U jeku krize u koju je zapao NATO, ugrožen kritikama iz Amerike i najavama o mogućem povlačenju SAD iz alijanse, Evropa vuče neke poteze ka potencijalnom stvaranju alternativnih vojnih saveza.
Na ovo je ukazao i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov tokom posete Kini: on je istakao da Zapad promoviše ideju o stvaranju novog vojnog bloka sa Ukrajinom kao vodećim članom, a koji bi bio antiruski. Lavrov je podsetio na specijalnog izaslanika Donalda Trampa, Kita Keloga, koji je bio zadužen za komunikaciju sa kijevskim režimom, a sada "aktivno promoviše ideju o stvaranju novog vojnog saveza".
"Ne da uvlači Ukrajinu u NATO, jer su predsednik Tramp i drugi članovi njegove administracije to već odbacili. Osim toga, SAD ne kriju činjenicu da žele da prebace odgovornost za obuzdavanje Rusije na Evropu, a to rade kako bi sebi odrešili ruke u pitanju Kine. Upravo u tom interesu pokušavaju da podstaknu ne samo diskusije, već i praktične akcije ka stvaranju unapred najavljenog antiruskog vojnog bloka koji bi uključivao Ukrajinu", zaključio je Lavrov.
Šef ruske diplomatije ranije je takođe ocenio da je "ukrajinsku krizu Zapad veštački pokušavao da stvori kako bi naneo 'strateški poraz' Ruskoj Federaciji", a da je sada pre svega, "koriste Evropljani kako bi počeli da kuju planove o stvaranju novog agresivnog bloka na zapadu azijskog kontinenta i uvuku u njega ukrajinski režim".
U tom pravcu, Kelog, bivši specijalni izaslanik SAD za Ukrajinu, nedavno je izjavio da bi možda bilo potrebno stvoriti alternativne vojne saveze NATO-u. Kelog veruje da je moguće da se SAD pozovu na član 13 NATO-a, koji daje savezu godinu dana da se pripremi za povlačenje SAD.
"Potrebno je preispitivanje odbrambenih struktura koje imamo. Možda stvaranje saveza sa Japanom i Australijom, kao i sa određenim evropskim zemljama spremnim za rat, kao što su obnovljena Nemačka ili Poljska, ili čak Ukrajina, koja se takođe pokazala kao dobar saveznik", rekao je Kelog nedavno.
U kontekstu novih vojnih planova Evropljana, "Volstrit džornal" je objavio tekst u kom se navodi da "rezervni plan koji bi osigurao da se Evropa može braniti koristeći postojeće vojne strukture NATO-a, a u slučaju odlaska SAD, dobija na snazi, nakon što je dobio podršku Nemačke, dugogodišnjeg protivnika samostalnog pristupa". Zvaničnici koji rade na planovima, žele da uključe više Evropljana u komandno-kontrolne uloge alijanse i da dopune američka vojna sredstva svojim sopstvenim.
"Evropski zvaničnici imaju za cilj da očuvaju odvraćanje od Rusije, operativni kontinuitet i nuklearni kredibilitet čak i ako Vašington povuče snage iz Evrope ili odbije da je brani, kao što je predsednik Tramp pretio. Sadašnji poduhvat podstiče politički preokret u Berlinu. Decenijama se Nemačka opirala pozivima koje je predvodila Francuska za veći evropski suverenitet u svojoj odbrani, preferirajući da zadrži Ameriku kao krajnjeg garanta evropske bezbednosti. To se sada menja pod nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, zbog zabrinutosti oko pouzdanosti SAD kao saveznika", navodi se u tekstu "Volstrit džornala".
Ali, kako se ističe, prepreka na tom putu je mnogo, s obzirom na to da je čitava struktura NATO-a, izgrađena oko američkog vođstva na skoro svakom nivou, od logistike i obaveštajnih službi do najviše vojne komande alijanse.
"Nemci i drugi Evropljani su se plašili da bi promovisanje evropskog liderstva unutar NATO-a moglo da ponudi SAD izgovor da smanje svoju ulogu - ishod koga su se mnogi Evropljani plašili. Ipak, krajem prošle godine, Merc je počeo da preispituje taj dugogodišnji stav nakon što je zaključio da je Tramp spreman da napusti Ukrajinu", ističe "Volstrit džornal".
Komentarišući mogućnosti za kreiranje novih vojnih saveza i ulogu Nemačke, politikolog Aleksandar Pavić podseća da su se šef kijevskog režima Vladimir Zelenski i nemački kancelar Fridrih Merc juče sastali i da su se Ukrajina i Nemačka dogovorile o paketu odbrambene saradnje vrednom četiri milijarde evra. Dogovor predviđa isporuku stotina raketa za sisteme protivvazduhoplovne odbrane "patriot", razvoj mogućnosti dugog dometa i zajedničku proizvodnju dronova.
U skladu sa novim vojnim planovima, ističe Pavić, Nemačka radi na militarizaciji EU.
"Ukrajina sada ima najiskusniju vojsku na Zapadu, imaju deo stanovništva fanatizovan protiv Rusije i zato je savršen partner. Očigledno je da se Tramp distancira od NATO-a i EU, tako da je tu Ukrajina idealan saveznik Evropi, a posebno Nemačkoj. Postoje sve očigledniji ratni planovi evropske vrhuške, na prvom mestu sa Berlinom, ali i Londonom, Parizom. Stvara se jedan vrlo opasan savez", objašnjava Pavić.
S druge strane, kako objašnjava, Trampova Amerika nije zainteresovana za rat sa Rusijom, a NATO bez Amerike ne bi bio ono što je bio dosad, jer nema potrebnu logistiku.
"Krugovi kojima Kelog pripada su želeli da Amerika zarati sa Rusijom. Postoji pritisak na Trampa, a to je i Kelogova uloga, da ako ne može da ga (Trampa) uvuče u rat sa Rusijom, da pokuša da uspori izvlačenje Amerike iz Evrope", smatra Pavić.
Promena Nemačke otključala je, prema procenama, širi dogovor između ostalih, uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Poljsku, nordijske zemlje i Kanadu, koje sada plan za nepredviđene situacije predstavljaju kao koaliciju voljnih unutar NATO-a.