Ideologija Levijatana sa zvezdama i prugama

Nigde na Zapadu više ne postoji levica ni desnica. Postoji samo jedna ideologija i jedna partija.

Ona atlantistička politika briše sva istorijska sećanja različitih naroda i zamenjuje ih jednim jedinim pravilom: za "bogove sa Volstrita" sve je dozvoljeno. Pravi cilj "bogova" je rat sa Rusijom i sa Kinom. Kao i sa mnogim zemljama koje odbijaju da se potčine američkom diktatu.

Glasanje za različite stranke više nema nikakvog smisla. Besmisleno je, jer su sve stranke delovi iste stranke. Doduše, još ponegde možete glasati, ali to je zabava za maloumne.

Etiketa, nalepnica koju nose stranke se periodično menja.

Svejedno je zato za koga ste glasali. Niko vas neće čuti. I sve se, samo još brže, nastavlja po starom. Vođa, lider – poslušni premijer neke zemlje – zagonetno vaskrsava odmah posle izbora, kao deo iste, kompradorske elite.

Uzmimo kao primer Sjedinjene Američke Države. Ti ljudi su do sada imali još neku nadu: nadu u pokret koji je obećavao Tramp, da će "Ameriku učiniti ponovo velikom" (MAGA). Zamka za lakoverne, neizlečivo naivne. Šarena laža. Dim ili magla.

Sada je trijumf "duboke" ili "još dublje duboke države" nad Amerikom postao potpun i očigledan.

Ostavka Tulsi Gabard bila je poslednja kap koja je prelila čašu. I svaka nada u vezi sa Trampom potpuno je isparila.

Još jedna gigantska prevara.

Pokajanje je za poražene i slabe

Ova moć na Zapadu, primećuje italijanski filozof Dijego Fuzaro za sajt "Postmodernija", proizilazi iz neoliberalnog ideološkog aparata, iz njegove nametljive sveprisutnosti, koja je sposobna da potpuno prožme opštu maštu našeg vremena.

I da, nastavlja Fuzaro, sebi potpuno potčini i desnicu i levicu. Da delegitimizuje svako drugačije političko iskustvo. Ako ne verujete u to što vas podučava atlantizam, onda ste, naravno – totalitarista.

Bićete demonizovani, satanizovani, doslovce prokleti, izopšteni iz javnog života ili, ko zna, možda nešto još gore. Sve ono što ste slušali od starijih ili, možda, učili u školi, možete da zaboravite. Ovu "promenu" morate da prihvatite sa radosnim pokoravanjem, poput Vinstona Smita, junaka iz romana engleskog pisca Džordža Orvela "1984", što vas, naravno, neće spasiti kazne.

Primer?

Bacanje dve atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. Pre neku godinu, japanski premijer je prisustvovao komemoraciji (morao je, takve komemoracije se obavezno održavaju u Japanu). Ali, pri tom je pažljivo pazio da ne pomene počinioca. Umesto toga, osudio je Rusiju, koja je, navodno, ponovo pretila upotrebom nuklearnog oružja Japanu...

Inače, ovaj završni čin Drugog svetskog rata – i prvi čin novog, Hladnog rata, kao i evidentni ratni zločin – uopšte nije na Zapadu tako definisan. Naprotiv, dodaje italijanski mislilac, on je definisan kao legitimni ratni čin. Kao "nužno zlo", protiv već poraženog i onesposobljenog Japana.

Prvi čin Hladnog rata, tvrdi Fuzaro, bio je čin usmeren protiv "ostatka sveta", opomena, kojom su SAD jasno pokazale kako će se, u amerikanocentričnom "svetskom poretku", odvijati stvari. Putem genocida i bombardovanja neposlušnih.

Kod počinioca zločina primetno je svako odsustvo krivice i pokajanja. Štaviše, Amerikanci se time hvale. Pokajanje je za poražene i slabe, ne za samozvane, cinične "gospodare univerzuma".

Krv nevinih se rutinski proliva širom sveta

Posledice ovog nekažnjenog ratnog zločina su, nažalost, sada odviše dobro osećaju.

Od tada, "legalizovano bombardovanje" je moglo da se neograničeno praktikuje, što pokazuju, između ostalog, američke intervencije u Vijetnamu (1965), Jugoslaviji (1999), Iraku (1991. i 2003), Libiji (2011) i Iranu (2026), konstatuje Fuzaro.

Levica u Evropi prihvatila je sva američke izgovore za počinjene ratne zločine. I one prošle i one buduće: takozvana etička bombardovanja, humanitarni intervencionizam, itd.

Ukratko, levica, kaže Fuzaro, prihvatila je sve razloge koje nudi "univerzalno zlo" – američki imperijalizam – što se, de fakto, poklapa sa "oružanim krilom" tržišne globalizacije.

Krv nastavlja da se rutinski proliva širom sveta. Krv nevinih. Svuda tamo gde atlantizam naiđe na protivljenje i otpor.

Levijatan sa zvezdama i prugama

Američki imperijalizam, prema izrazu italijanskog mislioca Domenika Losurda, počiva na "silogizmu rata": postoje, kaže on, "univerzalne vrednosti", čiji je atlantistički Zapad isključivi tumač i čuvar.

Stoga Zapad ima "pravo" da izvozi te "univerzalne vrednosti".

On to čini putem rata, čak i "preventivnog rata". Ovaj rat je uvek "pravedan rat", koji se vodi u ime uzvišenih ideala, poput ljudskih prava i demokratije, koji, uzgred, nigde na Zapadu ne postoje i nikad nisu ni postojali.

