Da li je južnokorejski ministar zadužen za ujedinjenje, Čung Dong-jung, o severnokorejskom nuklearnom postrojenju Kusong nedavno govorio na osnovu javno dostupnih ili poverljivih podataka dobijenih od SAD?
Rojters je preneo da je predsednik Južne Koreje, Li Džae Mjung, odbacio kao apsurdne tvrdnje da je ministar, zadužen za odnose sa Severnom Korejom, otkrio poverljive obaveštajne podatke, ali su južnokorejski mediji, uprkos tome, preneli vest da su SAD, zbog sporne Čungove izjave da je Kusong povezan sa obogaćivanjem uranijuma, delimično obustavile razmenu obaveštajnih podataka sa Seulom, naročito one o Severnoj Koreji.
Hitan sastanak u Vašingtonu
Portal "Koreja tajms" objavio je danas da Seul i Vašington ulažu napore ka normalizaciji međusobnih odnosa, u kontekstu pomenutog izveštaja da su SAD delimično ograničile razmenu obaveštajnih podataka sa Južnom Korejom, kao odgovor na ono što smatraju curenjem poverljivih informacija od strane visokog zvaničnika u Seulu.
Tim povodom, hitno je bio upriličen sastanak zamenika ministra spoljnih poslova za strategiju i obaveštajna pitanja Džeong Jeon-dua sa američkom podsekretarkom za politička pitanja Alison Huker, u Stejt departmentu u Vašingtonu.
Odnosi Seula i Vašingtona ne teku glatko, ni izvan konteksta najnovijeg incidenta.
Osim trvenja u vezi sa pomenutom izjavom Čung Dong-junga o severnokorejskom nuklearnom postrojenju i pitanja da li je javno pominjanje tog objekta potvrdilo ili indirektno otkrilo postojanje podataka koji nisu bili zvanično objavljeni, Južnu Koreju i Vašington opterećuje niz drugih pitanja.
Značajno nezadovoljstvo u Južnoj Koreji izazvao je zahtev Donalda Trampa da ta zemlja (mora da) uloži 350 milijardi dolara u projekte u SAD. Javmst u Južnoj Koreji tu vrstu bahatog pristupa doživljava kao neku vrstu ekonomskog i političkog „reketa“.
Sa druge strane, u Beloj kući smatraju da Južna Koreja nije pomogle SAD po pitanjima Bliskog istoka, odnosno rata koji su SAD i Izrael poveli protiv Irana.
Povrh svega, u Narodnoj skupštini Južne Koreje prošle godine pokrenuta je inicijativa za promenu Zakona o demilitarizovanoj zoni koji predviđa promenu uslova za ulazak u pomenutu zonu na granici sa Severnom Korejom, koja je definisana primirjem iz 1953. godine.
Južna Koreja, naime, želi da preuzme kontrolu nad civilnim pristupom demilitarizovanoj zoni u mirnodopske svrhe, kao što su turizam, zaštita prirode, istraživanja ili programi kulture, ali SAD to ne žele, budući da je kontrola pristupa pomenutom području u rukama komande UN, kojom faktički dominiraju SAD.
Strukturni fenomen izazvan smenama političkih ciklusa u Južnoj Koreji
Džan Debin, profesor Šangajskog univerziteta za poslovanje i ekonomiju i direktor Centra za studije Korejskog poluostrva pri pomenutom univerzitetu, smatra da je u ovom slučaju posredi strukturni fenomen, izazvan smenama političkih ciklusa u Južnoj Koreji.
"Kad god Južna Koreja pokuša da proširi svoj prostor samostalnog delovanja u ključnim pitanjima, dolazi do tenzija sa SAD. Koren problema leži u nesposobnosti SAD da tolerišu odstupanje Južne Koreje, od svoje ustaljene strateške orbite. Kada Seul pokaže izvestan stepen političke nezavisnosti, Vašington često vrši pritisak preko bezbednosnih pitanja. U međuvremenu, konzervativne snage u Južnoj Koreji imaju tendenciju da koriste spoljni pritisak kako bi ograničile napredne vlade, stvarajući usklađeno delovanje unutrašnjih i spoljnih činilaca. Zato su svađe unutar saveza Južne Koreje i SAD često rezultat spoja konkretnih političkih ciklusa i unutrašnjih političkih struktura", naveo je Džan Debin u komentaru obavljenom u dnavnom listu "Global tajms".
Tenzije dodatno pojačane politikom "Amerika na prvom mestu"
"Za razliku od prošlosti, sadašnje tenzije dodatno su pojačane političkim činiocima u okviru politike 'Amerika na prvom mestu'. Po toj logici, SAD više ne daju prioritet Korejskom poluostrvu u svojoj globalnoj strategiji, već savez posmatraju kroz prizmu troškova i koristi", navodi Džan.
Kineski analitičar navodi da se, pod dvostrukim uticajem ciklične političke strukture Južne Koreje i promena u strategiji SAD, temelji saveza Seula i Vašingtona zaista menjaju.
"Ipak, mora se istaći da, premda su temelji saveza Južne Koreje i SAD znatno oslabili, institucionalna osnova ostaje netaknuta. Ugovor o međusobnoj odbrani dve zemlje i dalje je na snazi, oko 28.000 američkih vojnika i dalje je raspoređeno u Južnoj Koreji, a mehanizmi vojne komunikacije funkcionišu normalno. Drugim rečima, sadašnje pukotine u savezu još nisu zahvatile samo jezgro odnosa", konstatuje Džan Debin.
Napominje da se savez dve pomenute zemlje udaljava od odnosa zasnovanog na zajedničkim vrednostima i dugoročnim obavezama ka odnosu usredsređenom na računicu interesa.
"U tom kontekstu, ključno pitanje za Seul jeste kako odgovoriti na rastuću neizvesnost. Južnoj Koreji ne nedostaje sposobnost za samostalnu odbranu. Ona poseduje dovoljan budžet za odbranu, razvijen vojnoindustrijski kompleks i konvencionalne oružane snage koje spadaju među najbolje na svetu. Njena bezbednost nije u potpunosti zavisna od SAD. Ukoliko Seul može da posmatra sadašnje trzavice sa Vašingtonom kao priliku za unapređenje sopstvene nacionalne odbrane i bezbednosnih sistema, uz proširenje diplomatske fleksibilnosti, ova nestabilnost saveza mogla bi postati strategijska prilika. Nasuprot tome, ako Južna Koreja nastavi da se oslanja na američku bezbednosnu zaštitu bez strateškog preuređenja, mogla bi i ubuduće više puta da bude ograničavana", naveo je Džan, napominjući da ključ za Seul nije u čekanju da se Vašington promeni, već u oslobađanju od strukturne dileme da bude istovremeno zavisan od Vašingtona i ograničavan Vašingtonom.