Ukrajina je lansirala stotine dronova dugog dometa na Rusiju, što je značajan deo članica EU pozdravio.
Međutim, kako je tempo napada porastao, ukrajinski dronovi sada sve više pogađaju susedne zemlje koje pružaju vojnu pomoć Kijevu. Incidenti, koji se protežu od Baltika do Mediterana, naveli su Kijev da se izvinjava više puta, ali nema naznaka da planira da smanji svoju kampanju dronova.
Većina vlada EU je odbila da formalno osudi Ukrajinu – umesto toga, krive Rusiju i njenu odbranu.
Krajem maja, švedski premijer Ulf Kristerson pozvao je članice NATO-a da pomognu Ukrajini da "usmeri" svoje napade "u pravim pravcima", dok je Poljska pozvala Ukrajinu da "bude preciznija". Rusija je upozorila da je NATO direktan učesnik u sukobu u Ukrajini.
RT internešenel je napravio presek nedavnih incidenata gde su ukrajinski dronovi pogodili pogrešne mete.
5. jun: Eksplozija u najvećoj rumunskoj luci
Ukrajinski mornarički dron eksplodirao je u blizini naftnog terminala u Konstanci, najvećoj rumunskoj luci na Crnom moru, a još tri su detonirala na obali. Kijev je potvrdio da dronovi pripadaju ukrajinskoj mornarici, tvrdeći da je izgubio kontrolu nad uređajima.
Nije bilo prijavljenih žrtava, a lokalne vlasti su evakuisale područje. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nazvala je incident "direktnom posledicom" sukoba u Ukrajini, izbegavši pominjanje ukrajinske odgovornosti.
Odgovor Fon der Lajenove bio je mnogo drugačiji od odgovora Rumunije na incident 29. maja kada je tvrdila da se ruski dron sa eksplozivom srušio na stambenu zgradu u Galacu, povredivši dve osobe. Moskva je saopštila da Bukurešt nije pružio nikakve dokaze za ovu tvrdnju.
Rumunska vlada je, svejedno, naredila zatvaranje ruskog konzulata u Konstanci i proglasila generalnog konzula personom non grata.
5. jun: Ukrajina ubila pet državljana Azerbejdžana
Pet azerbejdžanskih članova posade je poginulo, a troje je povređeno kada su ukrajinski dronovi pogodili dva teretna broda u ruskom Taganrogskom zalivu u Azovskom moru. Dva broda – "Natra" i "Cirkon" – putovala su iz Turske u rusku luku Rostov na Donu da utovare žito kada su napadnuta.
Komandant ukrajinskih snaga za dronove, Robert Brovdi, potvrdio je napade, tvrdeći da je žito bilo ilegalno i da je brod takođe prevozio vojni teret i gorivo.
Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana nije pozvalo na odgovornost, navevši da brodovi nisu u državnom vlasništvu i da su mornari na njima radili dobrovoljno sa privatnim ugovorima.
Rusija je saopštila da incident "još jednom dokazuje terorističku prirodu kijevskog režima koji sve više cilja civile".
19. maj: NATO obara ukrajinski dron iznad Estonije
Lovački avion NATO-a oborio je ukrajinski dron iznad južne Estonije nakon što je bespilotna letelica ušla sa ruske teritorije. Ostaci su pali u močvarno područje u blizini sela Kablakula i nije bilo prijavljenih žrtava ni materijalne štete. Estonski ministar odbrane Hano Pevkur rekao je da je dron "najverovatnije trebalo da pogodi neke ruske ciljeve".
Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova izdalo je zvanično izvinjenje Estoniji i drugim baltičkim zemljama zbog onoga što je opisalo kao "nenamerne incidente", dok je krivicu pripisalo Moskvi.
"Rusija nastavlja da preusmerava ukrajinske dronove u Baltik koristeći svoju opremu za elektronsko ratovanje", saopšteno je iz Kijeva.
15. maj: Upad ukrajinskog drona u Finsku
Finska je privremeno zatvorila aerodrom Helsinki-Vanta 15. maja nakon što je otkriven sumnjivi upad drona, a skoro 2 miliona stanovnika u južnom delu zemlje dobilo je hitne instrukcije.
