Američki predsednik Donald Tramp ocenio je odgovor Irana na predlog Vašingtona o okončanju rata kao potpuno neprihvatljiv, dok s druge strane, iz Teherana stižu poruke da Trampov stav nema značaj.
Tramp je čak rekao da je iranski odgovor "obično smeće" i da ga nije ni pročitao do kraja. On je takođe ocenio da je trenutno primirje veoma slabo i da se nalazi "na aparatima".
Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Galibaf je odgovorio da je Teheran spreman na sve opcije.
"Naše oružane snage su spremne da pruže zaslužen odgovor na svaku agresiju. Biće iznenađeni", poručio je Galibaf.
Ranije je iz neimenovani izvor je za iransku novinsku agenciju Tasnim Irana rekao da stav predsednika Sjedinjenih Američkih Država o iranskom odgovoru na mirovni predlog nema nikakav značaj, te da Iran ne pravi predloge kako bi zadovoljio američkog predsednika.
"Pregovarački tim mora da pravi planove isključivo u skladu sa pravima iranskog naroda, a kada Tramp nije zadovoljan time, prirodno je da je to bolje", naveo je izvor.
Iran istovremeno upozorava da će prisustvo stranih vojnih snaga, uključujući britanske i francuske brodove u Ormuskom moreuzu, biti shvaćeno kao eskalacija i da će uslediti odlučan odgovor.
Sa druge strane, izraelski premijer Benjamin Netanjahu poručuje da rat sa Iranom nije završen i da ostaje pri cilju sprečavanja Irana da dođe do visoko obogaćenog uranijuma. Netanjahu je naveo da su iranski nuklearni kapaciteti delimično oslabljeni, ali da "posao još nije završen".
Američki "Aksios" je objavio da Tramp ponovo razmatra vojnu opciju, zbog odbijanja Irana da prihvati ključne američke zahteve i izostanak značajnih ustupaka u vezi sa nuklearnim programom.
S druge strane, prema saznanjima "Al Džazire", Iran je spreman da pod međunarodnim nadzorom smanji nivo visoko obogaćenog uranijuma, odnosno da razblaži do nižih nivoa, ali odbija da ga iznese iz zemlje.
Uprkos primirju izraelski napadi na jug Libana se nastavljaju.
Sve o situaciji na Bliskom istoku mogli ste da pratite uživo u blogu RT Balkan.
11. maj 2026 • 22:28
Šef UN-a za humanitarna pitanja: Sto udara na Liban za 24 časa, potrebno istinsko primirje
Tom Flečer, šef UN-a za humanitarna pitanja, upozorio je na uticaj koji izraelski napadi na Liban imaju, ističući žrtve među civilima i hitnu potrebu za istinskim prekidom vatre.
"Stotinu udara na Liban za 24 sata. Ubijeni civili. Raseljene porodice", rekao je Flečer u objavi na Iksu.
Flečer, zamenik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja i koordinator za hitnu pomoć, rekao je da su napori za pružanje pomoći u toku, ali da ne mogu zameniti kraj nasilja.
Ponovo skočile cene nafte
Cene nafte ponovo su porasle nakon što je američki predsednik Donald Tramp izjavio da je trenutni prekid vatre između Sjedinjenih Američkih Država i Irana u krhkom stanju, rizikujući eskalaciju rata koji sprečava izvoz nafte iz regiona.
Cena nafte "brent" kretala se na nivou od 105 dolara po barelu, a američka sirova nafta WTI na oko 99 dolara po barelu, preneo je "Trejding ekonomiks".
Anketa: Većina Amerikanaca smatra da Tramp nije objasnio ciljeve rata sa Iranom
Dve trećine Amerikanaca smatra da predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nije jasno objasnio ciljeve američkog vojnog angažmana u ratu sa Iranom, pokazuje nova anketa Rojtersa u saradnji sa agencijom Ipsos, koja istovremeno beleži blagi rast njegove popularnosti.
Prema istraživanju, 66 odsto ispitanika ocenilo je da Tramp nije dovoljno obrazložio razloge američkog uključivanja u sukob koji traje više od dva meseca, dok većina građana izražava zabrinutost zbog naglog rasta cena goriva, prenosi Tanjug.
Anketa pokazuje da 63 odsto Amerikanaca navodi da su više cene benzina negativno pogodile njihove kućne budžete, dok tri četvrtine ispitanika smatra da Trampova administracija snosi makar deo odgovornosti za poskupljenja.
