Sudeći po komentaru objavljenom u "Vašington postu" postoje podobni i nepodobni režimi čak i kad je u pitanju humanitarna pomoć u saniranju posledica prirodnih katastrofa ogromnih razmera. I kod spasavanja ljudskih života, treba prvo odmeriti - kome pomažemo, sugeriše ovaj komentar.
Sa objašnjenjem koje možemo ovih dana pročitati u ne malom broju zapadnih medija, da će predsednik Sirije Bašar El Asad zloupotrebiti eventualno ukidanje nekih sankcija Siriji i da će humanitarnu pomoć slati samo u pro-režimske delove zemlje, izvršni direktor "Emgejdža" Vael Alzajat poziva američki Stejt department da ostane pri svojoj poziciji i ne odaziva se apelima da se ukidanjem sankcija omogući brža pomoć Siriji.
"Kako puni obim razaranja i ljudske patnje dođe u fokus, očekujte da će se ovi pozivi intenzivirati", piše Alzajat i deluje preventivno – da pre nego što puni obim razaranja dođe u središte pažnje objasni zbog čega ne treba pomoći Siriji. Ukratko: zato što je Sirija Asad, a za Siriju koja nije Asad, postoje uputstva na kraju teksta kako pomoći.
Za trenutak ne bi bilo zgoreg zastati i podsetiti se izjava o Siriji ovih dana. Grčki premijer Kirijakos Micotakis rekao je u intervjuu za Si-En-En da bi pitanje pomoći zemljotresom pogođenoj Siriji trebalo da se razmatra na evropskom nivou jer je zbog sankcija tamo nemoguće isporučiti robu, navodeći da je slanje pomoći Siriji bilo bezuspešno.
"Ovo nije pitanje priznavanja bilo kog režima. Reč je o spasavanju ljudi koji su u teškoj situaciji i kojima je očajnički potrebna naša pomoć", rekao je Micotakis i dodao da nije siguran može li se sarađivati s Asadom po ovom pitanju, ali da baš zbog toga slanje pomoći treba da ide preko UN ili EU.
Ministar spoljnih poslova Sirije Fajsal Mekdad apelovao je na evropske zemlje da pošalju veću pomoć toj državi rekavši da sankcije nisu izgovor jer humanitarna pomoć nije predmet sankcija.
Tvitovala je i Ursula fon der Lajen najavljujući da će EU početkom marta održati donatorsku konferenciju da prikupi međunarodnu pomoć za dve zemlje.
"Turska i Sirija mogu da računaju na EU", tvitnula je Fon der Lajen. A engleska redakcija "Aldžazire" u svom izveštaju u kojem prenosi njen tvit konstatovala da dok se Evropa svako malo sastaje da uvede nove sankcije Rusiji i najavi nove pakete pomoći Ukrajini vredne milijarde dolara, izgleda ne žuri u pomoć Turskoj i Siriji i zakazuje donatorsku konferenciju gotovo mesec dana od razornih zemljotresa.
A sada "Vašington post", da demokratija ne umre u mraku, da parafraziramo njihov slogan.
Autor komentara, direktor američke organizacije koja podstiče muslimane da glasaju i učestvuju u donošenju politika i dugogodišnji uposlenik Stejt departmenta, gde je radio kao ekspert za Bliski istok, podseća zašto su Siriji uvedene sankcije.
One iz 2011. godine uvedene su kako bi se onemogućilo Asadu da finansira svoju vojsku i milicije koje su počinile neke od najgorih zločina ovog veka, piše bivši stručnjak za Bliski istok Stejt departmenta. Vek je tek počeo, doduše, ali narativ je poznat još iz prošlog veka, barem delu ovdašnje javnosti.
Od početka konflikta u Siriji, navodi se u kolumni, humanitarna pomoć koja se distribuirala preko Ujedinjenih nacija išla je u prorežimske oblasti, a autor navodi da je lično svedočio kako se humanitarna pomoć za regione koje drže pobunjenici vraćala i usmeravala na one bliske Asadu.
"Uprkos dokumentovanoj korupciji u procesu nabavke i uticaju sirijskog režima oko toga gde će humanitarna pomoć otići, SAD su ostale glavni donator obezbeđujući gotovo 16 milijardi dolara širom Sirije i regiona. Većina pomoći završila je u prorežimskim oblastima, jer je režim zabranjivao da pomoć stigne do delova zemlje pod kontrolom opozicije", navodi Alzajat.
Umesto poziva da se ukinu sankcije režimu koji je raselio milione ljudi sada pogođenih zemljotresom, piše dalje ovaj autor, potreban je hitan i direktan pristup i pomoć Sirijcima u severozapadnom delu zemlje i otvaranje svih dostupnih graničnih prelaza sa Turskom. To je Analena Berbok pristup, za razliku od onog grčkog, jer je i nemačka ministarka spoljnih poslova zatražila otvaranje svih prelaza sa Turskom kako bi se pomoglo severozapadu zemlje i zaobišao "korumpirani" Asad.
Logično je što "Al Džazira" pita u svom izveštaju: a šta je sa ostatkom zemlje i konstatuje da ni za Asadove ni za ne-Asadove pomoć sa Zapada ne stiže u ovom trenutku gotovo uopšte. Ističe se i da su Siriji prve pomogle upravo zemlje koje su pod zapadnim sankcijama: Iran, Rusija, Venecuela. Irak je uspostavio vazdušni most za slanje pomoć, a pomogao je i Liban, koji grca u sopstvenoj ekonomskoj krizi, kao i Tunis, Alžir, Jordan, Ujedinjeni Arapski Emirati.
Ima još jedan zgodan detalj u vezi sa komentarom stručnjaka za Bliski Istok.
Prvobitni naslov teksta, po onome što se može videti na skrinšotu sačuvanom na društvenim mrežama, bio je "Nemojte da ukinete sankcije Siriji da biste pomogli žrtvama zemljotresa". Iako tekst poručuje upravo to, neko je odlučio da ipak ublaži u "Ukidanje sankcija Siriji neće pomoći žrtvama zemljotresa".
Možda je pročitao da je u Siriji u katastrofalnom potresu stradalo najmanje 3.300 ljudi, a povređeno više od pet hiljada. Broj, nažalost, nije konačan.