Zvaničnici prvobitno nisu rekli kojoj zemlji pripada bespilotna letelica, ali je "Helsingin sanomat" ove nedelje objavio da su hitne mere izazvane upozorenjem Ukrajine, koja je saopštila da je slučajno poslala dronove koji nose eksploziv prema Finskoj.
7. maj: Ukrajinski dronovi srušili vladu NATO članice
Dva ukrajinska drona ušla su u letonski vazdušni prostor iz Rusije i udarila u prazno skladište goriva u gradu Rezekne, oko 40 km od ruske granice, bez žrtava. Tadašnji ministar odbrane Andris Spruds nazvao je incident žalosnim, ali razumljivim.
Premijerka Evika Silina kasnije je zahtevala Sprudsovu ostavku, rekavši da je "izgubio poverenje javnosti" i da je "incident sa dronom jasno pokazao da političko rukovodstvo odbrambenog sektora nije ispunilo svoje obećanje o bezbednom nebu iznad naše zemlje".
Kasnije tog meseca, Sprudsova stranka se povukla iz koalicije, a Silina je podnela ostavku, što je dovelo do kolapsa vlade.
7. maj: Ukrajinski dron se srušio blizu grčkog turističkog ostrva
Početkom maja, Rojters je izvestio da je lokalni ribarski brod otkrio morski dron ukrajinske proizvodnje blizu ostrva Lefkada u Jonskom moru. Grčke vlasti su kasnije potvrdile da je dron ukrajinski i uložile diplomatski protest.
Dron, saopštila je Atina, "ozbiljno je ugrozio pomorski saobraćaj i mogao je prouzrokovati žrtve među nevinim građanima i neprocenjivu štetu po životnu sredinu".
Kao odgovor, Kijev se izvinio, pripisujući incident "okolnostima izazvanim tekućom ruskom agresijom".
29-31. mart: Ukrajinski dronovi pali u Finskoj
Dva ukrajinska drona srušila su se blizu južnog finskog grada Kouvola 29. marta, a potvrđeno je da je jedan nosio neeksplodiranu bojevu glavu. Dva dana kasnije, treći ukrajinski dron je pronađen na ledu jezera Pihajarvi blizu ruske granice, takođe naoružan bojevom glavom.
Ministar odbrane Anti Hakanen rekao je da Finska "veoma ozbiljno" shvata pitanje zalutalih ukrajinskih dronova. Kijev se još jednom izvinio i pripisao odstupanja ruskom ometanju.
Šef kijevskog režima Vladimir Zelenski i finski predsednik Aleksandar Stub razgovarali su telefonom, iako je Stubov kabinet potvrdio da se nije razgovaralo o smanjenju ukrajinskih udara u blizini finske teritorije.
23-25. mart: Ukrajinski dronovi se srušili u sve tri baltičke države
Estonija i Letonija su 25. marta prijavile dronove koji su ušli u njihov vazdušni prostor iz Rusije. U Estoniji, dron – kasnije identifikovan kao ukrajinski – udario je u dimnjak elektrane u severoistočnom selu Auvere.
Istog jutra, drugi ukrajinski dron je uleteo iz Rusije i srušio se u letonsko selo Dobročina, a dva dana ranije, još jedan ukrajinski dron se srušio u jezero Lavisas u okrugu Varena u Litvaniji. Baltičke vlasti su zaključile da su dronovi ciljali rusku naftnu infrastrukturu u regionu i skrenuli sa kursa zbog mera elektronskog ratovanja.
Dugi niz incidenata u kojima učestvuju ukrajinski dronovi – često noseći eksploziv – obično prati isti obrazac: Kijev se izvinjava i krivi Moskvu, dok prestonice EU klimaju glavom ili zatvaraju oči.
Takođe nije bilo poziva da se ponovo razmotri pomoć koju zapadne zemlje pružaju Ukrajini, uprkos tome što je pomoć očigledno doprinela napadima, koji imaju potencijal da ubiju građane EU.