Svet
EU sve prihvatljivija bodljikava ograda za odbranu od ilegalnih migranata
Orban je današnjom izjavom oživeo ideju koja je dugo smatrana neprihvatljivom na evropskom nivou, a EK nudi novac za fizičku infrastrukturu na granicama kao što je oprema za nadzor
Da bi ograde za zaštitu od ilegalnih migranata mogle da se vrate na granice Evropske unije, najavio je mađarski premijer Viktor Orban.
On smatra da EU trebalo da finansira njihovu izgradnju, a osam vlada EU zatražilo je radikalnu reformu sistema azila i strože ograničavanje neregularnih migracija unutar Unije.
Lideri 27 zemalja članica EU u Briselu na samitu raspravljaće mere protiv neregularne migracije, nakon što su Austrija i Holandija pokrenule pitanje sve većeg broja neregulisanih ulazaka u EU.
Portal "Euroaktiv" objavio je da je njihov broj u 2022. godini iznosio 330.000, što je skok od 64 odsto u odnosu na godinu ranije.
Orban je današnjom izjavom oživeo ideju koja je dugo smatrana neprihvatljivom na evropskom nivou.
Države EU podeljene su u stavovima o prihvatanju migranata i godinama se fokusiraju na ojačavanje spoljašnjih granica kako bi sprečili ljude da ulaze nezvaničnim i često smrtonosnim rutama.
Vlade Danske, Litvanije, Letonije, Estonije, Slovačke, Grčke, Malte i Austrije su u pismu Evropskoj komisiji i šefovima Evropskog saveta naveli da je vreme "za stvaranje usaglašenog okvira za azil sa EU za upravljanje svim relevantnim migracionim rutama".
Potpisnici su pozvali na strožu i efikasniju kontrolu granica, kao i na jačanje politike o repatrijaciji i sporazumima sa trećim zemljama, a upozoravaju da trenutni nedostatak povratka migranata predstavlja faktor privlačenja za neregularnu migraciju.
Sličnih tačaka dotakla se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u pismu upućenom državama članicama 26. januara, fokusirajući se na borbu protiv trgovaca migrantima kroz povećanje povratka migranata, sporazume sa trećim zemljama i ubrzanje pregovora o Paktu EU o migracijama i azilu.
Fon der Lajen do sada je odbijala da finansira izgradnju "zidova" ili "ograda od bodljikave žice", iako EK nudi novac za fizičku infrastrukturu na granicama kao što je oprema za nadzor.
Poljska, Mađarska i Slovenija podigle su ograde kako bi izbeglice i migrante sprečile da uđu, ali je Evropska komisija, koja upravlja zajedničkim budžetom evropskog bloka, do ovog momenta odbijala da plati izgradnju takvih ograda.
EK navodi i da je podizanje pomenutih barijera u neskladu sa liberalnim demokratskim vrednostima i ljudskim pravima.
Podela među zemljama članica po ovom pitanju znači da će postizanje ujednačene politike o migracijama i azilu uoči evropskih izbora 2024. biti veliki izazov.
Evropa je prihvatila više miliona ljudi koji beže od rata u Ukrajini, ali pokušava da vrati više njih sa Srednjeg Istoka, iz Severne Afrike i Južne Azije.
Najviše ljudi u prošloj godini došlo je iz Sirije, Avganistana i Tunisa, a EU navodi da će samo trećina njih dobiti azil dok će ostali biti vraćeni u zemlje porekla.
Grupe za zaštitu ljudskih prava kritikuju sve restriktivniji pristup Evropske unije kada je o migraciji reč i nazivaju ga nehumanim i protivzakonitim, dok drugi kritičari smatraju da EU na ovaj način pokušava da se dodvori desno orijentisanim glasačima, ne uzimajući u obzir krizu tržišta rada zbog sve starije populacije u Evropi.
