Iran je prošle nedelje upozorio da su podmorski kablovi u Ormuskom moreuzu ranjiva tačka za digitalnu ekonomiju regiona, što je izazvalo zabrinutost zbog potencijalnih napada na kritičnu infrastrukturu. Ovaj uski morski prolaz, koji je već ključno usko grlo za globalne isporuke nafte, podjednako je važan i za digitalni svet. Više optičkih kablova prostire se morskim dnom moreuza i tako povezuje zemlje od Indije i jugoistočne Azije do Evrope preko zalivskih država i Egipta, piše Rojters.
Podmorski kablovi su optički ili električni kablovi postavljeni na morsko dno radi prenosa podataka i električne energije. Oni prenose oko 99 odsto svetskog internet saobraćaja, prema podacima Međunarodne unije za telekomunikacije, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija za digitalne tehnologije. Kablovi takođe prenose telekomunikacije i električnu energiju između država i od ključnog su značaja za klaud usluge i onlajn komunikaciju.
Geopolitička i energetska analitičarka Maša Kotkin navodi da oštećeni kablovi dovode do usporavanja interneta ili prekida rada, ali da mogu izazvati i poremećaje u elektronskoj trgovini, kašnjenje finansijskih transakcija i ukazuje da svi ti poremećaji imaju i svoje ekonomske posledice.
Zalivske države, posebno Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, ulažu milijarde dolara u veštačku inteligenciju i digitalnu infrastrukturu kako bi diverzifikovale svoje ekonomije i smanjile zavisnost od nafte. Obe zemlje osnovale su nacionalne AI kompanije koje pružaju usluge klijentima širom regiona, a sve zavise od podmorskih kablova za ultrabrzi prenos podataka, piše Rojters.
Među glavnim kablovima koji prolaze kroz Ormuski moreuz nalaze se Azija-Afrika-Evropa 1 (AAE-1), koji povezuje jugoistočnu Aziju sa Evropom preko Egipta, sa pristupnim tačkama u UAE, Omanu, Kataru i Saudijskoj Arabiji; mreža FALKON, koja povezuje Indiju i Šri Lanku sa zalivskim državama, Sudanom i Egiptom, kao i Međunarodni kablovski sistem, koji povezuje sve zalivske zemlje sa Iranom. ,
Iako je ukupna dužina podmorskih kablova značajno porasla između 2014. i 2025. godine, broj kvarova ostao je na istom nivou, na oko 150 do 200 incidenata godišnje, prema podacima Međunarodnog komiteta za zaštitu kablova (ICPC). Sabotaže koje sponzorišu države ostaju rizik, ali 70 do 80 odsto kvarova izazivaju slučajne ljudske aktivnosti — pre svega ribarenje i sidra brodova, navode stručnjaci.
"Među ostalim rizicima su podmorske struje, zemljotresi, podmorski vulkani i tajfuni. Industrija na to odgovara zakopavanjem kablova, njihovim ojačavanjem i pažljivim izborom bezbednih ruta", objasnio je Alan Moldin, direktor istraživanja u telekomunikacionoj istraživačkoj firmi TeleGeografy.
Rat sa Iranom, koji ulazi u treći mesec, izazvao je nezabeležene poremećaje u globalnom snabdevanju energijom i regionalnoj infrastrukturi, uključujući napade na data centre "Amazona" u Bahreinu i UAE. Podmorski kablovi za sada su ostali pošteđeni. Međutim, postoji i indirektan rizik od toga da oštećeni brodovi slučajno zakače kablove vukući sidra.
"U situaciji aktivnih vojnih operacija povećava se rizik od nenamernog oštećenja, a što duže sukob traje, veća je verovatnoća da bi moglo doći do takvih incidenata", rekla je Kotkin.
Koliko bi eventualna oštećenja kablova uticala na povezanost zalivskih država zavisi uglavnom od toga koliko se pojedini mrežni operateri oslanjaju na njih i koje alternative imaju.
Zašto sateliti nisu alternativa?
Osim zaštite, i popravka oštećenih kablova u ratnim zonama predstavlja poseban izazov. Stručnjaci navode da, iako sama fizička popravka nije previše komplikovana, odluke vlasnika brodova za popravku i osiguravajućih kuća mogu biti pod uticajem rizika od ratnih dejstava ili prisustva mina. Dozvole za pristup teritorijalnim vodama predstavljaju dodatni problem.
"Često je jedan od najvećih problema kod popravki upravo dobijanje dozvola za ulazak u vode gde se oštećenje nalazi. To ponekad može trajati veoma dugo i biti najveći izvor problema", rekao je Moldin.
On je istakao da će nakon završetka sukoba, biti neophodno da se ponovo mapira morsko dno kako bi se odredile bezbedne pozicije za kablove i izbegli brodovi ili objekti koji su možda potonuli tokom ratnih dejstava.
Iako eventualna oštećenja podmorskih kablova ne bi izazvala potpuni prekid komunikacija, zbog kopnenih veza, stručnjaci se slažu da satelitski sistemi nisu održiva zamena, jer ne mogu da podnesu isti obim saobraćaja i znatno su skuplji.
"Nije tako jednostavno preći na satelite. To nije alternativa", rekao je Moldin, ističući da sateliti zavise od povezivanja sa kopnenim mrežama i da su pogodniji za objekte u pokretu, poput aviona i brodova.