Rat između Amerike i Izraela protiv Irana ušao je u 57. dan. Predstavnici vlade SAD i Irana sastaće se u danas u Pakistanu kako bi nastavili pregovore o rešavanju krize na Bliskom istoku.
Specijalni izaslanik predsednika Sjedinjenih Američkih Država Stiv Vitkof i predsednikov zet Džared Kušner putuju u Pakistan zbog razgovora u vezi sa Iranom, saopštila je Bela kuća.
Sa druge strane, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei rekao je da nije planiran sastanak iranske i američke delegacije u Islamabadu.
Sve informacije o sukobu na Bliskom istoku iz minuta u minut pratite u blogu RT Balkan.
25. apr 2026 • 13:22
Iran otvorio nebo: Uspostavljeni međunarodni letovi iz Teherana
Iran je danas ponovo uspostavio komercijalne međunarodne letove sa glavnog aerodroma u Teheranu, prvi put nakon oko dva meseca prekida izazvanog sukobom sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom.
Prema navodima državne televizije, letovi sa aerodroma Imam Homeini ponovo su uspostavljeni ka više destinacija, uključujući Istanbul, Maskat i Medinu, preneo je AP.
Iran je ranije delimično otvorio svoj vazdušni prostor nakon primirja sa SAD, kojim su obustavljene borbe između dve strane.
Ovo otvaranje je usledilo u trenutku diplomatske aktivnosti Teherana, pošto se ministar spoljnih poslova Abas Arakči u Pakistanu sastao sa najvišim vojnim i političkim zvaničnicima te zemlje, u okviru razgovora o regionalnoj bezbednosti i stabilizaciji odnosa.
Izraelske snage izvršile udare na položaje Hezbolaha u južnom Libanu
Izraelska vojska (IDF) e saopštila da je tokom noći izvela vazdušne napade na raketne bacače Hezbolaha na jugu Libana, tvrdeći da su mete predstavljale "stvarnu pretnju izraelskim trupama i civilima".
Prema navodima IDF-a, pogođeni su lanseri u mestima Deir ez-Zahrani, Kfar Reman i Samaje, koja se nalaze severno od zone bezbednosti pod izraelskom kontrolom, preneo je "Tajms of Izrael".
IDF je upozorio civile u Libanu da se ne vraćaju u sela na jugu zemlje, navodeći da ostaje raspoređen u okviru krhkog prekida vatre zbog, kako tvrdi, nastavka aktivnosti libanske militantne grupe Hezbolah.
Portparol IDF-a upozorio je stanovništvo da se ne kreće južno od označenih sela, niti u blizini reke Litani, Vadi al-Salhani i Salukija, uz poruku da je kretanje u tim oblastima "zabranjeno do daljeg".
Turska spremna da učestvuje u deminiranju Ormuskog moreuza nakon sporazuma Vašingtona i Teherana
Turska bi mogla da učestvuje u operacijama deminiranja u Ormuskom moreuzu nakon mogućeg mirovnog sporazuma između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je ministar spoljnih poslova Hakan Fidan, obraćajući se novinarima u Londonu.
Fidan je, rekao da se očekuje formiranje tehničkog tima koji bi bio zadužen za uklanjanje mina iz Ormuskog moreuza nakon eventualnog sporazuma između Irana i SAD.
Prema njegovim rečima, Turska takve aktivnosti u načelu posmatra pozitivno, kao humanitarnu obavezu, preneo je Rojters.
Fidan je naveo da bi operacije deminiranja sprovodio tehnički tim sastavljen od predstavnika više država, a koji bi bio formiran nakon eventualnog sporazuma između Irana i SAD.
Dodao je da Turska "ne bi imala problem" da učestvuje u takvim operacijama pod tim uslovima, ali je upozorio da bi Ankara mogla da preispita svoj stav ukoliko bi buduća tehnička koalicija postala deo eventualnog novog sukoba.
