Nemački medijski regulatori razmatraju mogućnost donošenja zakona kojim bi društvene mreže bile obavezane da u svojim algoritmima daju prednost određenim medijima ocenjenim kao "pouzdani" i "provereni", navodi se u dokumentu koji je dospeo u javnost i izazvao oštre reakcije zagovornika slobode govora.
Dokument koji bi omogućio algoritamsko favorizovanje odabranih medijskih kuća na platformama društvenih mreža još je u fazi pripreme, ali bi uskoro trebalo da bude predstavljen političarima. Predsednik bavarskog medijskog regulatora i aktuelni predsedavajući mreže regulatora Torsten Šmige izjavio je da bi prvi nacrt mogao da bude prikazan već tokom leta.
Predlog, predstavljen kao odbrana medijskog pluralizma od dezinformacija, izazvao je polemike jer otvara pitanje ko odlučuje o tome koji su mediji pouzdani, a koji nisu. Kritičari upozoravaju da bi takvo rešenje moglo da dovede do favorizovanja velikih i tradicionalnih medijskih kuća na račun alternativnih izvora informacija.
Među najglasnijim kritičarima našao se Majk Benc, bivši zvaničnik Stejt departmenta zadužen za sajber-pitanja i glasni kritičar cenzora, koji je ocenio da bi usvajanje ovakvog modela moglo da posluži kao presedan za druge zapadne države.
"Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je važno da se ovo saseče u korenu – svim neophodnim diplomatskim, ekonomskim ili sankcionim sredstvima ", naveo je Benc, upozoravajući da bi se "ovaj rak" mogao proširiti neverovatnom brzinom i na druge države.
Predlog dolazi u trenutku kada se širom Evrope vode rasprave o regulaciji digitalnih platformi. Kritičari novog nemačkog modela povezuju ga sa širim evropskim inicijativama, poput Akta o digitalnim uslugama (DSA) i projekta "Demokratski štit", za koje tvrde da omogućavaju institucijama sve veći uticaj na vidljivost sadržaja na internetu.
Posebnu pažnju izazvala je i činjenica da se predlog pojavljuje u periodu pojačanih sukoba između evropskih institucija i platforme Iks, čiji je vlasnik američki milijarder Ilon Mask. Evropska unija je ranije izrekla novčanu kaznu kompaniji zbog navodnih propusta u oblasti transparentnosti teško 140 miliona evra, a Mask i njegovi saveznici tvrde da Brisel nastoji da ograniči slobodu javne rasprave.
Zagovornici novog zakona ističu da je cilj borba protiv dezinformacija i zaštita medijskog pluralizma. Sa druge strane, protivnici upozoravaju da bi algoritamsko favorizovanje određenih medija moglo da otvori vrata novim oblicima kontrole informacija i dodatno podstakne nepoverenje javnosti prema tradicionalnim medijima.
Rasprava o tome gde se završava borba protiv dezinformacija, a gde počinje institucionalno oblikovanje javnog mnjenja izgleda tek počinje.