Dve trećine Amerikanaca smatra da predsednik SAD Donald Tramp nije jasno objasnio zbog čega je Amerika ušla u rat sa Iranom, pokazuje nova Rojters-Ipsos anketa, sprovedena više od dva meseca nakon početka američko-izraelskih napada na Teheran.
Iako je Trampov rejting blago porastao, sa rekordno niskih 34 na 36 odsto, istraživanje otkriva duboko nezadovoljstvo građana zbog posledica rata, a pre svega naglog rasta cena goriva i udara na kućne budžete.
Čak 66 odsto ispitanika ocenilo je da Tramp nije "jasno objasnio ciljeve američkog vojnog angažmana u Iranu", uključujući i trećinu republikanskih birača. Gotovo sve demokrate dele isti stav.
Sukob, koji je počeo 28. februara američko-izraelskim bombardovanjem Irana, izazvao je ozbiljne poremećaje na energetskom tržištu. Nakon što je Teheran praktično zatvorio Ormuski moreuz, ključnu tačku kroz koju prolazi petina svetske trgovine naftom, cene goriva u SAD skočile su za oko 50 procenata. A anketa pokazuje da 63 odsto Amerikanaca kaže da je poskupljenje benzina direktno pogodilo njihov kućni budžet, što je značajan rast u odnosu na mart, kada je isto tvrdilo 55 odsto ispitanika.
Čak tri četvrtine građana smatra da Trampova administracija snosi makar deo odgovornosti za rast cena goriva. Kada je reč o političkoj odgovornosti, 65 odsto ispitanika krivi republikance, dok svega 27 odsto odgovornost nalazi kod demokrata. Istovremeno, četiri od pet Amerikanaca očekuje da će cene goriva nastaviti da rastu.
Ovakvi rezultati dodatno povećavaju pritisak na republikance, koji u novembru brane tesnu većinu u oba doma Kongresa. Iako se u stranci nadaju da bi povoljne izmene izbornih jedinica mogle da im pomognu, republikanski stratezi priznaju da će ishod u velikoj meri zavisiti od cena goriva i opšteg ekonomskog raspoloženja birača.
Nezadovoljstvo se već preliva na svakodnevni život Amerikanaca: oko 30 odsto ispitanika navodi da će, ukoliko gorivo ostane skupo, smanjiti ili potpuno otkazati planove za letovanje. Mnogi planiraju kraća putovanja ili odustajanje od odmora.
Iako Tramp ponavlja da će cene pasti kada se rat završi, analitičari upozoravaju da brzog pojeftinjenja verovatno neće biti, naročito dok nema ozbiljnog dogovora između Vašingtona i Teherana.
Anketa pokazuje i da Amerikanci nisu sigurni ni ko zapravo ima prednost u ratu: samo trećina smatra da SAD vode, dok jedan od sedam ispitanika veruje da je Iran u boljoj poziciji. Većina ili nema stav ili smatra da nijedna strana nema jasnu prednost.