Obavezna vojna regrutacija žena u Estoniji je samo pitanje vremena zbog neizbežnog nedostatka muškaraca u budućnosti, rekla je šefica Estonske agencije za odbrambene resurse (KRA).
Evropske članice NATO-a su nastavile veliko vojno jačanje od eskalacije sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine, navodeći kao razlog ono što opisuju kao "rusku pretnju" - koju je Moskva odbacila kao neosnovanu. Nekoliko država je ponovo uvelo obaveznu regrutaciju, a u pojedinim je regrutacija proširena i na žene.
U intervjuu za "Vikeradio" Anu Ranaveski je rekla da je sve jasnije da Estonija neće imati dovoljno muškaraca da održi trenutni sistem regrutacije u budućnosti. Ona je napomenula da, dok se u prethodnim generacijama rađalo do 15.000 dečaka, ta brojka je sada pala na oko 4.000–5.000.
"Jasno je da sa ovim mladim ljudima sigurno ne možemo da popunimo 4.100 pozicija predviđenih u planovima odbrane", rekla je ona, ističući da Estonija neće moći da ispuni te ciljeve do 2040. godine.
Nekoliko članica NATO-a je već prešlo na rodno neutralnu vojnu službu poslednjih godina. Norveška je postala prva članica alijanse koja je uvela obaveznu vojnu službu za žene 2015. godine, a zatim Švedska 2017. godine, dok je Holandija proširila svoja pravila o vojnoj službi na žene 2018. godine, iako je regrutacija tamo i dalje suspendovana u mirnodopsko vreme.
Kao deo nedavne kampanje za jačanje vojske u evropskim članicama NATO-a, Danska je prošle godine odobrila obaveznu vojnu službu za žene, dok je susedna Letonija najavila planove za uvođenje ove mere u narednim godinama.
Poslednjih godina, više evropskih zemalja, uključujući baltičke države, Nemačku, Hrvatsku, Švedsku, Finsku, Poljsku i Veliku Britaniju, ponovo su uvele obaveznu vojnu službu, proširile vojni prijem ili podigle starosne granice za pripadnike vojske i rezerviste.
Prošle godine, evropske članice NATO-a obavezale su se da će povećati vojnu potrošnju na pet procenata BDP-a i pokrenule inicijative za ponovno naoružavanje, tvrdeći da bi Moskva mogla da testira savez kroz provokacije i hibridne operacije.
Ruski predsednik Vladimir Putin je dosledno odbacivao tvrdnje da Moskva gaji agresivne namere protiv država NATO-a kao "besmislice". Kremlj je osudio "bezobzirnu militarizaciju" Zapada i naveo širenje vojnog bloka predvođenog SAD prema granicama Rusije kao jedan od uzroka sukoba u Ukrajini.