Evropska unija dobija novi zakon koji treba da ubrza i poveća broj deportacija migranata iz EU, uključujući mogućnost slanja odbijenih tražilaca azila u takozvane "povratničke centre" van teritorije Unije, prenosi "Politiko".
Reč je o delu šireg paketa reformi migracione politike kojim Brisel nastoji da pooštri kontrolu nad spoljnim granicama i pomogne državama koje su najviše izložene migracionim pritiscima.
Dogovor je postignut samo nekoliko dana pre nego što će 12. juna početi primena drugih mera iz reformisanog sistema azila i migracija.
Evropski komesar za migracije Magnus Bruner ocenio je da će nova pravila omogućiti Evropskoj uniji da povrati kontrolu nad migracionim tokovima.
"Ovaj dogovor će nam pomoći da ponovo kontrolišemo ko dolazi u Evropsku uniju, ali i ko mora da je napusti", rekao je Bruner.
On je podsetio da, prema poslednjim podacima Evrostata, samo oko 27 odsto odbijenih tražilaca azila zaista napusti teritoriju EU.
"Moramo građanima vratiti osećaj da imamo kontrolu nad onim što se dešava", dodao je on.
Prema novom dogovoru, državama članicama biće dozvoljeno da lica koja su dobila nalog za napuštanje Evropske unije šalju u centre za povratak koji će se nalaziti van EU.
Nekoliko zemalja već razmatra takve modele, ali organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravaju da bi oni mogli dovesti do zloupotreba i kršenja osnovnih prava migranata.
Novi propis predviđa i strože mere prema licima koja se smatraju bezbednosnom pretnjom, mogućnost pretresa stanova i kuća, duže zadržavanje u pritvoru, zabrane ulaska, kao i kazne za migrante koji ne sarađuju sa vlastima.
Francuski poslanik Fransoa-Ksavije Belami iz Evropske narodne partije pozdravio je dogovor.
"Godinama je Evropa slala najgoru moguću poruku: čak i ako niste imali pravo da ostanete, velike su bile šanse da vam se ništa ne dogodi. To vreme se završava. Ako nemate pravo da ostanete u Evropi, moraćete da odete", poručio je Belami.
Evropski parlament je u pregovore ušao sa pozicijom koju su podržale Evropska narodna partija, Evropski konzervativci i reformatori, kao i desničarske i suverenističke političke grupe.
S druge strane, liberalne, zelene i levičarske stranke oštro su kritikovale nova pravila.
Pregovarač Zelenih Melisa Kamara ocenila je da novi zakon predstavlja "pravni arsenal u službi ksenofobne ideologije".
Ona je posebno kritikovala mogućnost otvaranja povratničkih centara van EU, zadržavanje maloletnika u pritvoru i uvođenje kućnih pretresa, koje je uporedila sa praksom američke službe za imigraciju i carinu (ICE).
Prema postignutom kompromisu, deo propisa stupiće na snagu tek za godinu dana, dok će pojedine odredbe, uključujući mogućnost formiranja povratničkih centara, početi da se primenjuju odmah.
To je posebno važno za zemlje poput Holandije i Nemačke, koje već rade na sporazumima za uspostavljanje takvih centara.
Da bi zakon stupio na snagu, potrebno je da ga formalno odobre i Savet Evropske unije i Evropski parlament.