Koliko je mina postavio u Ormuskom moreuzu zna samo Iran, ali čak i sama mogućnost da je zasuo uski plovni put smrtonosnim oružjem primorava SAD da počnu da se pripremaju za pretragu morskog dna u potrazi za njima. Stručnjaci kažu da će možda biti potrebno nekoliko nedelja da se završi ova teška misija i da se ruta proglasi bezbednom od mina, koje mogu biti kamuflirane da izgledaju kao kamenje i mogu se ukopati u pesak, piše "Fajnenšel tajms".
Ovaj proces trajaće još duže, ukoliko krhko primirje između Teherana i Vašingtona propadne i ako misija bude morala da se odvija tokom ratnih dejstava. Američki predsednik Donald Tramp je u utorak rekao da produžava pauzu u napadima.
"To je scenario noćne more", rekao je Kevin Ajer, bivši direktor obuke u Komandi za borbu protiv podmornica i borbu protiv pomorskih snaga SAD.
On procenjuje da bi moglo biti potrebno mesec i po dana da se stvori bezbedna tranzitna ruta u Persijskom zalivu i do četiri meseca da se potpuno očisti moreuz, kroz koji prolazi oko petina globalne pomorske trgovine naftom i gasom.
Brajan Klark, bivši zvaničnik Pentagona u Institutu Hadson, sugerisao je da bi moglo biti moguće omogućiti bezbedan prolaz brodovima u roku od nedelju dana, ali da bi potpuno čišćenje Ormuskog moreuza od mina moglo potrajati i do četiri nedelje.
Američke snage su početkom aprila objavile da pokreću misiju čišćenja. Tramp je u četvrtak rekao da je naredio američkoj mornarici da "puca i uništi" sve iranske brodove koji postavljaju mine.
Mnogo će zavisiti od toga koliko je mina Iran uspeo da postavi tokom osmonedeljne bitke sa Amerikom i Izraelom. Američki zvaničnici kažu da je Iran postavio neke mine, ali se nadaju da je broj možda ipak mali.
Islamska revolucionarna garda (IRGC) je saopštila da bi brodovi trebalo da izbegavaju plovidbu kroz ograničeno područje u sredini moreuza i da koriste alternativne brodske rute koje prolaze kroz iranske vode kako bi izbegli mine.
Teheran je nedavno objavio da će moreuz biti "potpuno otvoren" tokom perioda primirja između Izraela i Libana, što je izazvalo navalu brodova koji su pokušali da izađu iz Zaliva, očekujući da će im biti dozvoljen prolaz određenom rutom koju je obeležio Iran. Većina njih koji su odlučili da pokušaju da prođu, morali su ipak da promene kurs.
U ovoj situaciji neizvesnost glavni problem, naročito jer SAD zapravo ne zna koliko mina je postavljeno.
Da bi se otvorio bezbedan koridor kroz moreuz, brodovi za razminiranje bi morali da očiste kanal širine otprilike milju čije bi se koordinate mogle deliti sa tankerima kako bi im se omogućilo da prođu kroz njega, piše "Fajnenšel tajms".
Veruje se da je Iran pre rata imao zalihe između 5.000 i 6.000 mina. U njihovom arsenalu bilo je zastarelih kontaktnih mina, koje su privezane i plutaju odmah ispod površine, ali i sofisticiranih mina koje se nalaze na dnu i programirane su da eksplodiraju u određenim uslovima.
"Ovo će biti naporan i težak posao", rekao je Stiv Vils, bivši oficir na američkom minolovcu koji sada radi u Centru za pomorsku strategiju.
Skot Savik, viši inženjer u RAND-u koji je savetnik Pentagona je izjavio da je Iran verovatno brzo i nasumično odložio svoje mine, što otežava njihovo pronalaženje u poređenju sa "metodičnije uređenim minskim poljima".
"Ako bismo koristili lako naoružane brodovi za lov na mine koji se kreću sporo takođe, oni bi bili ranjivi zbog krstarećih raketa i dronova ispaljenih sa obližnje iranske obale. Morali bi biti praćeni naprednim razaračima i lovcima iznad glave. Priobalni borbeni brodovi će snositi najveći deo posla. Oni traže mine koristeći helikoptere opremljene laserima i šaljući bespilotne letelice, koje su naoružane sonarom, kamerama i osetljivim detektorima magnetnog polja" ukazao je Skot Savik.
Program LCS su kritikovali neki analitičari i veterani zbog toga što je skup i neispitan, ali američka mornarica ima samo dva takva plovila spremna za početak rada u moreuzu, dok je treći na održavanju u Singapuru.
SAD su decenijama zanemarivale svoje kapacitete za ratovanje protiv mina i bile su u procesu penzionisanja svojih poslednjih namenskih minolovaca, uprkos tome što su mine odgovorne za skoro 80 odsto potonulih ili onesposobljenih američkih ratnih brodova od 1945. godine.
Vašington je u januaru povukao poslednja četiri broda klase "Osvetnik" sa drvenim trupom iz Bahreina. Dva broda se trenutno premeštaju iz Japana ka Bliskom istoku.
Ovaj ograničeni kapacitet može objasniti zašto je Tramp pojačao svoju kampanju kako bi izvršio pritisak na američke partnere u Evropi, koji imaju više od 100 plovila za traženje mina i bogato stručno znanje, da doprinesu naporima za čišćenje moreuza.
"Potrebna im je neka vrsta podrške iz Evrope. Evropljani su bili iskusniji i bolje opremljeni od svojih američkih kolega, a struje i priobalne vode u Ormuskom moreuzu slične su danskim moreuzima", rekao je Jan Tornkvist, bivši komandant švedske mornarice.
U Evropi, čije mornarice već dugo vežbaju čišćenje mina u Baltičkom i Severnom moru, vode se diskusije o organizovanju misije. Međutim, mnoge zemlje oklevaju da pomognu u rešavanju problema u čijem stvaranju nisu učestvovale. To ne bi bilo brzo rešenje.
"Opremanje i raspoređivanje evropske operacije za razminiranje moglo bi trajati i do četiri meseca", rekao je Tornkvist, dodajući da bi svaka operacija razminiranja tada trajala nekoliko meseci.
Ako se Evropljani ne pojave u Zalivu, Vašington bi mogao da pozove drugu silu da pomogne svojim rastrgnutim mornarima: delfine koji love mine.
Ovi specijalno obučeni plivači, sa sedištem u San Dijegu, bili su raspoređeni tokom prethodnih kampanja čišćenja mina u Zalivu 1991. i 2003. godine. Verovatno bi mogli biti korišćeni u kampanji čišćenja kada se identifikuje i uništi većina mina.
"Izuzetni su u svojoj sposobnosti da lociraju predmete zakopane na morskom dnu", rekao je Savic, koji je dodao da delfini i dalje mogu da nadmaše neke od najnaprednijih tehnologija za traženje mina koje SAD mogu da prikupe.