Novo primirje, dogovoreno uz posredovanje SAD u Vašingtonu, jedva da je stiglo da bude proglašeno, a izraelski udari širom Libana već su ga pretvorili u mrtvo slovo na papiru.
Lider Hezbolaha Naim Kasem odbacio je primirje kao "farsu", poručujući da će sever Izraela ostati meta dok Izrael nastavlja da bombarduje Liban. Sličnu poruku poslala je i Iranska revolucionarna garda, koja tvrdi da "u regionu neće biti mira" dok se Izrael ne povuče sa libanske teritorije.
Umerenija izjava stiže od libanskog predsednika Džozefa Auna koji kaže da "vojna rešenja" ne mogu da donesu bezbednost stanovnicima severnog Izraela i pozvao je na okončanje dugogodišnjeg sukoba kroz pregovore.
Načelnik Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga Ejal Zamir izjavio je da je vojska u stanju višestruke pripravnosti i da posmatra situaciju na celom Bliskom istoku, ali da je fokusirana na severnu granicu.
A šef Bele kuće Donald Tramp je američke zakonodavce koji su podržali rezoluciju za ograničavanje njegovih ratnih ovlašćenja prema Iranu nazvao "nepatriotskim", dodajući da će SAD "pobediti na ovaj ili onaj način – vojno ili na papiru".
SAD pripremaju nacrt rezolucije kojom bi Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) osudila Iran zbog neispunjavanja nuklearnih obaveza, izjavile su diplomate uoči sastanka Odbora guvernera agencije sledeće nedelje.
Međunarodna agencija za atomsku energiju ponovila je poziv Iranu da hitno obavesti Agenciju o tome kakva je situacija u vezi sa obogaćenim uranijumom, imajući u vidu da je prošlo skoro godinu dana otkako su SAD bombardovale nuklearna postrojenja.
Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da može da pomogne u rešavanju konflikta u Iranu.
5. jun 2026 • 19:58
Delegacija Hamasa stigla u Kairo na novu rundu pregovora o Gazi
Delegacija Hamasa stigla je danas u glavni grad Egipta, Kairo, radi nove runde pregovora o primirju u Pojasu Gaze koja je zakazana za subotu, saopštio je Hamas.
U saopštenju se navodi da će delegacija, koju predvodi vođa Hamasa u Gazi, Halil el Haja, održati sastanke sa egipatskim zvaničnicima i posrednicima kako bi završila sprovođenje prve faze primirja u Pojasu Gaze i pronašla odgovarajuće mehanizme za prelazak na drugu fazu sporazuma, preneo je Tajms of Izrael.
Razgovori su prvobitno bili zakazani za četvrtak, ali su navodno odloženi zbog zbog ponovljenih izraelskih napada širom Pojasa Gaze.
Hamas je ranije odbio da prihvati predlog Odbora za mir o razoružanju, tvrdeći da bi Izrael prvo trebalo da se pridržava uslova prve faze primirja.
Putin: Rusija je zabrinuta zbog pogoršanja odnosa između zemalja Bliskog istoka
Ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da je Rusija zabrinuta zbog pogoršanja odnosa između zemalja Bliskog istoka zbog posledica sukoba u Iranu.
"Odnosi između susednih zemalja su se pogoršali, što nas, naravno, veoma zabrinjava, jer imamo veoma dobre, prijateljske odnose sa arapskim svetom i zemljama Zaliva", rekao je Putin tokom plenarne sednice na SPIEF-u.
Prema njegovim rečima, u razgovorima sa iranskim prijateljima, ruske vlasti ih ubeđuju da treba da se uzdrže od napada na teritoriji susednih država.
Putin je rekao da je Rusija u kontaktu sa Sjedinjenim Državama, Iranom i Izraelom u vezi sa iranskim obogaćenim uranijumom.
"U kontaktu smo sa Vašingtonom, Teheranom i Tel Avivom", rekao je Putin na plenarnoj sednici Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.
SAD pripremaju rezoluciju za osudu Irana u IAEA
Sjedinjene Američke Države pripremaju nacrt rezolucije kojom bi Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) osudila Iran zbog neispunjavanja nuklearnih obaveza, izjavile su diplomate uoči sastanka Odbora guvernera agencije sledeće nedelje. Prema navodima diplomata akreditovanih pri IAEA, američka strana još nije zvanično dostavila tekst rezolucije, pa detalji njenog sadržaja nisu poznati, preneo je Rojters.
