"Ne plašim se Trampove administracije", rekao je ove nedelje poglavar Katoličke crkve koji je postao globalna tačka okupljanja kritičara američkog predsednika.
U proteklih nekoliko dana, papa Lav XIV, kardinal manjeg profila pre samo godinu dana, razmenio je oštre reči sa Donaldom Trampom, najmoćnijim čovekom na svetu. Spor više podseća na rivalstvo između srednjovekovnih papa i careva nego na saradnju Vatikana i Bele kuće koja je pomogla da se pobedi u Hladnom ratu.
"Mi nismo političari – ne bavimo se spoljnom politikom iz iste perspektive kako je on možda razume", rekao je 70-godišnjak iz Čikaga o 79-godišnjaku iz Kvinsa, nekoliko sati nakon što ga je Tramp pozvao da "prestane da ugađa radikalnoj levici i da se fokusira na to da bude Veliki papa, a ne političar".
Ali, nastojeći da mobiliše svoje sunarodnike da zaustave ono što on naziva nepravednim ratom protiv Irana, papa Lav je ipak duboko zagazio u politiku svoje domovine, navodi "Fajnenšel tajms".
U vreme kada nema nijednog glasa protivljenja Trampu ni kod kuće ni u inostranstvu, napad prvog pape rođenog u SAD na politiku administracije mogao bi da izazove posledice u njegovoj rodnoj zemlji, i istovremeno predstavlja političku opasnost po predsednika.
"Tramp zapravo ne razume da je naišao na teološku tradiciju staru više od 1.500 godina – skup moralnih učenja o ratu i nasilju", kaže Robert Džons, osnivač Instituta za istraživanje javnih religija, nezavisnog tink-tenka. "Možda nije najpametnije započinjati svađu sa papom."
Papa se takođe razlikuje od drugih lidera koji možda imaju više razloga za strah od ekonomske i vojne moći SAD koja je korišćena da se prete saveznicima NATO-a zbog Grenlanda pre samo nekoliko meseci.
"Donald Tramp je navikao na svetske lidere-ulizice koji su generalno previše uplašeni njegovih odmazdi da bi mu se suprotstavili", kaže Tomas Rajt, viši saradnik u Institutu Brukings. "Tramp ne može da koristi svoje uobičajene alate zastrašivanja, poput carina i napuštanja bezbednosnih obaveza, protiv Vatikana."
Predsednikova kritika pape pogodila je živac čak i među nekim Trampovim saveznicima. Đorđa Meloni, italijanska premijerka, nazvala je njegov napad na Lava "neprihvatljivim".
Unutar SAD, papina popularnost izgleda daleko nadmašuje Trampovu. Anketa "En-Bi-Si njuza" prošlog meseca dala mu je neto ocenu naklonosti od 34 poena, u poređenju sa 12 poena manjom "ocenom" za predsednika u istoj anketi.
U osnovi, kažu zvaničnici Vatikana, Lavova zabrinutost zbog Trampa odražava sve veći ideološki jaz između Vašingtona i Crkve oko budućnosti globalnog poretka i legitimiteta nasilja kao sredstva za rešavanje sporova.
"Lav ne napada predsednika", kaže otac Antonio Spadaro, podsekretar vatikanskog odeljenja za kulturu i obrazovanje. "Sukob je vidljivi simptom mnogo dubljeg sudara između dva nekompatibilna operativna sistema sveta."
Sveta stolica je uznemirena zbog teološkije politike, dodaje Spadaro, u kojoj je "Bog angažovan da blagoslovi jake".
Lav se takođe pridružio kritičarima koji kažu da je pristup Trampove administracije sprovođenju imigracionih zakona okrutan i nepravedan. "Neko ko kaže: 'Ja sam protiv abortusa, ali se slažem sa nehumanim postupanjem prema imigrantima u SAD', ne znam da li je to zaista borba život", rekao je prošle godine.
Ove sedmice sukob je dostigao nove visine. U ponedeljak je Tramp rekao novinarima da ne vidi potrebu da se izvinjava papi, koga je okrivio za trenutni rat rečima. "On je izašao u javnost", rekao je predsednik. "Ja samo odgovaram."
Strahovi od katoličkog pape koji pokušava da utiče na američku politiku nadvijali su se nad SAD još od kada su strogi protestanti osnovali zemlju, podseća FT.
Pitanje je postalo toliko osetljivo da je tokom putovanja u Svetu stolicu 1963. godine Džon F. Kenedi, prvi katolički predsednik zemlje, odbio da klekne i poljubi papski prsten.
Taj privid papskog uticaja bio je uglavnom iluzoran – ali sada, možda, više nije.
Prošle nedelje, Lav je uputio neviđeni apel američkim građanima da pozovu svoje predstavnike u Kongresu kako bi se suprotstavili Trampovim napadima na Iran.
"Kada papa pozove ljude da kontaktiraju svoje političke predstavnike, implicitna poruka je: 'Ovo je vlada koja ne teži interesima naroda'", kaže Masimo Fađoli, profesor teologije i verske istorije na Triniti koledžu u Dablinu.
"Jedan od uslova prihvatljivosti katolika u američkom političkom projektu bio je da se Vatikan neće mešati u američku demokratiju", dodaje Fađoli. "Papa je, radeći ono što je uradio, prešao tu granicu... On očigledno pokušava da utiče na birače u Americi."
Papa Lav sebe vidi kao branioca ideala multilateralnog sveta koji su promovisale SAD posle Drugog svetskog rata, kažu zvaničnici Svete stolice.
To je u skladu sa savremenim vatikanskim pogledom na katoličanstvo kao univerzalnu, humanu i saosećajnu veru koja treba da stane na stranu slabih i da mirno koegzistira sa drugim religijama i verovanjima.
Nasuprot tome, Tramp ponekad izgleda kao da predviđa novi svetski poredak u kome jake vojne sile – poput SAD, Kine i Rusije – imaju sfere uticaja. U Vašingtonu, visoki zvaničnici sada koriste hrišćansku retoriku kako bi pokušali da ozvaniče taj pristup – poput američkog ministra odbrane Pita Hegseta, evangelističkog hrišćanina koji je široko kritikovan zbog molitve za "ogromne" i "pravedne mete" u ratu sa Iranom.
"Postoji jasan sukob civilizacija između veoma različitih vrsta hrišćanstva", kaže Fađoli. "Papa Lav je lice otpora protiv militarizacije" vere.
Ideološki sukob između pape i predsednika takođe predstavlja bitku za srca i umove procenjenih 53 miliona katolika u SAD, koji predstavljaju oko 20 procenata stanovništva zemlje.
S obzirom na to da se Trampova Republikanska stranka bori da zadrži kontrolu nad oba doma Kongresa u trkama na izborima na sredini mandata u novembru, spor bi mogao imati i izborne posledice, naročito jer više od polovine Amerikanaca ne podržava Trampove akcije na Bliskom istoku.