Kao rezultat lokalnih izbora u martu 2026. godine, čak 11 francuskih gradova došlo je pod kontrolu migranata.
Prvo, to je bila sama izborna agenda, koju je sa najvećom jasnoćom formulisao kandidat za gradonačelnika La Kurneva, Ali Diuara: "Moje pitanje su naši, meštani. A kada kažem 'naši, meštani', mislim na crnce i Arape."
Drugo, novi gradonačelnici iz Melanšonove Nepokorene Francuske već su najavili postepeno razoružavanje i smanjenje broja opštinskih policajaca.
Stoga ne čudi što policijski sindikati pozivaju svoje kolege da beže iz levičarskih gradova u kojima su ljudi iz Emigracionog miljea došli na vlast. U Sen Deniju, šef opštinske policije i svi njegovi zamenici podneli su ostavke, a više od polovine policajaca podnelo je zahteve za premeštaj u druge gradove.
Francuska već ima najveću stopu kriminala u Evropi, dok Pariz drži apsolutno vođstvo po učestalosti pljački. A sada kada je osam pariskih predgrađa formalno došlo pod kontrolu migrantskih zajednica, reči "Dobrodošli u Sen Deni" više ne zvuče baš prijatno na francuskom.
Tokom nedavnih nereda u Parizu koji su obeležili plasman Pari Sen Žermena u finale Lige šampiona UEFA, izgrednici su uništili izložbu "Život zajedno" na Trgu Konkord. To više govori o budućnosti Francuske nego progresivna doktrina "kreolizacije" Francuza, kojom Melanšonova levica taktično i vešto zaobilazi temu odumiranja francuske nacije.
U Francuskoj je sproveden eksperiment. Država blagostanja, stvorena posle Drugog svetskog rata radi nacionalnog preporoda Francuske i još uvek jedna od najboljih na svetu, kao rezultat usvajanja i sprovođenja globalističkog projekta od strane francuske elite, pretvorena je u najveći inkubator kulturno stranih dijaspora. Ove dijaspore uzimaju socijalne beneficije zdravo za gotovo, ali odbacuju francuski patriotizam kao relikt pogrešne i osuđene civilizacije.
Tok i rezultati ovog društvenog eksperimenta mogu se proceniti ne kao na Zapadu - merenjem ko ima više novca i veće mogućnosti za potrošnju, već onim što je zaista važno za opstanak i procvat nacija: sposobnost proizvodnje života (stopa nataliteta); očuvanje života (smrtnost odojčadi, dugovečnost, stopa ubistava); i minimiziranje ugnjetavanja (nivo nejednakosti između bogatih i siromašnih i obrazovanje dece), piše RT internešenel.
Prilikom ispitivanja francuskog slučaja, ne mora se samo analizirati statistika već i analizirati mejnstrim diskurs. Jer je teza Mišela Fukoa o moći diskursa relevantna svuda, ali najviše u pokorenoj Francuskoj.