Kada je reč o političkoj odgovornosti, 65 odsto ispitanika smatra da su republikanci više krivi za rast cena goriva nego demokrate.
Uprkos tome, Trampov rejting odobravanja porastao je na 36 odsto, dva procentna poena više nego u prethodnoj anketi Rojters/Ipsos.
Sukob sa Iranom dodatno je poremetio globalno tržište nafte, nakon što je Teheran zatvodio Ormuski moreuz, ključnu rutu za transport energenata, što je dovelo do skoka cena goriva u SAD za oko 50 odsto.
Istraživanje je sprovedeno među 1.254 punoletna građanina SAD, uz marginu greške od tri procentna poena.
SAD upozoravaju banke na pokušaje iranske Revolucionarne garde da zaobiđe sankcije
Sjedinjene Američke Države izdale su upozorenje bankama i finansijskim institucijama zbog pokušaja Iranske revolucionarne garde (IRGC) da zaobiđe američke sankcije, saopštio je američki Finansijski nadzorni organ (FinCEN) u okviru Ministarstva finansija.
U upozorenju se navodi da IRGC koristi mrežu fiktivnih kompanija, digitalne imovine i različitih posrednika kako bi prikrila finansijske tokove i nabavku opreme uprkos sankcijama SAD, prenosi Rojters.
FinCEN je naveo da je obim aktivnosti Irana u oblasti digitalnih valuta dostigao milijarde dolara godišnje, pri čemu se, kako se dodaje u saopštenju, deo tih sredstava koristi za aktivnosti povezane sa državnim strukturama i IRGC.
Upozorenje dolazi u trenutku pojačanih tenzija u sukobu između SAD i Irana, nakon što je američki predsednik Donald Tramp ocenio da je primirje "na ivici kolapsa", prenosi Tanjug.
Trampu stigao odgovor iz Teherana: Spremni smo na sve, iznenadićete se
Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Galibaf poručio je, nakon izjave Donalda Trampa da je primirje "na aparatima", da je Teheran spreman na sve opcije.
"Naše oružane snage su spremne da pruže zaslužen odgovor na svaku agresiju. Pogrešna strategija i pogrešne odluke uvek dovode do pogrešnih rezultata – ceo svet je to već shvatio. Spremni smo na sve opcije; biće iznenađeni", poručio je Galibaf na platformi Iks.
Teheran poručio Trampu: Porazili smo vas na bojnom polju, nećete pobediti ni u diplomatiji
Ali Akbar Velajati, glavni savetnik vrhovnog vođe Islamske revolucije Modžtabe Hamneija, poručio je da Sjedinjene Američke Države nikada neće moći diplomatski da pobede Iran nakon što su izgubile na bojnom polju.
Velajati je na platformi Iks naveo da američki predsednik Donald Tramp pogrešno veruje kako može pritiskom da natera Iran na sporazum kojim bi se okončao agresorski rat.
"Porazili smo vas na bojnom polju, nemojte ni zamišljati da ćete izaći kao pobednici u diplomatiji", poručio je Velajati, prenosi Pres tv.
On se osvrnuo na nedavnu Trampovu objavu na društvenim mrežama, u kojoj je američki predsednik poručio da se "Iran više se neće smejati!"
"Tramp kaže da se 'Iran više neće smejati' dok se hvali 'veličanstvenim primirjem'. Ipak, on preti Iranu nuklearnim aluzijama, kao da i dalje veruje u laži Pentagona o prikrivanju velikih gubitaka među američkim vojnicima", izjavio je Velajati.
Valejati povodom predstojeće Trampove posete Kini, gde se očekuje da će ponoviti svoje tvrdnje o pobedi protiv Irana, istakao da američki predsednik ne bi smeo da zloupotrebljava mir i uzdržanost Irana, napomenuvši da je odgovor Teherana na američko-izraelski agresorski rat, iz korena promenio geopolitički poredak u regionu.
"Gospodine Tramp, nikada ne pretpostavljajte da možete iskoristiti današnji mir u Iranu i trijumfalno umarširati u Peking. Prvo naučite 'azbuku novog geopolitičkog poretka u Zapadnoj Aziji", poručio je Velajati.