Međutim, očekuje se da će dokument sadržati zahteve da Iran omogući pristup inspektorima agencije svojim nuklearnim postrojenjima.
Pitanje nadzora nad iranskim nuklearnim programom dodatno je zakomplikovano nakon prošlogodišnjih izraelskih i američkih udara na tri postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Iranu.
Iako su objekti uništeni ili teško oštećeni, procenjuje se da je značajan deo zaliha visoko obogaćenog uranijuma preživeo napade. IAEA, međutim, nije imala pristup lokacijama kako bi to nezavisno proverila.
SAD saopštile da su uvele nove sankcije vezane za Iran
Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država saopštilo je danas na svojoj veb stranici da su SAD uvele nove sankcije povezane sa Iranom, usmerene na nekoliko entiteta, pojedinaca i tankera za tečni naftni gas (TNG).
Prema detaljima objavljenim na veb stranici tog ministarstva, među 12 označenih entiteta je pet sa sedištem na Maršalskim Ostrvima, četiri u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i jedan u Kini, preneo je Rojters.
Navedeno je da je meta bilo šest plovila, uključujući četiri tankera pod zastavom Paname.
Predsednik Libana: Obe zemlje su site rata, "vojna rešenja" neće doneti mir
Libanski predsednik Džozef Aun izjavio je da "vojna rešenja" ne mogu da donesu bezbednost stanovnicima severnog Izraela i pozvao je na okončanje dugogodišnjeg sukoba kroz pregovore. U intervjuu za Si-En-En, Aun je poručio da neprijateljstvo između Libana i Izraela mora da bude okončano "zauvek" i upitao je izraelsku javnost da li želi da nastavi da živi u "večnom ratu".
On je naveo da su Liban i Izrael u stanju neprijateljstva od 1948. godine i ocenio je da je sadašnja eskalacija deo "šireg ciklusa nasilja u regionu".
Predsednik Libana nije isključio mogućnost sastanka sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, ali je naglasio da bi do toga moglo da dođe samo nakon postizanja mirovnog sporazuma.
On je ocenio da i izraelski i libanski narod imaju priliku da izaberu između rata i diplomatije, uz poruku da su "obe strane umorne od sukoba koji traje decenijama".
"Obe zemlje su site rata, od 1948. godine. Ovo je ogromna prilika (i) obe moraju da izaberu: rat ili diplomatija", kazao je Džozef Aun.
Iran ispalio upozoravajuće rakete prema američkim ratnim brodovima
Iranska mornarica saopštila je da je ispalila upozoravajuće rakete i dronove prema američkim ratnim brodovima u Omanskom zalivu, optužujući Sjedinjene Američke Države za ometanje pomorskog saobraćaja i zaplenu trgovačkih i naftnih brodova.
Prema navodima iranskih državnih medija, Teheran tvrdi da su američke pomorske aktivnosti ugrozile bezbednost plovidbe u regionu, preneo je Rojters.
S druge strane, Američka indo-pacifička komanda je saopštila da su američke snage tokom noći u Indijskom okeanu presrele sankcionisani brod bez državljanstva "M/T Davina".
U objavi na društvenoj mreži Iks američka komanda je navela da će nastaviti sa sprovođenjem pomorskih operacija usmerenih na razbijanje ilegalnih mreža i presretanje plovila za koja smatra da pružaju materijalnu podršku Iranu.
Izrael i SAD razmatraju novi okvir bezbednosne saradnje
Izraelsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa pokrenulo formalne razgovore o novom okviru za bezbednosnu saradnju koji će zameniti aktuelni desetogodišnji memorandum o razumevanju, koji ističe 2028. godine.
U saopštenju se navodi da je inauguracioni sastanak predstavnika Izraela i SAD održan ove nedelje, a da su naredni sastanci planirani u obe zemlje u narednim nedeljama, prenosi "Tajms of Izrael".
Novi okvir bezbednosne saradne je "osmišljen da ojača kvalitativnu vojnu prednost armije Izraela kroz proširena zajednička ulaganja u istraživanje, razvoj i koprodukciju, da produbi partnerstvo SAD i Izraela" i da "postepeno pređe sa pomoći na potpuno recipročno partnerstvo".
