Američki mediji: Oko čega se nisu složili Vašington i Teheran

Zastoj u pregovorima stavlja dvonedeljni prekid vatre dogovoren prošle nedelje u neizvesnost, sa mogućnošću obnavljanja i eskalacije ratnih sukoba.

Prema izvoru upoznatom sa razgovorima, neka od neslaganja imala su veze sa zahtevom Irana da kontroliše Ormuski moreuz i odbijanjem da se odrekne svojih zaliha obogaćenog uranijuma, prenosi "Aksios".

Potpredsednik SAD Džej Di Vens je rekao da su SAD i Iran vodili "suštinske razgovore" tokom 21 sata, ali nisu uspeli da premoste razlike.

UŽIVO Bliski istok: Iran uspostavio novi režim za Ormuski moreuz, delegacija SAD na putu kući

Više iranskih medija je nakon Vensove konferencije za novinare pisalo da su pregovori propali, jer američka strana nije bila realistična i imala je "prekomerne zahteve".

"Njujork tajms" prenosi, pozivajući se na iranske zvaničnike upoznate sa ovim pitanjem, da postoje tri tačke neslaganja između dve strane: ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, sudbina iranskog obogaćenog uranijuma i pitanje iranske zamrznute imovine.

Tačke sporenja

Sjedinjene Države su zahtevale da Iran odmah ponovo otvori moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto celokupne svetske trgovine naftom i gasom, ali je Teheran odbio da to učini i tvrdio da će to učiniti tek nakon konačnog mirovnog sporazuma, rekli su zvaničnici upoznati sa situacijom.

Još jedna sporna tačka bio je zahtev predsednika Donalda Trampa da Iran preda ili proda celokupne svoje zalihe obogaćenog uranijuma. Teheran je predstavio kontraponudu, jer je uvek branio svoje pravo da razvija mirnodopski nuklearni program, ali, prema istim izvorima, strane nisu uspele da postignu dogovor, prenosi RT na španskom.

Treća stvar je ta da je Iran zahtevao oslobađanje oko 27 milijardi dolara zamrznutih prihoda koji se drže u inostranstvu.

Naš izbor

Samsonova doktrina: Nuklearna opcija, poslednja šansa za Izrael?

Iran je takođe zahtevao nadoknadu štete nastale tokom šest nedelja vazdušnih napada i pozvao na oslobađanje svojih prihoda od nafte koji se drže u Iraku, Luksemburgu, Bahreinu, Japanu, Kataru, Turskoj i Nemačkoj radi rekonstrukcije. Vašington je odbio oba zahteva.

Kako ocenjuje "Njujork tajms", iako su razgovori završeni bez dogovora, činjenica da su se uopšte održali znak je napretka. 

Samo šest nedelja ranije, Sjedinjene Države i Izrael su ubili iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, u vazdušnom napadu, a iranski zvaničnici su se zakleli da će osvetiti njegovu smrt. Takođe, ubistvo ajatolaha i visokih iranskih zvaničnika dogodilo se usred pregovora sa SAD o iranskom nuklearnom programu.

U to vreme, izgledi za bilo kakav sastanak na visokom nivou između iranskih i američkih zvaničnika delovali su malo verovatni.

Sastanak između Vensa i Galibafa bio je direktan susret predstavnika Irana i Sjedinjenih Država na najvišem nivou od prekida diplomatskih odnosa 1979. godine nakon Iranske revolucije.