Šef odbrane EU Andrijus Kubilijus, navodno, razmatra pokretanje nove inicijative za razvoj evropskih vojnih kapaciteta, podstaknut strahom da će se Sjedinjene Države povući iz Evrope.
Kako prenosi "Politiko", pozivajući se na izvore u Evropskom parlamentu, vlade zainteresovane za pridruživanje mogle bi dobrovoljno da posvete deo većih odbrambenih budžeta koje su prošle godine odobrile zemlje NATO-a zajedničkom razvoju opreme za bojno polje koja pomaže u održavanju vojnih operacija. Izvori navode da bi EU tada mogla da pomogne zainteresovanim zemljama u nabavci.
SAD trenutno obezbeđuju većinu takozvanih strateških oprema NATO-a, koje uključuju vojne sisteme komandovanja i kontrole, svemirske obaveštajne podatke, satelitsko izviđanje i platforme za logistiku bojnog polja.
Kubilijus je predložio da se države članice dogovore "da će potrošiti deo svog novca za nacionalnu odbranu" da zamene američku opremu. Procenio je da bi ukupni troškovi toga bili oko 500 milijardi evra.
"Apsolutno je jasno da to nećemo moći da finansiramo iz sledećeg dugoročnog budžeta EU", rekao je on.
Vašington je prošlog meseca svojim saveznicima u NATO-u dao detaljan spisak vojne imovine koju više ne želi da stavlja na raspolaganje alijansi. Spisak uključuje dronove za izviđanje dugog dometa i avione-tankere KC-135.
EU inicijativa, koja je još uvek u veoma ranoj fazi, verovatno će naići na prepreke, uključujući opreznost prestonica u vezi sa davanjem Briselu prava glasa nad nabavkama, otpor SAD gubitku ključne prodaje oružja u Evropi i potrebu za brzim razvojem i izgradnjom opreme kako bi se "odvratila Rusija".
Evropski savet za spoljne odnose prošle nedelje je saopštio da Komisija mora da pokrene kratkoročnu kampanju za nabavke usmerenu na isporuku ovih kapaciteta odmah gde god je to moguće, uparenu sa srednjoročnom industrijskom strategijom za razvoj složenijih tehnologija.
"Ako razvoj ne počne sada, Evropa će i dalje biti zavisna od američkih sistema sredinom 2030-ih", navodi se u izveštaju.
Razvoj zajedničkih kapaciteta takođe će imati visoku cenu – izazov za mnoge evropske zemlje koje se bore sa visokim dugom i uticajem energetske krize povezane sa američko-izraelskim ratom u Iranu.
Institut Kil prošlog meseca je procenio da bi zamena američkih sistema komandovanja i kontrole, satelitskog izviđanja, komunikacionih i navigacionih sredstava, infrastrukture za lansiranje u svemir, vazdušnog izviđanja poput radara za rano upozoravanje, vojnog softvera u oblaku i veštačke inteligencije, sistema za elektronsko ratovanje i kapaciteta strateškog vazdušnog transporta koštala Evropu najmanje 200 milijardi evra i trajala deceniju ili više.
Drugi stručnjaci tvrde da bi ukupni troškovi zamene američkih nenuklearnih vojnih kapaciteta na kontinentu iznosili oko 1 bilion dolara.