Potpredsednica SAD Kamala Haris, koju su nekada mnogi videli kao potencijalnu naslednicu predsednika Džozefa Bajdena, ni dve godine nakon stupanja na tu funkciju ne uspeva da izgradi sopstvenu reputaciju i izađe iz senke svog ostarelog šefa.
Harisova, koja je početkom 2021. godine postala prva žena, crnkinja i osoba indijskog porekla na mestu potpredsednika SAD, u poslednje vreme je izgubila podršku i značajnog dela svoje Demokratske partije, a sve više njenih partijskih kolega smatra da bi ona u budućnosti mogla da donese više štete nego koristi demokratama, piše "Njujork tajms".
Poslednjih nedelja ona je pokušala da se aktivira, govoreći na sahrani Tajra Nikolsa, crnca koga su nedavno ubila petorica policajaca u Memfisu, kao i na 50. godišnjici presude "Rou protiv Vejda" koja je legalizovala pravo žena na abortus. To međutim nije bilo dovoljno da ubedi većinu u njenoj partiji da je Harisova adekvatan kandidat za Bajdenovog naslednika u skorijoj budućnosti.
Bolna realnost za Harisovu predstavlja činjenica da su desetine uticajnih demokrata, među kojima su i neki njeni nekadašnji politički saveznici, poslednjih meseci u privatnim razgovorima naglasili da se ona jednostavno nije nametnula kao budući lider ne samo partije, već i čitave države.
Čak su i pojedini demokratski političari na koje su članovi njenog tima uputili novinare kako bi dobili neke "pozitivne izjave" o njoj privatno rekli da su izgubili poverenje u nju, prenosi njujorški list.
Nepisano je pravilo u američkoj politici da potpredsednici pretenduju da naslede svoje šefove po okončanju njihovog predsedničkog mandata. Usled činjenice da je Džozef Bajden sa punih 80 godina najstariji predsednik u američkoj istoriji, pozicija Harisove kao njegove izabrane naslednice značajnija nego u slučaju bilo kog predsednika u novijoj istoriji.
Ta činjenica mnogima u Demokratskoj partiji izaziva strepnju, u slučaju da Bajden odustane od kandidature za drugi mandat. Većina demokrata sa kojima su razgovarali novinari "Njujork tajmsa" smatra da Harisova ne može da pobedi na predsedničkim izborima 2024. godine, a pojedini misle da je najveći izazov za partiju kako je ukloniti sa političke scene a da se ne izazove bes kod dela glasača.
Sada, kada je Bajdenova kandidatura za drugi mandat izvesna, postavlja se pitanje da li Kamala Haris za aktuelnog predsednika u trci za reizbor predstavlja slabu tačku. Pojedinci u Demokratskoj partiji se plaše da bi republikanci svoje napade mogli da usmere upravo ka njoj, predstavljajući glas za ostarelog Bajdena kao de fakto glas za njegovu značajno mlađu potpredsednicu.
"To bi, po mom mišljenju, bio jedan od najjačih argumenata protiv Bajdena", rekao je stručnjak za kampanje blizak demokratama Džon Morgan. "Nije potrebnu da budete genije da bi rekli, 'Pogledajte njegove godine, moramo da razmišljamo o tome'".
Harisova do sada nije uspela da izgradi sopstveni imidž, smatra on. "Ne mogu da se setim ni jedne stvari koju je ona uradila, osim što je stajala pored njega na nekim ceremonijama", dodao je Morgan.
Tek oko 40 odsto Amerikanaca smatra da Harisova dobro obavlja svoj posao, pokazuju rezultati istraživanja koja je sabrao "Los Anđeles Tajms". S druge strane, 53 odsto ispitanika nema pozitivno mišljenje o njoj, što je čini ne samo najnepopularnijim potpredsednikom u novijoj istoriji, već i manje popularnom od samog Bajdena.
Harisova se tokom prethodne dve godine našla u teškoj poziciji i zato što je, kao predsednica Senata sa podjednakim brojem republikanaca i demokrata, često morala da bude "jezičak na vagi" i prisustvuje glasanjima kako bi to telo moglo da donosi zakone. Ona je svoj odlučujući glas tokom prethodne dve godine morala da da čak 26 puta, više od bilo kog potpredsednika još od 1832.
To je značilo da ona ni u jednom trenutku nije mogla da bude van Vašingtona duže od 24 sata, za slučaj da je njen glas u Senatu bio neophodan. Pošto su demokrate na novembarskim međuizborima uspele da osvoje tesnu većinu od 51 senatora naspram republikanskih 49, očekuje se da će Harisova u naredne dve godina imati malo više prostora za putovanja i izgradnju svog imidža u spoljnoj politici.
Potpredsednica se suočila i sa problemima unutar svog kabineta. Svega nekoliko meseci nakon što je preuzela funkciju, u američkim medijima su počele da kruže priče o navodnim sukobima među članovima njenog tima. Takav razvoj događaja ne bi trebalo da čudi, pošto je Harisova i u ranijim fazama svoje karijere važila sa tešku osobu za saradnju. Dok je predsednik Bajden okružen grupom vernih savetnika sa kojima sarađuje više decenija, članovi kabineta Kamale Haris u poslednje vreme menjaju se kao na traci.
Harisova je problema imala i sa svojim javnim nastupima. Nakon katastrofalnog intervjua sa Lesterom Holtom na En-Bi-Si Njuzu u junu 2021. godine, kada nije uspela da objasni strategiju Bele kuće za zaštitu granica od ilegalnih migranata, Harisova je iz straha od novih gafova gotovo godinu dana izbegavala razgovore sa novinarima.
Ona se našla na udaru kritika i nekih prepoznatljivih lica iz Demokratske partije, poput Hilari Klinton, koja je navodno rekla da Harisova "ne može da pobedi zato što nema politički instinkt da trijumfuje na predizborima", tvrde izvori "Njujork tajmsa". Portparol Klintonove Nik Meril demantovao je te tvrdnje i rekao da je nekadašnja prva dama i aktuelna potpredsednica dele zajedničko iskustvo kao "žene na vlasti".
Vremena za Kamalu Haris da promeni nešto u svojim javnim nastupima i pridobije podršku kako svojih partijskih kolega, tako i šireg biračkog tela sve je manje. Kako će kampanja za predsedničke izbore 2024. početi već krajem ove godine, demokrate će u narednom periodu morati da donesu neke teške odluke ukoliko žele da ostanu u Beloj kući i u narednom periodu.