Francuska ukinula zakon Luja Četrnaestog: Robovi više nisu ni formalno imovina

Francuska Nacionalna skupština jednoglasno je usvojila odluku o ukidanju takozvanog Crnog zakonika, propisa iz 1685. godine kojim je bilo regulisano ropstvo u francuskim kolonijama i kojim su porobljeni ljudi tretirani kao imovina.

Za ukidanje zakona glasala su sva 254 prisutna poslanika, čime je formalno okončano postojanje jednog od najmračnijih pravnih akata iz kolonijalne prošlosti Francuske.

Crni zakonik potpisao je kralj Luj Četrnaesti 1685. godine. Njegovih 60 članova uređivalo je gotovo svaki aspekt života robova u francuskim kolonijama. Jedan od članova definisao je porobljene ljude kao "pokretnu imovinu", dok su drugi predviđali stroge kazne za odbegle robove i ograničavali njihova osnovna prava.

"Slučaj spirala": Danska decenijama primoravala devojčice na Grenlandu na kontracepciju

Predsednik Francuske Emanuel Makron pozdravio je odluku parlamenta i ocenio da taj zakon "nikada nije smeo da opstane nakon ukidanja ropstva" 1848. godine.

"Ćutanje i ravnodušnost prema Crnom zakoniku tokom gotovo dva veka više nisu previd, već oblik uvrede", poručio je Makron.

On je dodao da Francuska ne sme da odbacuje razgovor o mogućim reparacijama za potomke robova, ali je upozorio da država ne sme da daje obećanja koja ne može da ispuni.

Tokom rasprave u parlamentu više poslanika izrazilo je nevericu da je zakon formalno ostao na snazi skoro 180 godina nakon ukidanja ropstva.

Poslanik sa Martinika Stevi Gustav, čiji su preci bili robovi, rekao je da nijedna odluka ne može da nadoknadi vekove patnje.

"Mi nismo potomci robova. Mi smo potomci slobodnih ljudi koji su nasilno pretvoreni u robove", rekao je Gustav.

Francuska je bila treća najveća sila u trgovini robljem, iza Britanije i Portugala. Istoričari procenjuju da je oko 1,4 miliona Afrikanaca prevezeno u francuske kolonije, uglavnom na plantaže šećera na Karibima. Posebno mesto u toj istoriji zauzima nekadašnja francuska kolonija Haiti, gde su robovi početkom 19. veka podigli ustanak i izborili nezavisnost. Ipak, Francuska je potom od Haitija zahtevala da bivšim vlasnicima robova isplati odštetu, dug koji je ta zemlja otplaćivala sve do 1947. godine.

Današnja francuska prekomorska područja, među kojima su Gvadalupe, Martinik, Francuska Gvajana i Reunion, i dalje se suočavaju sa višom stopom siromaštva i nezaposlenosti od kontinentalne Francuske.

Pristalice ukidanja zakona ocenjuju da je reč o simboličnom, ali važnom koraku u suočavanju Francuske sa nasleđem kolonijalizma i ropstva.