U okviru poslednjeg Memoranduma o razumevanju, koji je potpisan 2016. godine a stupio je na snagu dve godine kasnije, Izrael je za period od deset godina dobio 3,8 milijardi dolara (3,26 milijardi evra) vojne pomoći godišnje, od čega je veći deo bio namenjen kupovini oružja proizvedenog u SAD.
UN apeluje: Libanu potrebno skoro 640 miliona dolara da zadovolji svoje humanitarne potrebe
UN procenjuju da je Libanu, gde Izrael vodi rat protiv Hezbolaha, potrebno skoro 640 miliona dolara da zadovolji svoje humanitarne potrebe.
"Humanitarna kriza u Libanu je ozbiljna i pogoršava se", kaže navela je humanitarna agencija UN OHA u revidiranom apelu za zemlju. "Raseljavanja, nedovoljni kapaciteti za smeštaj i ograničeni izgledi za bezbedan povratak produbljuju ranjivost", navodi se, upozoravajući da "pogođeni ljudi brzo iscrpljuju svoje kapacitete za suočavanje sa problemima, a osnovne službe su pod sve većim pritiskom".
UN su u martu tražile 308 miliona dolara kako bi podržale masovnu vanrednu akciju koju je predvodila libanska vlada do kraja maja. Sada se navodi da će do kraja avgusta biti potrebno dodatnih 331 milion dolara.
Do sada je primljeno samo 185 miliona dolara iz početnog apela, kaže Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova, dodajući da je taj iznos pomogao da se pruži pomoć oko 680.000 ljudi između 2. marta i 31. maja.
Cilj je sada, navodi se, da se taj broj više nego udvostruči kako bi se došlo do svih 1,4 miliona ljudi u Libanu - oko četvrtine stanovništva - kojima je, kako se procenjuje, potrebna humanitarna pomoć u zemlji.
Skoro milion ljudi je napustilo svoje domove, dok se više od 1,2 miliona suočava sa akutnom nesigurnošću u vezi sa hranom, pokazuje novi apel.
Pritisak na cene dodatno pogoršava situaciju, a troškovi vode, goriva i struje porasli su za više od trećine na nacionalnom nivou, a čak 70 procenata u područjima pogođenim sukobom, navodi se u apelu.
Takođe ističe pritisak koji sukob stavlja na zdravstvenu zaštitu u Libanu, gde je 62 bolnice i druge zdravstvene ustanove oštećeno ili zatvoreno.
Agencija navodi da se skoro 450 škola koristi za smeštaj raseljenih lica, što povećava rizik od gubitka znanja i napuštanja školovanja.
Bagei: Neuspeh Nemačke u SB UN predstavlja kritiku međunarodne zajednice
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei izjavio je da neuspeh Nemačke u težnjama da sebi obezbedi mesto nestalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) predstavlja oštru kritiku međunarodne zajednice.
"To odražava rastuće globalno negodovanje zbog neodgovornog, licemernog i saučesničkog stava nemačkog vladajućeg establišmenta prema genocidu u Gazi i američko-izraelskoj vojnoj agresiji protiv Irana", rekao je Bagei u objavi na društvenoj mreži Iks.
Prema njegovim rečima, "Nemačka, kao jedan od najvećih dobavljača smrtonosnog oružja Izraelu, dosledno je opravdavala genocid nad Palestincima".
"Kada je izraelski režim pokrenuo agresiju na Iran, Berlin je odbio da je osudi. Umesto toga, bestidno je to opisao kao 'prljavi posao koji Izrael radi za sve nas'", ocenio je Bagei.
Kako kaže, svet se menja.
"Nacije više ne sude vladama po njihovoj uzvišenoj retorici o međunarodnom pravu, već po njihovom stvarnom ponašanju. Oni koji odluče da ignorišu ovu promenu, neizbežno će platiti visoku diplomatsku cenu", zaključio je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova.
Generalna skupština UN izabrala je u sredu pet novih nestalnih članica Saveta bezbednosti za period 2027-2028. godine.
Prema objavljenim rezultatima glasanja u Generalnoj skupštini UN, Berlinu je bila potrebna dvotrećinska većina glasova, odnosno 127, da bi dobio mesto u Savetu bezbednosti, ali je Nemačka dobila samo 104 glasa.
