Nikolaj Henrikovič Hartvig, rođen 1857. godine, bio je karijerni diplomata. Svoj put je započeo na Balkanu, na Cetinju, a njegova poslednja funkcija, na kojoj je proveo pet godina, i to u jednom od najtežih perioda u svetskoj istoriji, pred početak Prvog svetskog rata, bila je izvanredni i opunomoćeni ministar Ruske imperije u Kraljevini Srbiji.
Imao je veliki uticaj u diplomatskim krugovima, ruskom i srpskom društvu. U zaista prijateljskim odnosima bio je sa kraljem Petrom Prvim, predsednikom Vlade Nikolom Pašićem, vojvodom Radomirom Putnikom.
Aktivno je učestvovao i svojim ličnim zalaganjem pomagao realizaciju najvažnijih diplomatskih poduhvata i inicijativa. Nastojao je da, shodno uputstvima iz Peterburga, spreči izbijanje Prvog svetskog rata.
Nikolaj Hartvig je preminuo u Beogradu nakon sastanka sa austrougarskim izaslanikom 10. jula 1914. godine, u teškim, strašnim trenucima za Evropu i ceo svet – posle bečkog ultimatuma Srbima.
Kao veliki prijatelj srpskog naroda, koji je do kraja života ulagao sve napore za zaštitu interesa Rusije i bratske Srbije, sahranjen je na prestoničkom Novom groblju.
Dana 10. februara u Rusiji se obeležava profesionalni praznik svih saradnika spoljnopolitičkog resora – Dan diplomate.
Taj dan tradicionalno je posvećen sećanju na sve slavne diplomate, koji su svoj život posvetili odbrani otadžbine, časti i pravde.