Uz jednu važnu napomenu: mučenje i nasilje, masovna ubistva, nemaju isto značenje ukoliko ih počini "terorista". Ono što je dopušteno Jupiteru, nije i volu...

Ekonomska struktura desnice, dodaje Fuzaro – nametanje tržišta i interesa dominantnih grupa – nalazi svoju dopunu u kulturnoj nadgradnji levice: u intervencionističkoj ideologiji ljudskih prava.

Zaista, imperijalizam Levijatana sa zvezdama i prugama uvek se odvija prema istom, dvostrukom standardu: onom "desničarskog cinika" i levičarskih "lepih duša". I uvek sa istim ishodom.

Cinik otvoreno podržava imperijalističku invaziju u ime "interesa najjačih", odnosno: u ime ekonomskih i geopolitičkih interesa Zapada, piše Fuzaro.

Za to vreme, "'lepe duše' spasavaju nevine širom sveta".

Srbija – ključni trenutak Četvrtog svetskog rata

To je ona stvarnost koju Fuzaro naziva "Četvrtim svetskim ratom". Ovaj sukob je zapravo globalni rat, koji je "dolarska civilizacija", pobednica u Trećem svetskom ratu (Hladnom ratu), objavila 1989. godine, protiv svih svetskih vlada koje još nisu prihvatile Vašingtonski konsenzus.

Među mnogim epizodama Četvrtog svetskog rata, čiji je cilj sveopšta amerikanizacija planete, treba se prisetiti slučaja Srbije 1999. godine, piše Fuzaro.

Čvrsto posvećen odbrani srpske države, a to znači odbacivanju Vašingtonskog konsenzusa, socijalista Milošević je bio ocrnjen atlantističkom retorikom i obeležen kao "novi Hitler".

Manipulisano javno mnjenje prihvatilo je tretman koji mu je bio predodređen i proslavilo ga, na koncu, kao "oslobođenje srpskog naroda".

Oslobođenje od Miloševićevog novog "nacizma", koja je donela američku okupaciju Balkana.

Štaviše, ova okupacija, ističe italijanski mislilac – apstraktno sprovedena u ime ljudskih prava, imala je za posledicu stvaranje kampa Bondstil, u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija, najveće američke baze izgrađene u inostranstvu posle Vijetnamskog rata.

Takođe, ona je otkrila pravi cilj napada na Srbiju, a to je bio ključni momenat Četvrtog svetskog rata.

To se odlično uklapa sa potpunom amerikanizacijom balkanskog regiona, koji tradicionalno nije bio pod uticajem atlantizma već je, u kulturnom smislu, bio bliži Moskvi.

"Dolarska monarhija" je bombardovala i kinesku ambasadu, pokušavajući da ovaj čin objasni kao "neželjenu kolateralnu štetu" – zvaničnim terminom za sve velike zločine koje je počinio Vašington, ističe italijanski mislilac.

U stvari, to je bilo upozorenje jednoj od glavnih – ako ne i glavnoj – prepreci atlantizaciji sveta posle 1989. godine. Kini.

Reductio ad Hitlerum

Levica je bila vatrenija u pravdanju ovih ratnih zločina. Cilj je, navodno, bio da se svrgnu svi "novi Hitleri" i svi "totalitarni režimi" širom sveta ("osovina zla").

Sukob u Ukrajini, koji je izbio 2022. godine, potvrđuje ove trendove, sa "novom levicom", koja je branila motive američkog imperijalizma i prednjačila u isporukama oružja neprijateljima Rusije.

Svet su preplavili "novi Hitleri".

Naslov koji je 18. aprila 1993. objavio "Njujork tajms" bio je nedvosmislen: "Kolonijalizam se vratio".

Svođenje na Hitlera, ili "reductio ad Hitlerum", igralo je vodeću ulogu u legitimisanju takozvanog novog svetskog poretka. Svi oni koji nisu bili povezani sa Amerikom i atlantizmom bili su svodeni na kategoriju "novih Hitlera".

Od operacije "Beskonačni rat" do Trampovog "Epskog besa"

Upravo iz tog razloga, liberalno-atlantistički diskurzivni poredak je prikazivao Gadafija, Sadama Huseina, Asada i Miloševića kao "nove Hitlere", osuđeni zbog toga što se, a priori, nalaze na "pogrešnoj strani istorije".

Čak je i Putin, lider zemlje, koja je de jure nasledila bivši Sovjetski Savez, godine 2022. godine otvoreno prikazan kao "novi Hitler" – u činu ekstremne manipulacije i licemerja. Sovjetski Savez je, podsetimo, pobedio nacizam 1945.

Štaviše, to je učinila "dolarska civilizacija", koja nije oklevala da u Ukrajini podrži stvarne naciste iz "Azovskog bataljona" i sve rusofobne snage, koje su otvoreno nacističke u svojim idejama i simbolima.

Poruka je očigledna: sa "novim Hitlerima" se, naravno, ne može pregovarati. A ako nema pregovora, onda... Kako zaključuje Fuzaro, sve se pretvara u rat koji se vodi svim sredstvaima i bez bilo kakvih ograničenja.

Američka imperija – samoproglašena "sila dobra" – proglašava se silom pozvanom da vodi rat protiv đavolskih sila zla, zaključuje italijanski filozof.

Tako je, uostalom, bilo zamišljeno od samog početka: operacija "Beskonačni rat" bila je globalni ratni projekat, koji je pokrenuo američki predsednik Buš još 2002. godine...

Završno sa "Epskim besom" Donalda Trampa.