Na finansijskim tržištima u SAD već je došlo do dramatičnih reakcija koje otvaraju brojna pitanja o ekonomskom liderstvu SAD i o statusu dolara kao dominantne svetske valute, piše finansijski kolumnista "Njujorkera" Džon Kasidi.
Decenijama je status američkog dolara kao dominantne svetske valute bio, uglavnom, neosporan. Nadmoć dolara je počivala na političkoj i ekonomskoj hegemoniji SAD i poverenju u politiku američke vlade, koje Tramp uveliko potkopava.
Vojne akcije na Bliskom istoku izazvale su nagli porast plaćanja nafte u juanima, što je dovelo do toga da petrojuan ponovo počinje da se aktuelizuje kao alternativa petrodolaru, objavio je Blumberg.
Nagli uspon petrojuana
Strateg Dojče banke Malika Sačdeva smatra da bi sukobi na Bliskom istoku "mogli ostati upamćeni kao ključni podsticaj slabljenju dominacije petrodolara i stvaranju dominacije petrojuana".
Rat u Iranu je pokrenuo ciklus koji će verovatno svrgnuti američki dolar sa mesta dominantne rezervne valute na svetu, tvrdi ekonomski analitičar Atul Anedža na sajtu "Geopolitika": "Usred magle rata, jedna od najvećih pouka iz sukoba u Iranu jeste nagli uspon petrojuana."
Implikacije ovoga su ogromne, nastavlja Anedža, a pad dolara će proizvesti ogromne geopolitičke posledice, što će, u krajnjem ishodu, dovesti do kraja istinskog kraja američke hegemonije i Paks Amerikana.
Posledice deflacije dolara su već sada istorijske, tvrdi ovaj autor, jer se upravo uspostavlja novi globalni poredak, sa Kinom na čelu, i sa Rusijom, Iranom i, koje u svemu igraju veoma važnu ulogu. Sve se odvija u okvirima dobro koordinisane akcije triju zemalja.
Uspon i pad dolara
Važno je najpre razumeti mehanizam petrodolara, koji vlada svetom još od 1974. godine. U toj sudbonosnoj godini, SAD su dale bezbednosne garancije Saudijskoj Arabiji, zemlji sa drugim najvećim rezervama nafte na svetu posle Venecuele. Zauzvrat, Rijad je prihvatio da se cena svoje nafte određuje isključivo u dolarima.
Saudijci su se prihvatili i da višak prihoda recikliraju u imovinu denominiranu u dolarima, kao što su američke državne obveznice. Ovaj aranžman je uspostavio zatvoreni ciklus, koji je učvrstio status dolara kao najcenjenije rezervne svetske valute.
Ovaj sistem je funkcionisao kroz ciklus koji je kontinuirano generisao potražnju za dolarima i potom usmeravao kapital nazad u SAD. Svakoj zemlji, koja je želela da kupi naftu na međunarodnim tržištima, bili su neophodni američki dolari.
Zato centralne banke širom sveta raspolažu sa velikim rezervama dolara, što podržava vrednost valute na deviznim tržištima, bez obzira na ekonomske uslove u Americi. I na rastući spoljni dug SAD, koji se približava vrtoglavoj sumi od 40 biliona dolara.
Zemlje izvoznice nafte, uglavnom petro-monarhije iz Persijskog zaliva, su akumulirale ogroman višak dolara, koji je daleko premašivao nivo koji su njihove ekonomije mogle da apsorbuju.
Recikliranje tih dolara znači njihovo skladištenje u imovini denominiranoj u dolarima, pri čemu su američke državne hartije od vrednosti bile najbezbednija i najlikvidnija opcija.
Američki reket na naftu
Ovaj višak dolara, pored američkih hartija od vrednosti, petro-monarije koriste i za kupovinu velikih količina američkog oružja, čime jačaju američki vojno-industrijski kompleks. To je ono što američki ekonomista Majkl Hadson naziva američkim reketom: kupovinu (preskupog) američkog naoružanja, koje je postalo neka vrsta statusnog simbola.
Tokom poslednje dve decenije, petro-monarije su ulagale u akcije, nekretnine i privatni kapital, uključujući akcije američkih tehnoloških kompanija.
Na primer, Javni investicioni fond Saudijske Arabije (PIF) je investirao milijarde u kompanije poput "Ubera", "Tesle" i "Lusid motorsa". Katarska investiciona uprava (QIA) drži udele u kompanijama poput "Alfabeta" (Gugl) i drugih američkih tehnoloških giganata. Mubadala iz Abu Dabija ulaže u poluprovodničke i firme za veštačku inteligenciju, uključujući start-apove sa sedištem u SAD.