Fidan je, takođe, ocenio da bi pitanja u vezi sa iranskim nuklearnim programom mogla biti rešena u narednoj rundi pregovora u Pakistanu.
Kalibaf: Pristup imovini SAD će biti dodatno ograničen ako dođe do eskalacije
Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Kalibaf upozorio je da bi pristup američkoj imovini mogao da bude dodatno ograničen ukoliko dođe do eskalacije tenzija, pozivajući investitore da "izađu dok je otvoreno".
U objavi na društvenoj mreži Iks, Kalibaf je naveo da su već uvedene finansijske mere koje, kako tvrdi, mogu da ograniče prodaju američke imovine, uključujući i skrivena ograničenja za pojedine institucionalne investitore, preneo je iranski Pres TV.
Dodao je da bi u slučaju daljeg zaoštravanja "vrata mogla da se zatvore", što je opisao kao upozorenje učesnicima na tržištu.
Takođe je ocenio da Sjedinjene Američke Države daju prioritet stabilnosti svojih tržišta obveznica, navodeći da je ključni faktor tzv. "krivulja prinosa", koja odražava pritiske na američki dug.
Kalibafove izjave usledile su nakon izveštaja list "Njujork tajms" u kojem se detaljno opisuju diskusije unutar američke administracije o pružanju finansijske podrške savezničkim ekonomijama putem aranžmana o valutnim zamenama.
Prema izveštaju, ministar finansija SAD Skot Besent izrazio je podršku proširenju takvih mehanizama na Ujedinjene Arapske Emirate (UAE) i neke druge zemlje pogođene američko-izraelskim ratom protiv Irana.
SAD zamrzle kriptovalute zbog veza sa Iranom
Sjedinjene Američke Države su zamrzle 344 miliona dolara u kriptovalutama zbog veza sa Iranom, saopštio je američki ministar finansija Skot Besent.
"U skladu sa operacijom 'Ekonomski bes', američko Ministarstvo finansija će nastaviti da sistematski slabi sposobnost Irana da generiše, premešta i vraća sredstva u zemlju, kroz nove finansijske mere i sankcije", naveo je Besent u objavi na mreži Iks.
On je rekao da Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) uvodi sankcije protiv više kripto-novčanika povezanih sa Iranom, što je dovelo do zamrzavanja oko 344 miliona dolara u kriptovalutama.
"Pratićemo novac koji Teheran očajnički pokušava da iznese van zemlje i ciljaćemo sve finansijske linije spasavanja povezane sa režimom", naveo je Besent.
Aragči u Islamabadu, ali sa pakistanskom delegacijom
Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči sastao se u Islamabadu sa komandantom pakistanske vojske feldmaršalom Asimom Munirom, tokom posete usmerene na konsultacije o regionalnoj bezbednosti i posredničkim naporima, prenela je agencija Tasnim.
Aragči je u Pakistan stigao kako bi razgovarao sa visokim zvaničnicima, a dočekao ga je zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Pakistana Muhamed Išak Dar.
Tokom posete planirani su razgovori o ulozi Pakistana u posredovanju i naporima za okončanje, kako je navedeno, "agresivnog rata" i uspostavljanje mira u regionu.
Nakon posete Pakistanu, Aragči će, prema planu, otputovati u Oman i Rusiju radi daljih diplomatskih konsultacija.
Iran: Većina raketnog arsenala još nije upotrebljena
Ministarstvo odbrane Irana saopštilo je da značajan deo raketnih kapaciteta te zemlje još nije iskorišćen.
Portparol tog ministarstva Reza Talaei-Nik naveo je da su oružane snage zadržale dominaciju nad nebom tokom operacija i da zemlja proizvodi više od 1.000 vrsta oružja na domaćim proizvodnim linijama, preneo je danas iranski Pres TV.
Prema njegovim rečima, odbrambeni kapacitet je rezultat više od 25 godina ulaganja, a proizvodnja se nastavlja i u slučaju oštećenja pojedinih objekata.
U sistemu učestvuje oko 9.000 kompanija koje sarađuju sa vojskom i iranskim Ministarstvom odbrane.
