Politikolog sa Univerziteta u Otavi Ivan Kačanovski je 6. januara ove godine na Tviteru podelio je svoje iskustvo sa pokušajem objavljivanja naučnog rada o pokolju demonstranata od strane snajperista u februaru 2014. godine, inače ključnom trenutku u državnom udaru koji je podržao Zapad.
Iako je njegov članak urednik jednog naučnog časopisa prihvatio tek uz manje izmene, Kačanovski piše da mu je rad zatim ipak odbijen, a da je i sam urednik priznao da je u pitanju politička odluka.
"Nema sumnje da je ovaj rad po mnogo čemu izuzetan", piše urednik neimenovanog časopisa u odgovoru autoru, priznavši da rad "nudi dokaze protiv mejnstrim narativa o promeni režima u Ukrajini 2014." godine.
"Dokazi na koje se studija poziva u pokušaju da odgovori na pitanje ko stoji iza pokolja demonstranata i policije tokom masovnih protesta 'Evromajdan' 18-20. februara 2014. godine u Ukrajini mi se čine solidnim. O tome takođe postoji konsenzus kod oba recenzenta", dodaje urednik u odgovoru.
Međutim, "političke implikacije ovog članka su nešto oko čega se recenzenti razilaze", piše dalje u obrazloženju. Kao što je rečeno, članak nije objavljen.
U odgovoru Kačanovskom, urednik časopisa piše da je pokolj bio "politički krucijalan događaj" koji je doveo do "tranzicije vlasti u zemlji" sa slobodno izabranog Viktora Janukoviča na nelegitimnu i žestoko nacionalističku administraciju Aleksandra Turčinova, inače bivšeg šefa ukrajinske bezbednosne službe.
U zapadnim medijima, pokolj je beskonačno citiran kao simbol brutalnosti ukrajinske vlade i ničim izazvanog napada na nevine prozapadne demonstrante Majdana, koji su se navodno samo borili za demokratiju i slobodu.
Zapadni mediji takođe nikada nisu sproveli temeljno istraživanje na tu temu, dok su tvrdnje Kremlja da je u pitanju mogla biti operacija pod lažnom zastavom jednostavno odbacivane kao "dezinformacija".
Uprkos tome, čak je i Atlantski savet NATO-a 2020. godine priznao da su okolnosti pokolja nerazrešene i da on ostaje mrlja na istoriji savremene Ukrajine.
Pregršt dokaza
Ipak, postoje šanse da će istina o pokolju izaći na videlo. Više od godinu dana u toku suđenje policajcima koji su se našli na licu mesta tog dana, iako mu mediji glavnog toka van Ukrajine ne pridodaju ni malo pažnje. Odbijeni naučni rad Kačanovskog se u velikoj meri oslanja na iskaze svedoka i video snimke koji su isplivali na površinu tokom suđenja.
Kačanovski ukazuje da je 51 demonstrant ranjen tokom incidenta na suđenju posvedočio kako je na njih pucano iz zgrada pod kontrolom pobunjenika. Neki svedoci su čak govorili o snajperistima koji iz zgrada pod kontrolom majdanskih demonstranata koji otvaraju paljbu na policiju.
Narativ svedoka potvrđuje i 14 zasebnih video snimaka koji se nalaze među dokazima Kačanovskog, a od kojih 10 jasno prikazuje naoružane ekstremne desničare koji iz hotela "Ukrajina" nišane narod okupljen ispod njih.
Ukupno je preko 300 svedoka ispričalo gotovo istu verziju događaja, ukazuje Kačanovski. Sinhronizovani video snimci pokazuju da se vreme i pravac policijske pucnjave ne poklapaju sa hicima koji su usmrtili pojedine demonstrante na Majdanu, već i da su vlasti gađale zidove, drveće, lampe, pa čak i u zemlju, kako bi rasterale gomilu, a ne usmrtile bilo koga.
Snajperisti za koje postoji sumnja da su bili upravo na strani ustanika gađali su i novinare nemačkog radiodifuznog preduzeća "ARD".
Kačanovski navodi da su tu bili i belgijski novinari, na čijim snimcima se vide demostranti koji u pravcu hotela "Ukrajina" uzvikuju molbe da ne budu upucani, ali i drugi demonstranti koji aktivno bivaju sprovođeni u zonu ubijanja. Taj snimak nikada nije bio emitovan, dodaje autor.
Američki Si-En-En takođe je snimio ekstremno-desničarske elemente kako pucaju na policiju iza barikada na Majdanu, a zatim traže lokaciju za pucanj, nekoliko minuta pre nego što je britanski Bi-Bi-Si snimio snajperiste koji sa 11. sprata hotela "Ukrajina" pucaju na demonstrante, iz sobe u kojoj je boravio poslanik ekstremne desnice, Kačanovski takođe nedavno ukazao na Tviteru. Simci tada takođe nisu bili emitovani.
Tokom suđenja, Kačanovski tvrdi, najmanje 14 samopriznatih snajperista Majdana svedočilo je da su izričito dobijali naređenja da počine pokolj. Sa druge strane, nijedan policajac koji je bio prisutan nije izjavio da im je naređeno da ubiju nenaoružane demonstrante, nijedan ministar nije ukazao da bi dao nalog za takav zločin, a nikada se nisu pojavili ni dokazi da je Janukovič odobrio ubistva.
Nezavisno od suđenja, lideri ekstremno-desničarske stranke Sloboda otvoreno su govorili o tome kako su im zapadni zvaničnici izričito rekli da će narod krenuti da poziva na svrgavanje Janukoviča kada demonstranti pretrpe 100 žrtava, ukazuje autor.
Kačanovski citira još jednog ukrajinskog desničarskog lidera koji je rekao da su sa zapadnim predstavnicima pregovarali o broju prvobitnih žrtava. "Pa, 5, 20... 100? Kada će vlast biti kriva? Na kraju smo došli do brojke od 100", navodi se u ispovesti.
Ivan Kačanovski je 2021. godine objavio značajnu studiju o masakru na Majdanu, koja je do sada citirana u naučnim radovima više od 100 puta, što Kačanovskog čini najčešće citiranih savremenih politikologa specijalizovanih za Ukrajinu.