Svet
Estonska premijerka: EU da kupi vojnu opremu za Ukrajinu kao što je vakcine za kovid-19
Cena svake sumnje i odložene odluke raste, a predložena inicijativa će ubrzati proces i Kijev će dobiti vojnu pomoć u roku od nekoliko meseci, a ne godina, rekla je Kalasova
Zemlje Evropske unije treba da započnu zajedničku kupovinu vojne opreme za Ukrajinu, kao što su to uradile sa vakcinama za vreme kovida-19, predložila je premijerka Estonije Kaja Kalas po dolasku na samit EU u Briselu.
"Imperativ je da ubrzamo pružanje vojne pomoći Ukrajini. Znamo koliko oružja imamo na zalihama, ali moramo učiniti više i moramo poslati jasan signal evropskoj odbrambenoj industriji da proizvodi više. Verujem da bismo mogli da koristimo mehanizam sličan onom koji smo koristili u slučaju vakcina – Evropske zemlje će izdvojiti sredstva, Evropska komisija će kupiti opremu koja će onda direktno da ode u Ukrajinu", rekla je premijerka.
Prema njenim rečima, cena svake sumnje i odložene odluke raste, a predložena inicijativa će ubrzati proces i Ukrajina će moći da dobije vojnu pomoć u roku od nekoliko meseci, a ne godina.
Kalasova se dotakla i pitanja prebacivanja borbenih aviona u Ukrajinu, i napomenula je da Estonija nema neophodne avione, pa bi druge "demokratske zemlje" trebalo da donesu odluku.
Estonska premijerka smatra da bi zemlje EU sada zamrznutu rusku imovinu trebalo da predaju Ukrajini, a da se za istu "kasnije obračunaju" sa Moskvom.
"Potrebno nam je jedinstveno evropsko rešenje. Rusija ima potraživanja prema Evropi jer je imovina ovde zamrznuta, i mi imamo tu imovinu. Rusija uništava Ukrajinu, tako da Ukrajina ima potraživanja prema Rusiji. Ako ta sredstva usmerimo ka Ukrajini, sa Rusijom ćemo se obračunati naknadno, jer sada Ukrajina ima pretenzije prema Rusiji da vrati sve što je uništeno, pa se to može uraditi na ovaj način", predložila je Kalasova.
U EU se trenutno vodi aktivna diskusija o mogućim načinima korišćenja sredstava Centralne banke Rusije i ruskog biznisa zamrznutih na Zapadu u interesu Ukrajine. Ranije je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila da se ruska imovina konfiskuje. Međutim, EU je kasnije priznala da nema zakona koji dozvoljavaju konfiskaciju ruskog novca u Uniji.
Uoči samita EU, koji se održava u Briselu od 9. do 10. februara, izvor blizak visokim evropskim zvaničnicima je rekao da Unija trenutno razmatra korišćenje sredstava Ruske centralne banke za obnovu Ukrajine, ali ne i konfiskaciju.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je zamrzavanje nazvala krađom, uz napomenu da ovo nije prva godina da taj fenomen postoji i da EU cilja ne samo na privatne fondove, već i na ruska državna sredstva.