Si-En-En otkrio koliku je štetu u požaru pretrpeo nosač aviona "Džerald Ford" (VIDEO)
Američka mreža Si-En-En objavila je video-snimak koji pokazuje da je požar na nosaču aviona "Džerald R. Ford", najvećem ratnom brodu te vrste na svetu, naneo znatno veću štetu nego što je administracija predsednika SAD Donalda Trampa javno priznala.
Požar je izbio u martu tokom američko-izraelskog rata protiv Irana, ali su američke vlasti u to vreme umanjivale značaj incidenta.
Na snimku se vide teško oštećene spavaonice posade, gde su kreveti mornara pretvoreni u ugljenisane i iskrivljene metalne konstrukcije. Plafon iznad ležajeva je gotovo potpuno uništen u požaru, dok sa njega vise ogoleli kablovi, a pod je prekriven pepelom.
"Ozbiljno sam mislio da ćemo izgubiti brod", izjavio je jedan od mornara za Si-En-En, opisujući trenutke tokom borbe sa vatrom.
"Ili se boriš, ili umireš", dodao je on.
IDF izdao nova upozorenja za evakuaciju: Na meti tri grada na jugu Libana
Odbrambene snage Izraela (IDF) izdale su upozorenja o evakuaciji za tri sela i grada na jugu Libana uoči vazdušnih napada usmerenih na terorističku grupu Hezbolah.
"S obzirom na kršenje sporazuma o prekidu vatre od strane terorističke organizacije Hezbolah i ciljanje domaćeg fronta Izraela, IDF je primoran da deluje protiv nje silom, posebno u vašim područjima. IDF ne namerava da vam naudi", upozorava portparol IDF, pukovnik Avičaj Adrai.
Stanovnicima Arnaje, Ankuna i Kfar File naloženo je da se evakuišu najmanje kilometar dalje.
Svetski program za hranu: Sukob na Bliskom istoku gura milione ljudi u glad
Sukob na Bliskom istoku dovodi milione ljudi u opasnost od gladi, jer porast troškova goriva i transporta podiže cene hrane, dok nedostatak sredstava primorava međunarodne agencije da smanje pomoć ugroženima, saopštio je Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija.
Svetski program za hranu je naveo da je u martu upozorio da bi čak 45 miliona ljudi moglo da se suoči sa akutnom nesigurnošću u snabdevanju hranom, ako cene nafte ostanu oko 100 dolara po barelu do juna, kao i da se taj scenario sada odvija, prenosi Rojters.
U saopštenju se navodi da su domaćinstva u Avganistanu, Somaliji i Šri Lanki među najteže pogođenima, i suočavaju se sa sve većim pritiskom zbog većih troškova goriva, skokova cena hrane, gubitka prihoda i poremećaja u lancima trgovine.
Netanjahu: Nema prekida vatre dok Hezbolah ne prihvati uslove
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu rekao je na sinoćnjem sastanku kabineta ministara da neće sazvati glasanje o najnovijoj verziji sporazuma o prekidu vatre sa Libanom, postignutog uz posredovanje SAD, dok libanski militantni pokret Hezbolah ne prihvati uslove iz tog dokumenta.
"Hezbolah se protivi i stoga ne donosim odluku", rekao je Netanjahu i dodao da će podneti sporazum o primirju na odobrenje kabinetu ako se Hezbolah složi sa uslovima primirja, prenosi "Inet".
Šef Hezbolaha Naim Kasem poručio je u četvrtak da Hezbolah "bestidni" predlog prekida vatre sa Izraelom.
"Prekid vatre sa Izraelom trebalo bi da obuhvati i južni deo Libana. Otpor će se nastaviti sve dok je Izrael u Libanu", rekao je Kasem.
Aragči: Ne tražimo rat, ali ako nam ga nametnu – spremni smo
Iran ne traži rat, ali je spreman za njega ukoliko mu bude nametnut, izjavio je ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči u intervjuu za televiziju "El Majadin".
Naveo je i da je Teheran direktno komunicirao sa američkim zvaničnicima i vladama u regionu, upozorivši ih da bi svaka veća eskalacija nasilja u Libanu i Bejrutu mogla da izazove širi iranski odgovor.
Prema njegovim rečima, tokom diplomatskih turneja po Persijskom zalivu zemljama regiona je jasno stavljeno do znanja da bi svako učešće američkih baza u agresiji protiv Irana primoralo Teheran da te baze gađa u znak odmazde.
