Budući mađarski lider želi da oživi uticaj centralne Evrope koristeći njenu imperijalnu prošlost, piše "Politiko".
Novoizabrani premijer Peter Mađar kaže da će produbiti veze sa susednim državama, posebno sa Austrijom, zasnovane na jakim ekonomskim vezama i zajedničkoj istoriji ukorenjenoj u Austrougarskom carstvu s kraja devetnaestog veka.
"Nekada smo delili zemlju, a Austrija je ključni ekonomski partner Mađarske", rekao je Mađar nakon pobede nad Viktorom Orbanom na izborima početkom meseca. "Želeo bih da ojačam odnos između Mađarske i Austrije iz istorijskih, ali i iz kulturnih i ekonomskih razloga".
Mađar je pobedio Orbana delimično obećanjem da će resetovati odnose Mađarske sa EU, ali zamišlja da to učini u okviru ohrabrenog bloka centralnoevropskih zemalja predvođenih istomišljenicima desničarskih lidera za koje veruje da dele kulturni pogled, ekonomske interese i konzervativne stavove o svemu, od migracija do energetske politike. Sa izuzetkom Poljske, ove zemlje — smeštene između Zapadne Evrope i Rusije — takođe su tradicionalno pokazivale veću spremnost da održavaju poslovne veze sa Moskvom.
Novi mađarski lider je već javno izneo kako bi mogao da ostvari svoju viziju centralnoevropskog bloka. Na konferenciji za novinare početkom ovog meseca predložio je spajanje Višegradske grupe — neformalnog saveza Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke — sa Slavkov formatom, okvirom za saradnju koji uključuje Austriju, Češku i Slovačku.
"Verujem da je ovo u interesu svake zemlje, uključujući Austriju i Mađarsku", rekao je Mađar. "Zato se nadam da ćemo moći da postignemo napredak ovde."
Kao jasan signal te strategije, Mađar je rekao da će njegova prva putovanja kao novog mađarskog lidera početkom maja biti u Varšavu i Beč.
Austrijska vlada deluje prijemčivo za ovu ideju.
Visoki austrijski diplomata, koji je tražio da ostane anoniman, rekao je "Politiku" da postoji inherentna logika u jačanju saradnje među centralnoevropskim državama unutar EU po uzoru na model Beneluksa.
"Sve smo države otprilike iste veličine sa mnogo zajedničkih interesa i zajedno bismo bili relevantniji u smislu glasačke moći", rekao je diplomata.
Ipak, ključne razlike ostaju među centralnoevropskim zemljama koje će sigurno otežati napore za stvaranje bližeg saveza. Na primer, što se tiče Ukrajine, Austrija i Poljska aktivno podržavaju dodatnu pomoć EU za Kijev. Iako se od Mađarske pod Mađarom više ne očekuje da ometa pomoć kao što je to učinio Orban, ona se pridružila Češkoj i Slovačkoj u odustajanju od podrške paketu kredita EU za Kijev od 90 milijardi evra. Zemlje takođe imaju različite stavove o pristupanju Ukrajine bloku.
Uprkos tim razlikama, stručnjaci tvrde da među centralnoevropskim zemljama i dalje postoje snažni zajednički interesi, posebno kada je reč o ekonomskim inicijativama i velikim infrastrukturnim projektima.
"Ako bi ove zemlje mogle da predstave integrisane predloge i integrisane projekte koji su koordinisani, to bi ojačalo njihovu poziciju kada je u pitanju raspodela sredstava i kohezionog novca iz Brisela", rekao je Rajnhard Hajniš, politikolog sa Univerziteta u Salcburgu.
Mađarov napor da izgradi centralnoevropski savez takođe može biti ukorenjen u njegovom razumevanju kako moć zapravo funkcioniše u Briselu. Dolazeći premijer je proveo skoro deceniju tamo kao diplomata pod Orbanom pre nego što je raskinuo sa populističkom strankom Fides i postao poslanik Evropskog parlamenta sa svojom konzervativnom političkom snagom, Tisom.
"On je u osnovi prvi mađarski premijer koji savršeno razume kako funkcionišu briselske i EU mašinerije", rekao je Stefano Botoni, profesor na Univerzitetu u Firenci koji se fokusira na Istočnu Evropu. "A ako želite da imate veći značaj u Briselu, ako želite da budete protivteža velikim (zemljama) - Francuskoj, Nemačkoj - onda morate da udružite snage".