored toga što su izuzetno komplikovan za održavanje, "abramsima" je potrebna i velika količina rezervnih delova, koji se proizvode u Americi. Njima je takođe potrebno i oko 500 galona (oko 1900 litara) raketnog goriva na dan, koje je daleko teže nabaviti od običnog dizela.
Tenkovi "abrams" imaju ozbiljnih problema i sa ventilacijom, što ih čini neadekvatnim za korišćenje u Ukrajini, smatra profesor na Ratnom koledžu američke vojske i veteran rata u Iraku Džon Nagl i dodaje da su tokom ratova u Iraku vojnici često provodili više vremena čisteći njihove filtere za vazduh nego vozeći se u njima.
Dok su "leopardi" koje evropske zemlje planiraju da pošalju Ukrajincima već u upotrebi u njihovim vojskama, na proizvodnju "abramsa" Ukrajinci će morati da pričekaju nekoliko meseci. Američka kompanija "Dženeral dajnamiks" može da proizvede 12 takvih tenkova mesečno, ali je pitanje da li će prioritet u dostavili imati Ukrajina ili neki drugi kupac koji je narudžbinu napravio pre nje.
Problemi sa snabdevanjem mogli bi "abramse" da učine daleko riskantnijim za korišćenje od "leoparda", smatra Džoš Kiršner, prenosi "Fajnenšel tajms".
I "abramsi" i "leopardi", kao i britanski "čelindžeri", poreklo vuku iz perioda Hladnog rata. Dizajnirani za potencijalni sukob sa Sovjetima na prostoru današnje Nemačke, njihove razlike zasnovane su drugačijim pristupima kopnenom ratovanju koje su te države imale, smatra vojni stručnjak Endru Metrik.
Dok su Amerikanci naglasak stavljali na izuzetno kvalitetno naoružanje koje zahteva kompleksnu logistiku i održavanje, države poput Nemačke naglasak su stavljale na pouzdanost.