Bivši borbeni pilot i nekadašnji komandant ratnog vazduhoplovstva i bivši predsednik Bugarske Rumen Radev (62) ubedljivo je, sa svojim političkim blokom Progresivna Bugarska, pobedio na upravo završenim parlamentarnim izborima.
Do trijumfa ga je dovelo nezadovoljstvo građana i masovni protesti zbog visokog nivoa korupcije, nakon kojih je odlučio da podnese ostavku na mestu šefa države, osnuje stranku i da pokuša da zadobije poverenje birača.
Opisuju ga kao nekog ko se prilagođava političkim okolnostima, ali mu zameraju "nedostatak harizme". Zalaže se za to da je EU potrebna praktičnija politika, a uputio je i zamerke na račun Evrope - da je postala žrtva sopstvene ambicije da bude moralni lider u svetu bez pravila. Zbog ovih kritika, ali i poziva na obnavljanje dijaloga sa Rusijom i razvoja praktičnih odnosa sa Moskvom, zasnovanih na uzajamnom poštovanju i ravnopravnosti, mediji su počeli da postavljaju pitanje da li je Radev, novi Orban u EU.
On je novinarima rekao da će Bugarska ostati na evropskom putu, ali da joj je potrebno više kritičko razmišljanje kada se radi o spoljnoj politici.
"Verujte mi, snažnoj Bugarskoj - i snažnoj Evropi - potrebno je kritičko razmišljanje, potreban je pragmatizam. Dakle, ono što je Evropi sada potrebno jeste ponovo kritičko razmišljanje, pragmatično delovanje i dobri rezultati - posebno u izgradnji nove bezbednosne arhitekture", poručuje Radev.
Dodao je da računa na razvoj "praktičnih odnosa sa Rusijom, zasnovanih na uzajamnom poštovanju i ravnopravnosti".
"Moramo poštovati našu istoriju. Poznata je uloga Rusije u oslobođenju Bugarske. To je veoma važno i sigurno to nikada nećemo zaboraviti. Ali sadašnji odnosi moraju biti zasnovani na praktičnom pristupu, posebno u ekonomiji i bezbednosti. Čvrsto verujem da ćemo preduzeti korake koji će konačno uspostaviti odnose između Evrope i Rusije na osnovu bezbednosnog sporazuma, što je od ključne važnosti za našu budućnost", primetio je Radev.
"To nam imponuje, mi to pozdravljamo. I mi smatramo da sve nesuglasice koje postoje, sve neusklađenosti međusobnih interesa, mogu i moraju da se rešavaju isključivo za pregovaračkim stolom. Rusija nikada nije odbijala dijalog. Naprotiv, mi težimo dijalogu, ali on zasad u Evropi najčešće ne nailazi na uzajamnost", poručio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
Kritičari, prema pisanju "Juronjuza", zameraju mu krutost u nastupima i nedostatak harizme iskusnih političara, dok su njegovoj popularnosti doprineli snimci iz" seoskih prodavnica, gde sa građanima razgovara o poskupljenjima i strahu od evra".
Šefica kancelarije Evropskog saveta za spoljne odnose u Sofiji Marija Simeonova je, izjavila, prenosi Rojters, da iako je "Radev iznosio proruske izjave, što je dovelo do poređenja sa "novim Orbanom", s obzirom na njegovu ubedljivu pobedu kod kuće, verovatno će sada tražiti spoljnu legitimitet kroz izgradnju odnosa sa drugim evropskim liderima.
"Radev verovatno neće otvoreno usvojiti retoriku u stilu Orbana, barem u svom angažovanju sa evropskim kolegama. Njegove kritike – posebno u vezi sa finansijskom i vojnom podrškom Ukrajini ili sankcijama protiv Rusije – biće usmerene prvenstveno na domaću publiku", ocenjuje Simeonova.
Prema pisanju Rojtersa, birači, analitičari i diplomate čekaju da vide koliko će vlada Radeva biti proruska. Ukazuje se da je poslednjem predizbornom skupu prošle nedelje, on je na velikom ekranu prikazao svoje fotografije sa svetskim liderima, uključujući ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ipak, još uvek nema znakova da bi stavio veto na pomoć Ukrajini ili pokušao da izvuče zemlju iz evrozone, a analitičari sumnjaju da bi učinio bilo šta što bi ugrozilo preko potrebna sredstva EU dodeljena Bugarskoj, piše Rojters.
Politikolog i novinar Javor Sidarov za "Dojče vele" ističe da je "Radev populista" i da će "verovatno usmeriti zemlju u pravcu Viktora Orbana, evroskeptičnijeg, konzervativnijeg u pogledu vrednosti - ali da neće biti toliko radikalan kao Orban".
"Radev nije Orban i nema njegove instinkte", ocenio je Sidarov.
Istoričar Stanislav Sretenović naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju za RT Balkan ističe da ne očekuje nikakav radikalan zaokret ni u unutrašnjoj ni u spoljnoj politici Bugarske.
"Bugarska je članica EU, ona ima svojih unutrašnjih problema, ekonomskih pre svega, koje mora da rešava sa evropskom pomoći. Odstupanje od klasičnog proevropskog kursa može da se oseti povremeno u govoru Radeva, ali, mislim da je to samo za jednu trenutnu političku upotrebu. Jedno je šta se govori, a drugo šta će da se radi. Mislim da će se raditi što se radilo do sada, da se ublaže unutrašnje tenzije i da se dođe do neke stabilnosti", objašnjava Sretenović.
Komentarišući izjave o potrebi obnavljanja dijaloga sa Moskvom, Sretenović smatra da je to pitanje diplomatije.
"I to mislim da je rečeno u kontekstu proteklih izbora. Sve je u funkciji unutrašnje politike i dolaska do neke stabilnosti vlade. Svaka diplomatija, ne samo na Balkanu, ima te kanale pregovora. Verujem da će i Bugarska uspostaviti neke kontakte na diplomatskom planu gde će svakako gledati da zaštiti svoje interese, tu pre svega, mislim na energetiku. Ali, ne mislim da će to dugoročno uticati na promenu bugarskog stava. Ne mislim da Bugarska ima snage da se izlaže nekoj opasnosti da sama bude prokažena od strane EU i da sama radikalno ide protiv interesa celokupne EU", navodi Sretenović.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević smatra da je, uprkos svemu, ideja suverenizma i te kako živa na evropskom tlu, pa i unutar Evropske unije.
"Možda je dobra ilustracija i ova izjava češkog ministra spoljnih poslova oko Kosova i Metohije. To je indikator da se vraćaju na scenu politike koje uvažavaju interese država i uvažavaju suverenost država u prvom planu", objašnjava Milivojević za RTRS.