Prag gura Kijev ka NATO-u: "Ukrajina je i korisnik, ali i pružalac bezbednosti"

Ukrajina bi u budućnosti trebalo da postane članica NATO-a, a to bi bio "sledeći logičan korak", poručio je načelnik Generalštaba Češke, general Karel Reka, u trenutku kada je pitanje širenja Alijanse gotovo nestalo iz zapadnih političkih prioriteta nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću.

"Ukrajina nije samo korisnik bezbednosti, već i njen pružalac", obrazložio je Reka za "Politiko" na marginama bezbednosnog foruma GLOBSEK u Pragu. 

Češki general priznao je da put Kijeva ka NATO-u neće biti jednostavan, ali smatra da bi Zapad trebalo upravo u tom smeru da ide. 

"Ne kažem da je to lako. Na kraju dana, sve zavisi od političkog konsenzusa, ali mislim da je to pravac u kojem bi trebalo da idemo", dodao je.

Rute: NATO nikad nije ponudio Ukrajini mogućnost pridruživanja kao deo mirovnog sporazuma

Kijev godinama pokušava da dobije zeleno svetlo za članstvo u NATO-u, ali se suočava sa rezervama ključnih zapadnih sila, pre svega Nemačke i SAD. Čak ni administracija Džozefa Bajdena nije bila spremna da Ukrajini ponudi jasan vremenski okvir za ulazak u Alijansu, dok je povratkom Donalda Trampa tema gotovo potpuno sklonjena sa dnevnog reda.

Reka je u razgovoru govorio i o potrebi da Češka značajno poveća vojna izdvajanja, ocenivši da dosadašnji NATO standard od dva odsto BDP-a više nije dovoljan.

"Moramo da idemo iznad dva odsto, inače se nijedno obećanje vlade o protivvazdušnoj odbrani ili podršci namenskoj industriji neće ostvariti", upozorio je češki general.

Prema njegovim rečima, Prag je već napravio dugoročne vojne planove, ali sada mora da pronađe novac kako bi ih realizovao.

Pitanje vojne potrošnje poslednjih meseci izaziva političke tenzije unutar same Češke. Predsednik Petr Pavel insistira na povećanju ulaganja u vojsku, dok je premijer Andrej Babiš prvobitno predlagao smanjenje izdvajanja na 1,8 odsto BDP-a, uprkos NATO obavezi da Češka do 2035. godine dostigne 3,5 odsto.

Ipak, češko Ministarstvo odbrane najavilo je da bi Prag mogao da poveća vojni budžet već uoči narednog samita NATO-a u Ankari, što se tumači kao pokušaj da se pošalje signal lojalnosti Alijansi u trenutku kada Evropa ubrzano militarizuje svoju politiku i najavljuje dugoročnu konfrontaciju sa Rusijom.