Dok se Evropska unija na međunarodnoj sceni trudi da nastupi jedinstveno, iza kulisa Ujedinjenih nacija vodi se prava diplomatska bitka između dve članice bloka – Austrije i Nemačke.
Naime, u sredu će Generalna skupština Ujedinjenih nacija birati dve nestalne članice Saveta bezbednosti za mandat 2027–2028. godine. Među kandidatima su Nemačka, Austrija i Portugalija, a prema procenama diplomata Portugalija je gotovo siguran izbor, pa se glavna borba vodi između Beča i Berlina.
Koliko je rivalstvo postalo ozbiljno pokazuje i poruka koju austrijske diplomate ovih dana šalju kolegama iz sveta.
"Glasajte za nas upravo zato što nismo Nemci", rekao je jedan visoki austrijski diplomata za "Politiko".
Iako na prvi pogled zvuči kao šala, iza te poruke krije se ozbiljan pokušaj Beča da svoju veličinu pretvori u prednost. Austrija se predstavlja kao vojno neutralna i nesvrstana država koja, za razliku od velikih sila, može da zastupa interese manjih zemalja.
"Ne radi se o pravima političkih teškaša, već o ravnoteži prava svih država", poručuju austrijski zvaničnici.
Sa druge strane, Berlin ne krije da mesto u Savetu bezbednosti smatra važnim instrumentom za jačanje međunarodnog uticaja zemlje. Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da su on, ministar spoljnih poslova Johan Vadeful i čitava vlada učinili sve kako bi obezbedili podršku Generalne skupštine UN.
Prema navodima "Politika", Vadeful je poslednjih dana u Njujorku održao oko 80 sastanaka sa ministrima i ambasadorima pokušavajući da obezbedi glasove za nemačku kandidaturu.
Austrijanci tvrde da se iza kulisa vodi "tvrda igra", uz pokušaje preotimanja podrške i menjanja ranije datih obećanja.
U Beču veruju da imaju dve važne prednosti. Prva je činjenica da Austrija nije članica NATO-a, što joj, prema njihovom mišljenju, donosi dodatne simpatije među državama Afrike, Azije i Latinske Amerike. Druga je to što je kandidaturu za mesto u Savetu bezbednosti podnela nekoliko godina pre Nemačke i već dugo gradi mrežu podrške.
Za Fridriha Merca eventualni poraz od Austrije imao bi mnogo šire posledice od jednog izgubljenog glasanja. Nemačka je poslednjih decenija redovno uspevala da obezbedi mesto u Savetu bezbednosti, pa bi neuspeh protiv znatno manje Austrije predstavljao ozbiljan diplomatski udarac za kancelara koji je na vlast došao sa obećanjem da će obnoviti nemačko liderstvo u Evropi.
Neki diplomate smatraju da bi na ishod mogli da utiču i pojedini potezi Berlina na međunarodnoj sceni. Među njima se pominju Mercove ranije izjave o međunarodnom pravu tokom sukoba sa Iranom, kao i percepcija dela članica UN da Nemačka nije dovoljno kritikovala Izrael zbog civilnih žrtava u Gazi i Libanu.
Svestan tih primedbi, Vadeful je poslednjih dana zaoštrio ton prema izraelskim vojnim operacijama u Libanu i poručio da će Nemačka biti "zagovornik međunarodnog prava".
U samoj završnici kampanje nemački šef diplomatije posegao je i za argumentom koji je posebno razljutio austrijsku stranu – poručio je da bi za Savet bezbednosti bilo bolje da u njemu sedi "jedna manja evropska država i Nemačka", nego dve male članice EU, misleći pre svega na Portugaliju i Austriju.
Da li će prevagnuti nemačka politička težina ili austrijska neutralnost, biće poznato nakon glasanja 191 države članice UN, koje će se održati tajnim glasanjem u više krugova, sve dok dve zemlje ne obezbede potrebnu dvotrećinsku većinu.