Iračke milicije koje podržava Iran pokrenule su desetine napada eksplozivnim dronovima na Saudijsku Arabiju i druge zemlje Zaliva tokom više od pet nedelja borbi, u onome što postaje prikriveni rat unutar rata, gurajući neke od najvećih svetskih proizvođača nafte ka otvorenom sukobu.
Prema najmanje jednoj saudijskoj proceni koju je opisao izvor upoznat sa događajima, oko polovine od gotovo 1.000 napada dronovima na kraljevstvo došlo je sa teritorije Iraka, prenosi "Volstrit džornal".
Oni su uključivali udare na saudijsku rafineriju u osetljivom naftnom čvorištu Janbu na Crvenom moru, kao i na naftna polja u istočnim provincijama kraljevstva, naveli su izvori upoznati sa situacijom.
Dronovi lansirani iz Iraka gađali su jedini civilni aerodrom u Kuvajtu. Takođe su bili usmereni na Bahrein nakon što je predsednik SAD Donald Tramp ranije ovog meseca objavio prekid vatre, rekli su neki od izvora.
Milicije su napadale i objekte zemalja Zaliva unutar Iraka, uključujući konzulat Kuvajta u Basri i konzulat Ujedinjenih Arapskih Emirata u Kurdistanu.
Sukob se odvija u senci rata koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana krajem februara. Sam Iran je ispalio hiljade dronova i raketa na svoje arapske susede u Zalivu, kao i na Izrael i američke baze širom regiona.
Milicije u Iraku – zajedno sa Hezbolahom u Libanu, koji je tokom rata ispaljivao rakete na Izrael – proširile su mogućnosti Irana za napad na protivnike i količinu vatrene moći koju može da upotrebi.
SAD su upozorile da milicije planiraju nove napade i pozvale svoje građane da se drže podalje od ambasade i konzulata u Iraku. Američka ambasada u Bagdadu bila je više puta meta tokom rata i uglavnom je evakuisala osoblje.
Iračke šiitske milicije nastale su u haosu nakon američke invazije pre više od dve decenije. Branile su šiitske oblasti od napada sunitskih militanata i borile se protiv američkih snaga koje su njihovi lideri nazivali okupatorima.
Iran je snabdevao oružjem mnoge od tih grupa, koje su kasnije odigrale značajnu ulogu u borbi protiv boraca Islamske države koji su 2014. godine ušli u Irak iz Sirije.
Danas postoje desetine milicija sa oko četvrt miliona pripadnika, nekoliko milijardi dolara sredstava i arsenalom koji uključuje rakete dugog dometa. Najmoćnije – Kataib Hezbolah i Asaib Ahl el-Hak – imaju značajan uticaj i na iračku i na iransku vladu.
One već dugo prete Saudijskoj Arabiji, UAE i Kuvajtu zbog njihovog protivljenja Iranu i veza sa SAD.
Izvele su i nekoliko uspešnih napada – uključujući 2021. godinu, kada su dronovima gađale glavni kraljevski kompleks u Rijadu i pustinjski kamp koji koristi kraljevska porodica, koja tada nije bila prisutna.
Ni iračke milicije ni Hezbolah nisu imali značajnu ulogu u junskom ratu sa Iranom prošle godine.
Ono što je sada drugačije jeste da se režim suočava sa egzistencijalnom pretnjom, što ugrožava i same milicije. Kao odgovor, deluju sa manje uzdržanosti i u nekim slučajevima direktno sarađuju sa iranskom vojnom komandom, kažu analitičari.
General Esmail Kani, visoki oficir Iranske revolucionarne garde zadužen za rad sa stranim milicijama, posetio je Bagdad tokom vikenda.
Napadi milicija narušili su odnose između iračke vlade i njenih suseda u Zalivu, izjavio je Abdel Aziz Aluajšeg, pomoćnik generalnog sekretara za politička i pregovaračka pitanja u Savetu za saradnju zemalja Zaliva.
U nekim slučajevima milicije pokazuju da su jače od nacionalne vlade, slično Hezbolahu u Libanu — što predstavlja problem za zemlje Zaliva koje pokušavaju da izgrade odnose, dodao je on.
"Iračka vlada mora da uspostavi kontrolu", rekao je Aluajšeg.