"Nevaljali" Redžep Tajip Erdogan ne igra onako kako Zapad svira, i zato, ako je slušati "Gardijanovog" spoljnopolitičkog komentatora Sajmona Tisdejla, mora da bude kažnjen.
U autorskom tekstu koji je Tisdejl objavio u ovom britanskom listu samo dan uoči katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio Tursku, on Zapadu predlaže da lidera te države, izopšti kao neprijatelja.
"Turska ima značajan uticaj na raskršću Evrope, Azije i Bliskog istoka. Ipak, sve agresivnija, autoritarna i šizmatička politika koju je njen kolerični sultan-predsednik u zemlji i inostranstvu vodio tokom dve decenije, poništila je dugo negovane pretpostavke o Turskoj kao vitalnom strateškom savezniku. Njena pouzdanost i korisnost kao zapadnog saveznika od poverenja skoro je pri kraju", ističe Tisdejl.
I zato, postavlja pitanje nad pitanjima: "Da li je vreme da se prizna da dvolični Redžep Tajip Erdogan nije prijatelj Zapada – i da se on shodno tome kazni?"
Tisdejl podseća na Erdoganovo crveno svetlo na ulazak Švedske u NATO, nazivajući to "najnovijim, eklatantnim primerom neprijateljskog ponašanja", pa čak i "antikurdskom osvetom" usmerenom prema glavnoj opozicionoj Narodnoj demokratskoj partiji, zaboravljajući da, kako ih on pod navodnicima piše - "teroriste" iz militantne kurdske grupe PKK, zapravo i SAD tretiraju kao teroriste.
"To što Turska članstvo u NATO-u koristi za unutrašnje političke ciljeve je tipičan Erdoganov gambit. On takođe namerno opstruira legitimnu želju Švedske (i Finske) da ojačaju svoju odbranu nakon ruske invazije na Ukrajinu, dok podriva napore NATO-a da pokaže jedinstvo i odlučnost. Ovo nikako nije prvi put da Erdogan daje prednost Moskvi u odnosu na NATO partnere", žali se britanski kolumnista.
To je izgleda glavna mana turskog predsednika, koju kolumnista ne može da mu oprosti- dobre veze sa Kremljom.
"Erdogan odbacuje i zaobilazi sankcije vezane za Ukrajinu. Trgovina Turske sa Rusijom porasla je za skoro 200 odsto u šest meseci nakon invazije, uključujući veći uvoz energije. Njegova kupovina ruskih raketnih sistema zemlja-vazduh razbesnela je Vašington, koji ih smatra pretnjom za NATO snage. Njegovo izdavanje za posrednika u ukrajinskom sukobu, Putinu pomaže da se pretvara da je zainteresovan za mir", ocenjuje Tisdejl.
I, ni to nije sve, jer po ovom spoljnopolitičkom komentatoru, Erdoganovi planovi da pokrene "oružanu invaziju" na sever Sirije suočeni su „sa naporima koje predvode SAD da podrže demokratsku opoziciju protiv Bašara al-Asada i suzbiju islamistički terorizam“.
A to, sve on ocenjuje kao "Erdoganov opsesivni rat protiv Kurda".
"Ako Erdoganovo odvratno zezanje s Putinom, dvostuka igra oko Ukrajine, neootomansko pregalaštvo i povremena agresija prema drugoj članici NATO-a Grčkoj nisu dovoljan dokaz loše vere, onda razmislite o njegovom drugom ratu – protiv demokratije njegove zemlje", navodi Tisdejl, ilustrujući svoju tezu podacima u turskoj inflaciji i padu životnog standarda.
Svoj pisani okršaj sa Erdoganom "Gardijanov" autor nastavlja postavljajući pitanje – šta bi zapadne demokratije trebalo da urade u vezi sa Erdoganom ako on ponovo pobedi na izborima.
I naravno, on je tu da im pomogne pri odluci pa zato predlaže i "kazne" za turskog predsednika.
"Jedna od mogućnosti jeste još sankcija, uključujući i blokade za njega lično. Američki senatori sugerišu da bi Ankari, ako nastavi da sabotira NATO, mogli da uskrate borbene avione F-16 koje je obećao Bajden. Da bi privukle Erdoganovu pažnju, sve kaznene mere moraće da idu korak dalje", ističe Tisdejl.
Na Bajdenu i Stoltenbergu je, kako dodaje, da Erdogana podsete na "vrednosti i pravila" NATO zajednice. Kako, kaže, Švedskoj i Finskoj treba poželeti dobrodošlicu, a Turskoj, ako treba, izmenom Severnoatlantskog ugovora- suspendovati članstvo.
"Turska nije neophodna. Ako zatreba, zapadne demokratije mogu bezbedno da žive bez nje– sve dok ne osvane onaj srećni dan kada je sultan Ankare konačno defenestriran (bačen kroz prozor) i uništen", zaključuje Tisdejl.