Abrahamski sporazumi? Kako je Trampova ideja nasmejala njegove saveznike na Bliskom istoku

Zahtev američkog predsednika Donalda Trampa da se više zemalja sa muslimanskom većinom pridruži Abrahamskim sporazumima i prizna Izrael kao deo napora za okončanje rata u Iranu, zvaničnici u tim zemljama dočekali su sa smehom, odbacivanjem i, često, ćutanjem.

Trampova ideja, ako bude insistirao na njoj, mogla bi da ugrozi mirovni sporazum između SAD i Irana. Vlade bi mogle da odustanu od posredovanja u pregovorima umesto da rizikuju da razljute svoju javnost uspostavljanjem veza sa Izraelom.

Neki bliskoistočni zvaničnici ipak ne shvataju Trampov zahtev previše ozbiljno, rekavši da ga vide samo kao pokušaj američkog predsednika da umiri republikanske jastrebove koji se brinu da će previše otkriti u razgovorima sa Iranom.

"To je pametna taktika da se smiri ljuta baza", rekao je "Politiku" jedan diplomata sa Bliskog istoka. "On će to stalno pominjati. Ali to neće biti deo dogovora."

Trampova tvrdnja je, međutim, unela neizvesnost u već nestabilnu situaciju. Niz novih američkih vojnih udara na Iran, kao i eskalacija izraelske ofanzive u Libanu, dodatno pojačavaju zabrinutost da bi krhko primirje između SAD, Izraela i Irana moglo da propadne i gurne region u još veći haos. Ekonomske posledice rata na Bliskom istoku već se osećaju širom sveta.

Navodno, kada je čuo za Trampove zahteve, jedan bivši američki zvaničnik se našalio i poslao poruke arapskim zvaničnicima čestitajući im na pridruživanju Abrahamskim sporazumima — i dobio je emodžije smeha kao odgovor.

Bivši američki zvaničnik rekao je portalu da neki od njihovih arapskih zvaničnih kontakata smatraju Trampov zahtev "otrovnom pilulom", dodajući da "on stvara nove uslove za mir koje ni Iran ni dotične države neće prihvatiti".

Drugi bivši američki zvaničnik opisao je reakciju njihovih kontakata u vladi Bliskog istoka kao "nevericu i frustraciju".

Portparolka Bele kuće Ana Keli je napomenula da je Tramp želeo da proširi Abrahamske sporazume, kojima su uspostavljene diplomatske, ekonomske i druge veze između Izraela i nekoliko arapskih država, otkako ih je pokrenuo u svom prvom mandatu.

"Abrahamski sporazumi su pružili ogromne ekonomske koristi svim uključenim zemljama i omogućili istorijsku saradnju, tako da bi ovo bio prirodan dodatak mirovnom sporazumu između Sjedinjenih Država i Irana", rekla je Keli.

Tramp je na društvenim mrežama naveo da "zahteva" da zemlje poput Pakistana, Egipta, Turske, Katara i Saudijske Arabije potpišu sporazume. Napomenuo je da je tu ideju pokrenuo proteklog vikenda tokom razgovora sa liderima tih zemalja.

U svojoj objavi, Tramp je sugerisao da bi čak i Iran mogao da se pridruži sporazumima, uprkos decenijama neprijateljstva između Teherana i Jerusalima.

Neke od zemalja koje je Tramp pomenuo, poput Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata, već su deo Abrahamskih sporazuma. Druge, poput Egipta i Jordana, imaju mirovne ili druge sporazume sa Izraelom.

Za druge, pridruživanje sporazumima bi moglo biti rizično. Nakon rata u Gazi, Saudijska Arabija je saopštila da neće uspostaviti veze sa Izraelom ukoliko se njegovi lideri ne slože oko ozbiljnog puta ka stvaranju palestinske države. 

Pakistan, koji je među vodećim posrednicima u pregovorima između SAD i Irana, takođe se neće pridružiti Abrahamskih sporazumima. Kao i u mnogim zemljama sa muslimanskom većinom, u Pakistanu postoji široko rasprostranjena simpatija za Palestince i ignorisanje mišljenja javnosti moglo bi da ugrozi vladajuće strukture.

"Prema mom ličnom mišljenju, ne mislim da ćemo biti deo bilo kakvih sporazuma poput ovog", rekao je pakistanski ministar odbrane Havadža Asif u intervjuu za Samaa TV.