Mediji: Iran spreman da pod međunarodnim nadzorom razblaži obogaćeni uranijum
Iran je spreman da pod međunarodnim nadzorom smanji nivo visoko obogaćenog uranijuma, odnosno da razblaži do nižih nivoa, ali odbija da ga iznese iz zemlje, dok Sjedinjene Američke Države insistiraju na dalekosežnijim ograničenjima, izjavio je neimenovani iranski izvor za Al Džaziru.
Teheran, kako ističe izvor, kategorično odbacuje svako iznošenje nuklearnog materijala van svoje teritorije, ali je spreman da pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) smanji nivo obogaćenosti uranijuma na 3,67 odsto i 20 odsto.
Prema navodima izvora, Vašington je u svom predlogu zahteva da Iran preda zalihe uranijuma obogaćenog do 60 odsto, što Teheran odbacuje.
Takođe se navodi da su Sjedinjene Američke Države odbile Rusiju kao destinaciju za preuzimanje iranskog visoko obogaćenog uranijuma, predlažući da se materijal premesti u treću zemlju, što je Iran takođe odbio.
Izvor navodi da SAD zahtevaju potpunu obustavu obogaćivanja uranijuma u trajanju od 20 godina, što je Iran odbio kao neprihvatljivo.
Takođe se navodi da je Vašington odbacio iranski predlog da Teheranu budu isplaćene kompenzacije za ratne gubitke.
Si-En-En: Napredak pregovora SAD i Irana zavisi od Trampovog susreta sa Sijem
Pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana neće ostvariti značajniji napredak pre sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i predsednika Narodne Republike Kine Si Đinpinga krajem ove sedmice u Pekingu, izjavio je za Si-En-En izvor upoznat sa tokom pregovora.
Prema navodima tog izvora, dalji pomaci u dijalogu direktno će "zavisiti od ishoda posete predsednika Trampa Pekingu".
"Kina će biti ključan faktor u obezbeđivanju nastavka dijaloga", naglasio je sagovornik američke mreže.
Takođe, ističe se da je "vrlo verovatno" da će iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči prisustvovati sastanku šefova diplomatija zemalja BRIKS-a u Nju Delhiju u četvrtak i petak, u isto vreme kada će Tramp boraviti u kineskoj prestonici.
Izvor ocenjuje da je Aragčijevo prisustvo na ovom skupu od izuzetne važnosti, s obzirom na to da se očekuje i dolazak ministara spoljnih poslova Saudijske Arabije i Egipta. Prema navodima Si-En-Ena, upravo su ove dve države, uz podršku Pakistana, među glavnim posrednicima u neformalnim kontaktima između Vašingtona i Teherana.
Aksios: Tramp razmatra nove napade na Iran
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp sastaće se danas sa timom za nacionalnu bezbednost kako bi razmotrio dalji tok rata sa Iranom, uključujući i mogućnost nastavka vojnih napada kako bi izvršio dodatni pritisak na Islamsku Republiku, nakon što su pregovori sa Teheranom zapali u ćorsokak, saopštili su američki zvaničnici za "Aksios".
Prema navodima tih izvora, Tramp želi postizanje sporazuma kojim bi se okončao sukob, ali odbijanje Irana da prihvati ključne američke zahteve i izostanak značajnih ustupaka u vezi sa nuklearnim programom ponovo otvara opciju vojne intervencije.
Tvrde da Tramp razmatra i opciju ograničene vojne akcije kako bi pojačao pritisak na Teheran i primorao ga na ustupke u vezi sa nuklearnim programom.
"Mislim da svi znamo u kom pravcu ovo ide", rekao je jedan američki zvaničnik.
Jedna od opcija koja se razmatra jeste i nastavak operacije "Projekat sloboda", odnosno zaštite brodova u Ormuskom moreuzu, koja je nedavno privremeno obustavljena.
Druga mogućnost uključuje nastavak bombardovanja preostalih ciljeva u Iranu koje američka vojska do sada nije pogodila.
Izraelska vlada, prema navodima izvora, zalaže se da Tramp odobri operaciju specijalnih snaga radi preuzimanja iranskih zaliha obogaćenog uranijuma, ali američka strana izražava oprez zbog visokog rizika takve akcije.
Dodatni faktor u odlučivanju američkog predsednika je njegova predstojeća poseta Kini ove nedelje, ističe Aksios
Tramp bi trebalo da otputuje u sredu i vrati se u petak, a prema navodima zvaničnika, malo je verovatno da bi pre povratka doneo odluku o vojnoj akciji protiv Irana.