Intenzivna saradnja Kine i Irana
Kao najveći potrošač nafte iz Persijskog zaliva, Kina je iskoristila svoju ogromnu kupovnu moć da plaća uvoz nafte u kineskim juanima. Podaci Svetske banke pokazuju da Kina danas čini preko 20 odsto globalne potražnje za energijom u 2023. godini, što je omogućilo da utiče na devizne norme, navodi se u izveštaju Dojče banke.
Ovaj nedavni izveštaj otkriva da je Kina kupovala u proseku oko 1,2 miliona barela dnevno od Irana. Većina ovih transakcija se plaća u juanima, preko kineskih banaka kao što je Međunarodna komercijalna i industrijska banka Kine (ICBS).
Iran je koristio svoju zaradu u juanima deponovanu u kineskim bankama za finansiranje infrastrukturnih i razvojnih projekata, od kojih su mnogi povezani sa kineskim kompanijama i inicijativom "Pojas i put" (BRI), ogromnim projektom povezivanja Kine duž drevnog puta svile. To uključuje i brzu železnicu Teheran–Mašhed – vodeći projekat, koji povezuje glavni grad Irana sa drugim najvećim gradom u zemlji.
Iran je, takođe, koristio kineske juane za finansiranje izgradnje luka kao što su Čabahar i Bandar Abas.
U energetskom sektoru, Kina je koristila petrojuane za nadogradnju iranskih naftnih polja i rafinerija. Ovi projekti uključuju modernizaciju gasnog polja Južni Pars i proširenje kapaciteta rafinerija.
Precizna arhitektura novog sistema petrojuana
Osim toga, iranska ulaganja u juanima su usmerena i u telekomunikacioni i tehnološki sektor. "Huavej" i druge kineske visokotehnološke kompanije su snabdevale Iran telekomunikacionom opremom, finansiranom kroz rezerve juana. To je značajno ojačalo iransku digitalnu infrastrukturu, zaobilazeći zapadne dobavljače.
Iran je koristio petrojuane i za kupovinu teške mašinerije, električne opreme i vozila od kineskih proizvođača. Ovaj uvoz je održao industrijsku bazu Irana.
Može zvučati ironično da je sada i Saudijska Arabija, ključni američki partner za uspostavljanje mehanizma petrodolara, spremna da prihvati petrojuan. Podaci Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) pokazuju da je izvoz nafte iz Saudijske Arabije u Kinu porastao na skoro 1,8 miliona barela dnevno, u poređenju sa samo 450.000 barela dnevno u SAD.
Zapravo, prema izveštaju Dojče banke, Saudijska Arabija sada daje prioritet azijskim tržištima u odnosu na zapadne destinacije. "Ova promena nije samo transakciona, već ona odražava šira strateška preusmeravanja, koja ubrzavaju usvajanje petrojuana", navodi se u izveštaju.
Kina je već razvila čitav sistem međunarodne arhitekture petrodolara, kojima nesmetano teku petrojuani akumulirani od dobavljača iz Persijskog zaliva. Godine 2018, Kina je uspešno lansirala fjučerse nafte denominirane u juanima na Šangajskoj međunarodnoj energetskoj berzi (INE) – potez koji je tržište smesta prihvatilo...
Iran neće odustati od kontrole nad Ormuzom
Da bi olakšala protok petrojuana, Kina je uspostavila Prekogranični međubankarski platni sistem – CIPS, kao alternativu dolarskoj mreži SVIFT.
Izveštaj Dojče banke naglašava da uspon petrojuana pokreće šire strukturne promene, uključujući razvoj tržišta derivata zasnovanih na upotrebi digitalnog juana za prekogranična poravnanja.
Očigledno je da zato Iran neće odustati od kontrole nad Ormuskim moreuzom, koji je, kako kaže Anedže, ključ za neprekidni tok petrojuana. A to, prema ovom analitičaru, predstavlja istinsku prekretnicu.
Drugim rečima: Peking i Moskva, koja je finansijski profitirala od energetske krize koju je izazvao rat u Iranu, imaju sve razloge da ne propuste istorijsku priliku za svrgavanje hegemonije američkog dolara. I, bez sumnje, neće je propustiti.
Rat u Iranu prikriva precizno koordinisan geoekonomski odgovor Irana, Kine i Rusije. Tako se stvara novi i veoma moćan multipolarni svetski poredak.
Paks Amerikana sada može biti bačena u smeće.