Italijanska premijerka Đorđa Meloni našla se u ozbiljnom sukobu sa ministrom odbrane Gvidom Krozetom zbog evropskih kredita za naoružavanje, pošto je zapretila da bi Rim mogao da odbije skoro 15 milijardi evra zajmova EU ukoliko Brisel Italiji ne odobri veći fiskalni prostor za borbu protiv rastućih cena energenata, piše "Fajnenšel tajms".
Prema pisanju lista, premijerka je prošle nedelje uputila pismo Evropskoj komisiji tražeći veću fleksibilnost kada je reč o pravilima EU o deficitu i javnom dugu, upozoravajući da bi u suprotnom njenoj vladi bilo politički teško da koristi evropske kredite za odbranu.
"Ne možemo građanima da kažemo da je novac namenjen samo za odbranu. Ako nismo u stanju da pružimo odgovore građanima i kompanijama u trenutku krize, rizikujemo da u ovoj zemlji više ne ostane ništa što bi trebalo braniti", rekla je Melonijeva u jednom intervjuu.
Međutim, njen stav doveo ju je u direktan sukob sa ministrom odbrane Gvidom Krozetom, jednim od osnivača stranke Braća Italije i bivšim predsednikom Federacije italijanskih kompanija iz oblasti vazduhoplovstva, odbrane i bezbednosti.
"Svako ko misli da je ulaganje u odbranu bacanje javnog novca – pogrešno procenjuje situaciju i ne gleda širu sliku. Svako ko se ne slaže sa potrebom izgradnje snažne odbrane nesvesno radi protiv Italije i protiv budućnosti naše dece ", rekao je Krozeto.
List "Il Mesađero", blizak italijanskoj vladi, objavio je da su Meloni i Krozeto juče imali "žestoku svađu" upravo zbog evropskih kredita za odbranu i širih prioriteta državne potrošnje.
Italija je zatražila 15 milijardi evra povoljnih kredita u okviru evropskog programa SAFE, vrednog 150 milijardi evra, koji je pokrenut kao odgovor na sukob u Ukrajini i sve jače američke kritike da Evropa ne izdvaja dovoljno za sopstvenu bezbednost. Evropska unija je deo vojnih izdataka već izuzela iz strogih budžetskih pravila, ali Meloni sada traži da se isto uradi i sa merama za ublažavanje "vanredne energetske krize".
"Ne možemo našim građanima da objasnimo da EU dozvoljava finansijsku fleksibilnost za bezbednost i odbranu, ali ne i za zaštitu porodica, radnika i kompanija od nove energetske krize koja preti realnoj ekonomiji", napisala je Melonijeva Ursuli fon der Lajen.
Prema podacima koje navodi FT, italijanski deficit ove godine dostići će 3,1 odsto BDP-a, dok će javni dug skočiti na čak 138,5 odsto BDP-a. Vlada u Rimu je od sredine marta već potrošila više od milijardu evra na privremeno smanjenje akciza na gorivo zbog rasta cena energenata, koje su dodatno porasle usled rata sa Iranom.
Međunarodni monetarni fond ove nedelje kritikovao je mere italijanske vlade, upozoravajući da je dug zemlje previsok i da pomoć mora biti preciznije usmerena.
A sve veći ekonomski pritisak dolazi u trenutku kada se vlada Đorđe Meloni priprema za parlamentarne izbore naredne godine, dok se u samoj koaliciji sve jasnije vide podele oko toga da li je Italiji važnije oružje ili računi za struju.