Sastanku u Beloj kući prisustvovaće potpredsednik SAD Džej Di Vens, specijalni izaslanik Stiv Vitkof, državni sekretar Marko Rubio, ministar odbrane Pit Hegset, načelnik Združenog generalštaba general Dan Kejn, direktor CIA Džon Retklif i drugi visoki zvaničnici.
IDF: Hezbolah lansirao rakete i dronove na izraelske snage u južnom Libanu
Izraelska vojska(IDF) je saopštila da je libanska militantna grupa Hezbolah tokom proteklih nekoliko sati lansirala više raketa i eksplozivnih dronova na izraelske trupe raspoređene u južnom Libanu.
IDF navode da su dva eksplozivna drona pogodila bespilotna inženjerijska vozila i pričinila im štetu, prenosi "Tajms of Izrael".
Povređenih nije bilo, istakla je izraelska vojska.
Izraelska vojska je saopštila i da je izraelsko ratno vazduhoplovstvo juče izvelo napad na zgradu u južnom Libanu u kojoj su identifikovana dvojica operativaca Hezbolaha.
Prema navodima izraelske vojske, zgrada se nalazila u blizini izraelskih snaga i Hezbolah je koristio za planiranje napada.
IDF su dodale da su dvojica operativaca ubijena u tom napadu.
Tramp: Imam "najbolji mogući" plan za Iran, primirje na "apartima za održavanje života"
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da ima "najbolji mogući plan" za okončanje sukoba sa Iranom i istakao da Teheran ne sme da poseduje nuklearno oružje.
Tramp je poručio da je suština američkog plana jednostavna — sprečiti Iran da razvije nuklearno oružje. Naveo je i da svaki budući sporazum mora da podrazumeva jasnu obavezu Teherana da obustavi nuklearni program.
Obraćajući se novinarima u Ovalnom kabinetu, ponovio da je iranski kontrapredlog za okončanje rata "neprihvatljiv", prenosi Si-En-En.
Izrael poručio: Odlučno odbacujemo sankcije EU
Ministar inostranih poslova Izraela Gideon Sar oštro je odbacio odluku o uvođenju sankcija protiv izraelskih građana i organizacija, nazvavši taj potez proizvoljnim i politički motivisanim.
U objavi na društvenoj mreži Iks, Sar je istakao da je Evropska unija uvela ove mere bez ikakvog osnova, samo zbog političkih stavova pojedinaca i entiteta.
"Jednako je skandalozno i nedopustivo poređenje koje je Evropska unija izabrala da povuče između izraelskih građana i terorista Hamasa. To je poređenje koje je sa moralnog aspekta potpuno izobličeno", naveo je Sar.
On je dodao da će Izrael nastaviti da podržava pravo Jevreja da se naseljavaju u "srcu svoje domovine".
"Ne postoji nacija na svetu koja ima tako dokumentovano i dugotrajno pravo na svoju zemlju kao što jevrejski narod ima na Zemlju Izraelovu. To je moralno i istorijsko pravo koje je priznato čak i međunarodnim pravom, i nijedan entitet ga ne može oduzeti jevrejskom narodu. Pokušaj diktiranja političkih uverenja putem sankcija je neprihvatljiv i neće uspeti", zaključio je izraelski šef diplomatije.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas ranije je objavila da su ministri spoljnih poslova zemalja članica dali zeleno svetlo za sankcionisanje izraelskih doseljenika odgovornih za nasilje nad Palestincima.
Netanjahu o napadu Hamasa 7. oktobra 2023.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu do delimično je priznao da snosi odgovornost za propuste zbog kojih je došlo do napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine na jug Izeraela, ali je naglasio i da svi, od vrha do dna političke, vojne i bezbednosne hijerarhije, takođe, dele odgovornost, dok je pravo pitanje ono što se dogodilo nakon tog dana, a ne ono što mu je prethodilo, javlja Si-Bi-Es njuz.
Iran podržava mirovni predlog Si Đinpinga
Ambasador Irana u Kini Abdolreza Rahmani Fazli izjavio je da je Teheran spreman da podrži mirovni predlog kineskog predsednika Si Đinpinga, prenosi Al Džazira.
Prema njegovim rečima, podrška kineskom planu u četiri tačke za Bliski istok ima za cilj uspostavljanje trajne bezbednosti i zajedničkog razvoja u regionu Persijskog zaliva.
Ovo pitanje je, kako navodi Fazli, dodatno naglašeno tokom nedavnog sastanka ministara spoljnih poslova dve zemlje.