"Da ove američke baze nisu bile prisutne u susednim zemljama oko Irana, ne bi bile žrtve iranske odmazde", rekao je Aragči.
On je kritikovao američki "kišobran bezbednosti" na Bliskom istoku, ocenivši da nije doneo zaštitu, već samo dodatnu nesigurnost regionu.
Arakči je poručio i da vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei vodi zemlju sa punim autoritetom i snažnim uticajem na sve nacionalne poslove.
"Sajed Modžtaba Hamnei ima veoma uticajno i snažno prisustvo u tekućim poslovima zemlje i drži potpunu kontrolu nad vlastima", rekao je šef iranske diplomatije, dodajući da njegove direktive blagovremeno stižu do zvaničnika i da se precizno sprovode.
Ograničeno javno pojavljivanje Modžtabe Hamneija posledica je bezbednosnih razloga, zbog čega vlasti ne preporučuju da se njegova pojavljivanja proširuju iznad sadašnjeg nivoa.
Ormuz neće biti besplatan: Iran sprema brodovima "račun za bezbednost" u moreuzu
Zamenik ministra spoljnih poslova Irana Kazem Garibabadi izjavio je sinoć da ta zemlja planira uvođenje naknada za usluge brodovima koji prolaze kroz Ormuski moreuz, umesto klasičnih tranzitnih taksi, a cu zamenu za bezbednosne i logističke usluge u tom strateškom plovnom putu.
"Iran ne traži naplatu prolaska, tranzitnih dažbina ili prava tranzita, već nadoknadu za usluge koje uključuju navigacionu pomoć, potragu i spasavanje, bezbednost, kao i mere zaštite životne sredine u slučaju zagađenja", rekao je Garibabadi u intervjuu za iransku agenciju Mehr.
On je istakao da Ormuski moreuz u potpunosti leži u teritorijalnim vodama Irana i Omana i da te zemlje imaju suverenitet nad ovim područjem u skladu sa međunarodnim pravom.
Garibabadi je naveo da se pripremaju aranžmani koji će biti u skladu sa međunarodnim pravom, uz napomenu da "neće u potpunosti odgovarati svim državama".
On je rekao i da je postignut "značajan napredak" u nacrtu dogovora između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, ali nije želeo da precizira vremenski okvir mogućeg sporazuma.
"Zaista vam ne mogu dati vremenski okvir u ovom trenutku... Finalizovaćemo tekst koji je u stanju da obezbedi naše interese", rekao je.
EU komesar: U Evropi nema nestašice mlaznog goriva
Uprkos nedostatku napretka u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, šef transporta Evropske unije Apostolos Cicikostas rekao je za Rojters da nema znakova da će u Evropi u narednim mesecima doći do nestašice kerozina.
Komesar je, međutim, sugerisao da bi situacija bila "veoma teška" do kraja godine ako bi snabdevanje na Bliskom istoku ostalo poremećeno.
"Ključno je da rat prestane i da se otvori Ormuski moreuz, i to se mora dogoditi što je pre moguće... Trebalo bi uvek da imamo na umu da je Evropa spremna. Imamo zalihe za hitne slučajeve u našim državama članicama", rekao je.
"Za sada postoji određeni stepen stabilnosti."
Još u aprilu, šef Međunarodne agencije za energiju rekao je da Evropi ostaje samo šest nedelja goriva za avione pre nego što dođe do nestašice.
Tramp: Možemo da dobijemo iranski uranijum i bez sporazuma
Vašingtonu nije potreban sporazum sa Iranom da bi dobio obogaćeni uranijum iz te zemlje, poručio je američki predsednik Donald Tramp.
"Mogli bismo da ga dobijemo odmah. Ne mislim da bi mogli da nas zaustave kada bismo želeli da ga dobijemo, ali nema razloga za to. Uranijum je zakopan", rekao je novinarima u Ovalnom kabinetu, prenosi Rojters.
Tramp je, takođe, kazao da ne želi da se sastane sa iranskim vrhovnim vođom Modžtabom Hamneijem, ali da je, ako Vašington i Teheran postignu dogovor, moguće da će se sa njim sastati.
"Ako se to desi, ja bih pokazao poštovanje", poručio je američki predsednik.