"Spektejtor": Zapad duguje Đorđi Meloni ogromno izvinjenje zbog priča o usponu fašizma u Italiji

Prva žena na mestu premijera "mačo" Italije, Đorđa Meloni sada je na vlasti već 100 dana, a globalni mediji i dalje odbijaju da priznaju, a kamoli da se izvine, koliko su pogrešili kada su upozorili svet da je Italija bila na ivici pada u ruke krajnje desničarske, dakle fašističke, vlasti, piše britanski "Spektejtor".

Tokom predizborne kampanje i neposredno nakon nje, svetski mediji su na sva zvona upozoravali da su Meloni i njena stranka "Braća Italije" ekvivalent biblijskoj pošasti skakavaca u čizmama koja se sprema da zahvati Italiju i odatle Evropu, navodi kolumnista nedeljnika Nikolas Farel.

"Ovi grozni ljudi su bili naslednici fašističkog diktatora Benita Musolinija, nemilosrdno su nam govorili. Bili su diktatori, koji ugrožavaju demokratiju, i nacionalisti koji žude da unište plemeniti spokoj nadnacionalne EU", navodi Farel za "Spektejtor".

U članku "Njujork tajma" o kome se mnogo raspravljalo, pod naslovom "Budućnost je Italija – i mračna je" tvrdilo se da je program Đorđe Meloni "ogoljeno reakcionaran". Američki list, pak, nije ponudio nikakav dokaz ove tvrdnje.

Praktično svi, uključujući Si-En-En, Bi-Bi-Si, "Ekonomist", čak i "Dejli telegraf", definisali su koalicionu vladu na čelu sa Meloni kao najdesniju u Italiji od Musolinija, podseća magazin.

Farel navodi da je jedan nemački časopis čak Meloni predstavio kao "najopasniju ženu u Evropi" koja "želi da Italiju transformiše u autoritarnu državu".

Njihova istina – kao što je sada sigurno jasno – nije bila istina, navodi Farel, autor biografije Musolinija.

Da, koreni "Braće Italije" koju je Meloni suosnivala 2012. kao stranku desnog centra su u neofašizmu, ali je Meloni više puta osuđivala zlo koje je fašizam učinio, navodi Farel i podseća da je italijanska premijerka sebe definisala kao konzervativca čija inspiracija nije revolucionarni socijalistički osnivač fašizma Musolini, već dvojica suštinski engleskih torijevca: književnik Dž.R.R. Tolkin i filozof ser Rodžer Skraton.

Za Meloni čak ni italijanski mediji, koji su kao i mediji svuda u Evropi i Americi pretežno levičarski, ne govore da je ultra desničarka, a kamoli fašista. Iako bi možda to voleli da urade, njihovi čitaoci - Italijani - znaju šta je fašizam. I zato su primorani da je zovu političarkom desnog centra, piše "Spektejtor".

Farel se osvrće na optužbe da je Meloni protiv abortusa i podseća da su mnogi, naročito katolici, protiv prekida trudnoće, kao i da Meloni uprkos svemu poštuje pravo žene na izbor i da se zalaže za prepisivanje pilule za abortus samo u bolnicama, umesto u ordinacijama lekara opšte prakse.

"Koliko je to fašistički? Reći da je protivljenje abortusu isto što i podržavanje fašizma je besmislica", navodi Farel za "Spektejtor".

Globalni mediji su nas upozorili i na će "agresivni nacionalizam" Đorđu Meloni dovesti u stalni sukob sa Evropskom komisijom. Pa ipak, ni to se nije dogodilo.

U januaru je predsednica EU Ursula fon der Lajen odletela u Rim da se sastane sa Meloni koja je u dobrim odnosima i sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, piše britanski nedeljnik i dodaje da premijerka Italije izbegava konfrontaciju sa Briselom iz vrlo jednostavnog razloga.