Si Đinping je ovaj plan za očuvanje stabilnosti na Bliskom istoku izneo tokom susreta sa predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mohamedom bin Zajedom Al Nahjanom, u Pekingu.
Kineski plan ima četiri tačke koje se odnose na poštovanje principa miroljubive koegzistencije, suvereniteta država, vladavine međunarodnog prava i zajedničke bezbednosti.
Izraelski napadi na jug Libana
Libanski mediji izveštavaju o seriji izraelskih vazdušnih napada u Džardžui i nekoliko drugih gradova na jugu Libana.
Direktor Aramka: Tržište će gubiti 100 miliona barela nafte nedeljno ako se blokada Ormuza nastavi
Sve dok je Ormuski moreuz zatvoren, tržište će gubiti oko 100 miliona barela nafte svake nedelje, izjavio je izvršni direktor kompanije "Saudi Aramko" Amin Naser.
On je ocenio da u slučaju da poremećaji potraju još nekoliko nedelja, do normalizacije neće doći pre sledeće godine.
Naser je naglasio da je ranije kroz moreuz prolazilo oko 70 brodova dnevno, dok je sada taj broj smanjen na svega dva do pet.
Zvaničnik EU: Sankcije izraelskim doseljenicima i Hamasu
Ako 27 ministara spoljnih poslova Evropske unije glasa za sankcije protiv nasilnih izraelskih doseljenika, biće uvedene i sankcije protiv 10 članova Hamasa, preneo je "Tajms ov Izrael", pozivajući se na izjavu neimenovanog zvaničnika Evropske unije.
"Ne bi bilo apsolutno nikakve ekvivalencije između dve grupe. One nisu iste. To su odvojeni paketi sankcija", ocenio je zvaničnik.
Kako je navedeno, sankcije bi bile objavljene istog dana jer postoje zemlje u Evropi koje insistiraju da se nove sankcije uvedu članovima Hamasa ukoliko treba da podrže sankcije Izraelcima, ili da im se barem ne protive.
Netanjahu sazvao hitan bezbednosni sastanak u svom kabinetu
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu sazvao je hitan bezbednosni sastanak u svom kabinetu u Jerusalimu, preneo je danas "Tajms of Izrael", pozivajući se na jednog od učesnika sastanka.
Nije precizirano šta će biti tema sastanka.
Do sastanka dolazi nakon što je američki predsednik Donald Tramp prethodno odbio iranski odgovor na predlog primirja, a uoči libansko-izraelskih mirovnih pregovora u Sjedinjenim Američkim Državama, prenosi Tanjug.
U izraelskom napadu na izbeglički kamp poginuo muškarac
Ajman Rafik Muhamed el-Hašlamun (30) ubijen je u izraelskom napadu na kamp Kalandija na Zapadnoj obali, javila je Vafa.
Mediji su ranije preneli da su izraelske snage upale u institut za stručno osposobljavanje preko puta kampa i ispalile suzavac, šok bombe i bojevu municiju, a žrtva je tom prilikom smrtno pogođena u glavu.
Još jedan tanker sa tečnim prirodnim gasom (LNG) plovi kroz Ormuski moreuz
Drugi tanker sa tečnim prirodnim gasom (LNG) iz Katara plovi kroz Ormuski moreuz, a tek nekoliko dana nakon što je prvi takav tanker prešao u skladu sa sporazumom koji uključuje Iran i Pakistan, prenela je Al Džazira.
Preneli su da je brod Mihzem, kapaciteta 174.000 kubnih metara, napustio katarski Ras Lafan i da se kreće se severoistočno ka luci Kasim u Pakistanu, gde se očekuje da će stići sutra.
Koliko je Gvozdena kupola efikasna?
Gvozdena kupola je gotovo 99 odsto efikasna protiv raketa Hamasa i Hezbolaha, tvrdi proizvođač Rafael Advanced Defense Systems.
Predsednik kompanije Juval Štajnic je kazao da "samo nekoliko desetina" balističkih raketa ispaljenih iz Irana nije presretnuto.
Netanjahu se odriče američke vojne pomoći, ali za 10 godina
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ima plan da u narednoj deceniji svede na nulu finansijsku podršku Sjedinjenih Američkih Država.
