Japan menja "Ustav mira", predstavnici NATO-a u poseti Tokiju

Japanska premijerka Sanae Takaiči ne časi časa. Nedugo nakon pobede na parlamentarnim izborima, te niza izjava i postupaka koji dobro svedoče nameru Tokija da obnovi japanski militarizam, ona je na konvenciji upriličenoj povodom sedamdesete godišnjice njene Liberalno-demokratske partije u nedelju izjavila da je "došlo vreme", pozivajući na mobilizaciju svih snaga na zadatku promene Ustava.

Ključnu odredbu japanskog Ustava predstavlja Član 9 kojim se Tokio odrekao vođenja rata. Sanae Takaiči namerava da u pomenuti član Ustava unese Snage samoodbrane, odnosno japansku vojsku.

Novi talas militarizacije: Japan povećava broj vojnih aerodroma i luka

Namera japanske premijerke da izmeni "Ustav mira" donet 1947. godine obrazlaže se rešavanjem "pravnih sporova" u vezi sa oružanim snagama zemlje, a u stvari predstavlja potez koji će u formalno-pravnom smislu omogućiti izvoz naoružanja i vojne opreme iz Japana i saradnju sa zemljama NATO-a.

U Pekingu smatraju da će revizija japanskog Ustava transformisati vojnu prirodu Japana. Imajući u vidu njene agresivne izjave i postupke Tokija tokom prošle i ove godine, smatra se da će Japan od odbrambeno orijentisane i formalno-pravno postati ofanzivna zemlja, koja razmešta rakete sa dometom od preko hiljadu kilometara nadomak granica svojih suseda, izvozi naoružanje i vojnu opremu i čini korake ka jačanju svoje vojske, kao i vojnog partnerstva sa SAD na Dalekom istoku.

Pretnja regionalnoj bezbednosti

"Vlada (Sanae) Takaiči predstavlja predloženu izmenu Ustava Japana kao korak neophodan za 'nacionalnu bezbednost', ali pacifistički principi utemeljeni u Članu 9 nisu samo pravna ograničenja, već i moralna obaveza prema miru. Najnoviji provokativni potezi Tokija označavaju postepeno pojavljivanje oblika 'neomilitarizma' u Japanu, pri čemu brojni znaci ukazuju da desničarske snage guraju zemlju ka ofanzivnoj i ekspanzionističkoj vojnoj politici. To predstavlja ozbiljnu pretnju regionalnom miru i stabilnosti", navedeno je u redakcijskom komentaru objavljenom u listu "Čajna dejli".

Isti uvodnik naglašava da jačanje saradnje Japana i NATO-a dodatno naglašava ovaj zaokret, pozicionirajući Japan kao ključnog aktera u aktuelnim geopolitičkim strategijama SAD u regionu.

Prema zvaničnim kineskim podacima, u "Ratu otpora kineskog naroda protiv japanske agresije" (1931-1945) smrtno je stradalo oko 20 miliona ljudi.

NATO stiže u Tokio

Delegacija sačinjena od trideset ambasadora NATO zemalja od srede će boraviti u poseti Japanu, što predstavlja najveću misiju na visokom nivou koju su države članice do sada uputile u Japan i "značajnu prekretnicu u produbljivanju bilateralnih odnosa", kako prenosi portal "Japan tajms".

Sanae Takaiči u Trampovoj projekciji međunarodnih odnosa: Tone li Japan u vek poniženja?

Pomenuti japanski medij ističe da će se tokom posete predstavnika NATO zemalja razgovarati o Bliskom istoku, Rusiji i Kini, a biće razmatrane i mogućnosti za saradnju Japana i zemalja NATO-a u vojno-industrijskoj oblasti.

"Predviđeno je da izaslanici posete japanske kompanije, jer obe strane nastoje da unaprede interoperabilnost i izgrade otpornije lance snabdevanja", prenosi "Japan tajms".

Neimenovani NATO zvaničnik je za "Japan tajms" izjavio da taj vojni savez sa svoja četiri "indo-pacifička partnera" – Japanom, Južnom Korejom, Australijom i Novim Zelandom – poseduje "dokazano iskustvo u suočavanju sa širokim spektrom bezbednosnih izazova koji nisu ograničeni geografijom".

"Poseta dolazi u trenutku kada se očekuje da će vlada premijerke Sanae Takaiči ukinuti ograničenja koja su do sada svodila izvoz odbrambene opreme Japana na pet kategorija neubojitih sredstava. Taj potez bi otvorio vrata prodaji ubojite opreme i omogućio šire učešće u zajedničkim razvojnim projektima sa saveznicima", navodi japanski list.

Militarizaciju "Zemlje izlazećeg Sunca" i Japan i NATO pravdaju navodnom kineskom vojnom pretnjom.

Tako je Mark Rute, generalni sekretar NATO-a, pre godinu dana izjavio da Kina ima više ratnih brodova u plovidbi nego SAD i da će do 2030. imati hiljadu nuklearnih bojevih glava, iz čega je zaključio da "NATO ne može biti naivan kada je reč o Kini".

Analitičari na Dalekom istoku smatraju da je poseta NATO delegacije Japanu u potpunosti kompatibilna sa namerom Japana da igra značajniju vojnu ulogu na Dalekom istoku i izađe iz pravih okvira koji su mu nametnuti kao poraženoj zemlji u Drugom svetskom ratu.