Migranti nezadovoljni uslovima života u Njujorku dobili su priliku da napuste Veliku jabuku i upute se besplatno put severa, u druge gradove, ali i u Kanadu – autobuske karte finansiraju američki poreski obveznici, prenosi "Njujork post".
Migranti okupljeni na autobuskom terminalu Lučke uprave na Menhetnu potvrdili su da ih vojnici Nacionalne garde usmeravaju ka radnicima koji dele karte svim zainteresovanim putnicima.
Izvor iz gradske skupštine rekao je za "Post" da administracija gradonačelnika Njujorka Erika Adamsa plaća razne kompanije koje vode programe za migrante, što uključuje i "izdavanje karata" kako bi mogli da putuju u druge gradove.
Onima koji su "izrazili želju da se presele u druge gradove", a navodno ih je na hiljade, pomažu s putnim troškovima i brojne neprofitne, te katoličke dobrotvorne organizacije.
Međutim, iako su putne destinacije ograničene na SAD, jer je po zakonu migrantima zabranjeno da napuste zemlju dok se ne okonča postupak za dobijanje azila, među njima se proširila priča da je Kanada – gde je tamošnji premijer Džastin Trudo izjavio da su ponosni na dugogodišnju tradiciju da "dočekuju ljude koji traže sigurnost" – "obećana zemlja".
Zato migranti uništavaju svoje američke imigracione dokumente dok putuju od Platsburga do kanadske granice.
Naime, do Platsburga stižu zahvaljujući kartama koje su dobili u Njujorku, a potom sami finansiraju putovanje kombijima do same granice. Jedan od vozača kombija izjavio je za "Post" da dnevno preveze bar stotinu ljudi.
Pošto pređu betonske barijere, zaustavlja ih kanadska granična policija i sprovodi dalje na obradu.
Peruanka Suzi Sančez Solzarno (33) prešla je sa svojom porodicom na ovaj način u Kanadu nakon što je njena ćerka na TikToku videla snimak drugih migranata kako to rade. U decembru su prebegli iz Meksika, u Njujorku su proveli mesec dana i potom rešili da se upute u Kanadu kao mnogo bezbednijem i boljem mestu za budućnost njene dece.
Manuel Rodon iz Venecuele (26) rekao je pak da je odlučio da napusti Njujork nakon što je "izbačen" iz hotela u blizini Tajms skvera i preseljen u sklonište za beskućnike u Bruklinu.
Prema američkom zakonodavstvu, migranti ne mogu da podnesu zahtev za radnu dozvolu do 30 dana nakon što su zvanično tražili azil i ne ispunjavaju uslove za dozvole još 150 dana nakon toga.
Gradonačelnik Njujorka pozvao je ranije Belu kuću da ubrza taj proces, kao i da gradu odobri milijardu dolara hitne pomoći ne bi li se migrantima obezbedili smeštaj i druge usluge. Međutim, odgovor je bio neodređen – finansijska podrška pristizaće "pograničnim i onim gradovima koji beleže priliv migranata".
Procenjuje se da je do sada preko 43.900 migranata stiglo u Njujork od proleća 2022, više od 28.400 ih živi u 83 hotela i pet Humanitarnih centara za hitne slučajeve i pomoć, osnovanih u većim hotelima i na lučnom terminalu u Bruklinu.
Upitani za komentar o besplatnim autobuskim kartama, iz gradonačelnikove kancelarije su saopštili da je "od početka ove krize njihov cilj da pomognu tražiocima azila koji žele da se presele na drugu lokaciju".