"Želim da svedem na nulu finansijsku podršku Sjedinjenih Država, finansijsku komponentu naše vojne saradnje. Dobijamo 3,8 milijardi dolara godišnje i mislim da je došlo vreme da postepeno ukinemo preostalu vojnu podršku", rekao je Netanijahu u intervjuu za Si-Bi-Es.
Iz Irana otkrivaju šta uključuje odgovor na mirovni predlog SAD
Odgovor Irana na mirovni predlog SAD sadrži, između ostalog, tačke o ukidanju američke blokade i odmrzavanju iranske imovine, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana Ismail Bagai.
"Naši zahtevi su zakoniti. Zahtevi za zaustavljanje rata, okončanje blokade i piratstva, odmrzavanje iranske imovine koja je nepravedno, usled pritiska SAD, zamrznuta u bankama. Osim toga, obezbeđivanje sigurnosti plovidbe u Ormuskom moreuzu, kao i uspostavljanje bezbednosti u regionu i u Libanu, takođe su bili među zahtevima Irana", rekao je on tokom brifinga.
Bagai je istakao da SAD nastavljaju da insistiraju na svojim "jednostranim" zahtevima.
Al Džazira: Novi iranski odgovor SAD uključuje nuklearni program, sankcije i region
Iran je u "realističnom" odgovoru na američke predloge za okončanje sukoba izrazio spremnost za razgovore o prekidu ratnih dejstava u regionu, uključujući Liban, o nuklearnom programu, sankcijama i bezbednosti Ormuskog moreuza, uz zahtev za jasnim međunarodnim garancijama i potpunim ukidanjem svih restriktivnih mera, saopštio je iranski zvaničnik za Al Džaziru.
Iranski odgovor predviđa i razgovore o postizanju dogovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, uz istovremeno insistiranje na potpunom ukidanju svih sankcija. Teheran, kako se navodi, zahteva jasno definisan mehanizam za ukidanje sankcija koji bi garantovala međunarodna zajednica, kao i čvrste međunarodne garancije za sprovođenje eventualnog sporazuma sa Vašingtonom.
U odgovoru se takođe predlaže razmatranje šireg regionalnog okvira, uključujući pitanja bezbednosti u Ormuskom moreuzu i nuklearnog programa Irana, uz ocenu da pregovori treba da budu zasnovani na "vrhovnim državnim interesima" i konsultacijama sa zemljama regiona.
Netanjahu: Izrael je jedina zemlja na Bliskom istoku koja štiti hrišćane
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ocenio je da su nedavno dokumentovani antihrišćanski incidenti u Izraelu izolovani slučajevi, navodeći da su je Izrael jedina zemlja na Bliskom istoku koja štiti hrišćane.
Tokom intervjua za emisiju "60 minuta" na američkoj televiziji Si-Bi-Es, Netanjahu je odbacio tvrdnje o "trendu neprijateljstva prema hrišćanima" u Izraelu, nazvavši ih "jednom od onih neverovatnih izmišljotina", nakon pitanja o nizu incidenata koji su poslednjih meseci narušili odnose sa hrišćanskom zajednicom.
"Ovo su samo anomalije. To su stvari koje su suprotne našem etosu, našem poštovanju hrišćanstva. Ali kada se to desi, u redu, taj tip, taj vojnik koji je to uradio, koji je srušio raspeće, on je u zatvoru. Taj tip koji je napao monahinju, on je na suđenju", rekao je Netanjahu.
Tramp: Pročitao sam iranski odgovor, potpuno neprihvatljivo
Američki predsednik Donald Tramp ocenio je odgovor Irana na predlog Vašingtona o okončanju rata kao potpuno neprihvatljiv.
"Upravo sam pročitao odgovor takozvanih iranskih 'predstavnika'. Ne sviđa mi se – potpuno neprihvatljivo. Hvala vam na pažnji posvećenoj ovom pitanju", napisao je Tramp u nedelju uveče na svojoj mreži Trut soušal.
Ranije je Pakistan potvrdio da je od Irana primio odgovor na predlog Sjedinjenih Američkih Država o okončanju rata i prosledio ga Vašingtonu.
Neimenovani iranski zvaničnik rekao je za Al Džaziru da je u odgovoru Teheran izrazio spremnost za razgovore o prekidu ratnih dejstava u regionu, uključujući Liban, o nuklearnom programu, sankcijama i bezbednosti Ormuskog moreuza, uz zahtev za jasnim međunarodnim garancijama i potpunim ukidanjem svih restriktivnih mera.