Cena goriva u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla je najviši nivo od 2022. godine, kada je tržište bilo uzdrmano ukrajinsko-ruskim sukobom.
Prema podacima organizacije AAA, prosečna cena benzina u SAD u ponedeljak je dostigla četiri dolara po galonu, što predstavlja snažan udar na američke potrošače i otvara ozbiljna politička pitanja uoči izbora.
Ključni razlog za novi rast cena je situacija u Ormuskom moreuzu, jednom od najvažnijih energetskih koridora na svetu. Iranska ograničenja pomorskog saobraćaja, kao i najave da će biti gađani brodovi u prolazu, dodatno su uzdrmali globalno tržište nafte. Cene su skočile – "brent" se približio nivou od 94 dolara po barelu, dok je američka nafta WTI dostigla oko 88 dolara.
Šef Bele kuće Donald Tramp odbacuje procene svog ministra energetike Krisa Rajta da bi cene goriva mogle da ostanu iznad tri dolara sve do sledeće godine.
"Potpuno greši", poručio je Tramp, dodajući da će cene početi da padaju "čim se ovo završi", misleći na rat sa Iranom, koji je on i započeo.
S druge strane, Rajt upozorava da ograničenja u Ormuskom moreuzu mogu zadržati cene povišenim mesecima, iako veruje da je vrhunac već dostignut
Benzin kao političko pitanje
U američkoj politici cena goriva nije samo ekonomsko pitanje – ona je direktan politički barometar. Za razliku od većine evropskih zemalja, gde su cene goriva politički manje osetljive, u SAD se cena benzina vidi na svakoj pumpi, menja se gotovo svakodnevno i direktno utiče na raspoloženje birača. Upravo zato rast cena brzo postaje problem za svaku administraciju – bez obzira na uzroke, odgovornost se najčešće pripisuje predsedniku.
Zbog toga unutar Republikanske stranke raste zabrinutost da bi upravo ekonomija mogla odlučiti ishod novembarskih izbora na sredini predsedničkog mandata.
Ti izbori, poznati kao "međuizbori", predstavljaju ključni politički test za svaku vlast u SAD – tada se bira ceo Predstavnički dom i deo Senata, a rezultat može značajno ograničiti ili ojačati poziciju predsednika.
Republikanski senatori sve otvorenije upozoravaju da bi visoki troškovi života mogli izazvati negativnu reakciju birača, pa su pozvali svoje lidere da prošire obim predstojeće budžetske rezolucije kako bi se obuhvatila pitanja troškova života.
"Ako izgubimo međuizbore, to će biti zato što nismo govorili o onome što brine mame i tate kada legnu da spavaju, a ne mogu da zaspu, a to su pre svega troškovi života", rekao je senator Džon Kenedi, prenosi "Hil".
Lider većine u Senatu Džon Tun, suočen sa pritiskom stranačkih kolega, priznaje da stranka mora više da se bavi ekonomijom kroz rebalans budžeta.
"Mislim da većina ljudi glasa na osnovu sopstvenog novčanika. Ako možemo da uradimo više – otvoren sam za to", poručio je.
Unutar stranke sve je jači utisak da će ekonomski efekti rata u Iranu imati veći politički značaj od samog sukoba. Senator Džon Kornin smatra da će upravo percepcija ekonomije odrediti izborni rezultat, dok drugi pozivaju na konkretne mere – od smanjenja poreza do intervencija u cenama.
Ipak, rukovodstvo okleva da proširi budžetske mere, strahujući da bi to moglo zakomplikovati usvajanje zakona u Kongresu. Naime, taj paket je ključni instrument republikanaca za finansiranje sprovođenja imigracione politike, zbog čega je rukovodstvo vrlo oprezno prema dodavanju drugih prioriteta.
Sve se već odražava na političke brojke. Prema poslednjoj anketi En-Bi-Si njuza, sprovedenoj među više od 32.000 ljudi, pokazalo je da samo 37 odsto Amerikanaca odobrava rad Donalda Trampa, dok samo 32 odsto njih odobrava njegovo upravljanje inflacijom i troškovima života. Ekonomija je ubedljivo označena kao najvažnije pitanje za glasače.
Poruka je jasna - ishod izbora neće odrediti Iran – već cena benzina.