Zvaničnik je ocenio da je zatvaranje Ormuskog moreuza postalo sredstvo za ostvarivanje ciljeva Irana, navodeći da su oružane snage više puta primorale protivničke snage na povlačenje u Omanskom zalivu.
Portparol je, takođe, ukazao na masovnu podršku stanovništva, ističući da se više od 30 miliona ljudi registrovalo za nacionalnu kampanju podrške, što je ocenio kao presedan u globalnim razmerama.
Desetine kontejnerskih brodova blokirane u Persijskom zalivu zbog sukoba
Najmanje 43 kontejnerska broda deset najvećih svetskih brodarskih kompanija i dalje je zaglavljeno u Persijskom zalivu na Bliskom istoku, objavio je časopis "Lloyd's List".
Prema navodima ovog časopisa, vodeći prevoznici obustavili su svoje usluge u regionu od početka rata protiv Irana krajem februara, što je dovelo do značajnih kašnjenja i rasta troškova u globalnoj trgovini.
Kako danas prenosi "Al Džazira", neki brodovi u vlasništvu kompanija "CMA CGM", "COSCO", "Hapag-Layd" i "MSC" uspeli su da se bezbedno evakuišu iz regiona, dok su, prema istom izvoru, dva broda kompanije "MSC" zaplenile iranske vlasti.
Bagei: Danas nije planiran sastanak iranske i američke delegacije u Islamabadu.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei rekao je da nije planiran sastanak iranske i američke delegacije u Islamabadu.
Bagei je naveo da će iranski zvaničnici preneti svoje stavove o mirovnim pregovorima pakistanskim zvaničnicima.
Istakao je da iranska delegacija stiže u Islamabad u zvaničnu posetu, kao i da će se iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči sastati sa visokim pakistanskim zvaničnicima u okviru njihovog tekućeg posredovanja za okončanje rata sa SAD i Izraelom.
Iranski državni mediji objavili su da Arakči putuje u Pakistan ali, javila je iranska novinska agencija Tasnim, demantujući pisanje američkih medija, ministar neće učestvovati u pregovorima sa američkom delegacijom tokom posete Islamabadu.
Danas lokalni izbori u Gazi prvi put posle 20 godina, uz ograničeno glasanje
Palestinci danas glasaju na lokalnim izborima koji uključuju i deo Pojasa Gaze, prvi put posle dve decenije, preneo je Rojters.
Prvi put posle 20 godina, deo birača u Gazi imaće priliku da glasa, ali samo u jednom gradu - Deir al-Balahu, preneo je AP.
Na Zapadnoj obali, gde Izrael ima kontrolu nad delom teritorije, birači prvi put glasaju od početka rata između Izraela i Hamasa, birališta su otvorena u 7.00 časova
Inače, Stanovnici grada Dair al-Balah, kao i svi ostali stanovnici Gaze, nisu mogli da glasaju za svoje lokalne predstavnike otkako je Hamas preuzeo Pojas Gaze 2007. godine.
Kroz decenije kontrolisanja enklave, Hamas je imenovao članove gradskih veća, više puta sprečavajući održavanje gradskih izbora zajedno sa izborima u oblastima pod Palestinskom upravom na Zapadnoj obali.
Za sada je nejasno da li će Hamas priznati rezultate današnjih izbora, koji se održavaju u otežanim uslovima, bez direktne koordinacije sa Izraelom ili Hamasom, dok je deo materijala za glasanje morao da bude improvizovan zbog ograničenja.
Hamasnije zvanično učestvovao u kampanji, iako se deo lista povezuje sa njim.
Palestinska centralna izborna komisija sa sedištem u Ramali navodi da je glasanje deo pokušaja povezivanja Gaze i Zapadne obale u jedinstven politički sistem, dok više od milion birača na Zapadnoj obali i oko 70.000 njih u Gazi ima pravo glasa.
Komisija je saopštila da se izbori sprovode pod sloganom "Ostajemo".