EU je namenila skoro 200 milijardi evra grantova i zajmova Italiji iz svog fonda za oporavak od kovida od 800 milijardi evra – daleko više nego za bilo koju drugu državu članicu. Ta sredstva će biti aktivirana u fazama do 2026. godine, ali pod uslovom da Rim sprovede veliki broj strukturnih reformi.

Ova gotovinska injekcija EU je od egzistencijalne važnosti za Italiju čija ekonomija jedva da je realno porasla od uvođenja evra 1999. godine, navodi Farel za "Spektejtor".

Javni dug Italije jedan je od najviših na planeti, stopa nataliteta jedna od najnižih, stopa nezaposlenosti među najvišom u Evropi, a stanovništvo najstarije. Kao i svi drugi, i Italija je sada takođe pogođena visokom inflacijom.

Ali jedno od dostignuća na koje je Meloni najponosnija je ugovor o proizvodnji gasa na moru vredan 8 milijardi dolara potpisan u njenom prisustvu u Tripoliju prošle nedelje između italijanskog energetskog giganta "Eni" i libijske Nacionalne naftne korporacije.

Sporazum je najveća pojedinačna strana investicija u libijskom energetskom sektoru u poslednjih 25 godina i deo odlučne težnje Italije da pronađe alternativne izvore energenata.

Ambicija Meloni je, piše "Spektejtor", da južnu Italiju učini novim energetskim čvorištem EU.

Rečeno nam je, naravno, i da su Meloni i njena stranka rasisti koji, između ostalog, žele da pošalju mornaricu da blokira Libiju kako bi sprečili mmigrante da stignu do Italije. Ništa od toga se nije dogodilo, navodi Farel.

Za početak bi bilo nemoguće blokirati tako ogromnu obalu kao što je libijska. Osim toga, libijska obalska straža je već opremljena, obučena i plaćena od Italije i EU da presreće migrantske čamce koji kreću iz Libije. Ovo je urađeno uz odobrenje nekoliko levičarskih italijanskih vlada. Dok je više od 100.000 migranata stiglo iz Libije u Italiju 2022. godine – što je duplo više od ukupnog broja 2021. – libijska obalska straža uhvatila je i vratila dodatnih 22.000 migranata.

Ali kao što je sama Meloni rekla: Jedino pravo rešenje je da EU konačno preuzme odgovornost za svoju južnu granicu i uspostavi centre u Libiji za obradu zahteva za azil. Takvi centri bi pokazali ne samo da velika većina podnosilaca zahteva – obično samci u godinama za borbu – nisu izbeglice, već bi takođe rešila problem što je sada praktično nemoguće deportovati lažne tražioce azila kada se nađu u Evropi.

U međuvremenu, Meloni je oštroumno odlučila da za sada izbegne direktne sukobe sa brodovima humanitarnih organizacija koji prevoze oko 15 odsto migranata koji svake godine stignu do Italije morskim putem.

Umesto toga, odlučila je da koristi sitna slova kako bi im zagorčala živote.

Da, ona je evroskeptik koji je svojevremeno pozivao da Italija napusti evro. I ona veruje da bi EU trebalo da bude konfederacija država, Evropa patrija, a ne federalna superdržava.

Ali Meloni bira samo borbe u kojima može da pobedi. A njena popularnost raste.

Na izborima, "Braća Italije" dobila su 26 odsto glasova, što je omogućilo desničarskoj koaliciji da osvoji veliku većinu mesta u parlamentu. Sada stranka premijerke ima 30 odsto podrške.

Sve ovo, plus kontinuirano stanje haosa u opoziciji, znači da za razliku od većine italijanskih vlada, Meloni izgleda vrlo spremno da završi svoj petogodišnji mandat.

A posle hapšenja šefa Koza nostre, koji je bio u bekstvu 30 godina, čak je i "Ekonomist" nevoljno priznao da se "malo vlada približava kraju svojih prvih 100 dana u tako dobrom stanju kao desničarska koalicija Đorđe Meloni."