Nakon razornih zemljotresa koji su 6. februara potresli Tursku, Siriju i njihove susedne zemlje, ostavivši više od 24.000 mrtvih, Damask pokušava da se izbori sa ovom humanitarnom katastrofom bez presedana dok je i dalje pod brutalnim zapadnim sankcijama koje su zemlju bacile na kolena.
Rat Zapada protiv Sirije koji je počeo početkom 2011. nije uspeo da svrgne njenog izabranog predsednika, ali godine sve okrutnijih sankcija – a sve u ime "pomoći sirijskom narodu" – uspele su da život učine jadnim i skoro nemogućim, sa većinom koja ne može da prehrani porodice, a još manje da greju svoje domove, piše za "RT internešenel" Eva Bartlet, kanadska novinarka koja živi i pokriva zone sukoba na Bliskom istoku.
Sada, u vreme krize, sirijski narod ne može čak ni da dobije donacije ili hitnu podršku iz inostranstva. Jedna osoba pokrenula je onlajn kampanju za prikupljanje sredstava samo da bi je uklonila zbog sankcija. Unesite reč "Ukrajina" u polje za pretragu na "PejPalu" ili "GoFandMi" i videćete bezbroj apela za slanje novca u Ukrajinu. Ali za Sirijce, zapadne platforme kao što su ove su zabranjene i već godinama, piše Bartlet.
"Bonus" na razaranje koje je ostavio rat
Južnu Tursku i severnu Siriju je 6. februara pogodio zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale, nakon čega je usledilo stotine naknadnih potresa, a zatim još jedan zemljotres. Dok su susedne zemlje Liban, Jordan, Irak i druge bile pogođene, najveća šteta je pričinjena u Turskoj i Siriji.
Od 9. februara, zvanični broj poginulih u Siriji iznosio je 1.347, a više od 2.300 je povređeno. Skoro 300.000 Sirijaca je raseljeno zbog zemljotresa. Scene koje su u početku dolazile iz Turske i Sirije bile su bolne i katastrofalne, sa zgradama koje su se rušile pred očima ljudi, i gomilama ruševina sa mrtvima i osakaćenim zarobljenim ispod.
U Siriji su zemljotresi samo dodali na štetu od rata. Alepo, drugi po veličini grad u zemlji, sklon je urušavanju zgrada zbog terorističke okupacije koja je trajala do 2016. Militanti su često prolazili kroz tunele ispod zgrada, u mnogim slučajevima kako bi postavili eksploziv i uništili ih. S obzirom da se sirijsko stanovništvo već bori da preživi pre zemljotresa, sada se Alepo i priobalni regioni Sirije pogođeni zemljotresima suočavaju sa još većim brojem smrti, povreda i raseljavanja, piše Bartlet.
Sankcije su već ubijale Sirijce
Čak i bez zemljotresa, Sirijci su se borili da nabave lekove, bolnice su muku mučile da nabave ili održe u funkciji neophodne mašine i opremu, a stanovništvo se u celini gušilo kako se ekonomija zemlje urušavala, što je i bio plan, navodi novinarka.
Zapadni lideri su odlučni da su jedini krivi za patnje Sirijaca pre zemljotresa bili predsednik Bašar Asad i njegova vlada (ili "režim", kako Vašington naziva svaku nepoželjnu stranu vladu koju još nije srušio), čija "diktatura" je dovela do građanskog rata (zapravo proksi rata koji predvode SAD protiv Sirije radi svrgavanja pomenute vlade). Sankcije, navodno usmerene protiv "režima", po ovoj logici, imaju za cilj da pomognu i zaštite opštu populaciju. U stvarnosti, oni ubijaju sirijske civile, navela je Bartlet.
Britanska novinarka Vanesa Bili opisala je kako sada žive mnogi Sirijci: "SAD i njihove kurdske separatističke snage okupiraju sirijske resurse na severoistoku, što uključuje njihovu naftu, što naravno znači da se najveći deo Sirije oslanja na iransku nafta za proizvodnju bilo koje vrste struje. Trenutno imamo u osnovi oko dva ili tri sata struje dnevno. U većini domova širom Sirije nema grejanja."
Kako Bili primećuje, Sirijci raseljeni posle zemljotresa – osim ako ne dobiju hitnu pomoć – suočavaju se sa smrzavanjem, "bez ikakvog alternativnog skloništa, bez struje, bez grejanja", piše Bartlet. A zahvaljujući sankcijama, očajnički potrebna humanitarna pomoć i prikupljanje sredstava je teško. Međunarodni teretni avioni ne mogu da slete u Siriju, a usluge prikupljanja sredstava, pa čak i kreditne kartice, nisu dostupne.
Zapadni dušebrižnici - glavni uzrok patnje u Siriji od 2011. – ne samo da su istrajali u održavanju sankcija; većina njih nije ponudila nikakvu značajnu pomoć od zemljotresa, samo šuplje reči.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova okrivilo je sankcije za pogoršanje bedne situacije, a takođe je istaklo da ilegalno prisustvo SAD u Siriji i krađa sirijskih resursa takođe pogoršavaju ekonomsku situaciju.
"Česti (američki) vojni udari i oštre ekonomske sankcije izazvale su ogromne civilne žrtve i oduzele sredstva za život Sirijcima. Dok razgovaramo, američke trupe nastavljaju da zauzimaju glavne regione za proizvodnju nafte u Siriji. Oni su opljačkali više od 80 odsto sirijske proizvodnje nafte i prokrijumčarili i spalili sirijske zalihe žita. Sve ovo je još više pogoršalo humanitarnu krizu u Siriji", poručeno je iz Pekinga.
Prijatelj u nevolji je komšija sa liste sankcionisanih
Sve navedeno je ostavilo Sirijce da se za pomoć uglavnom oslanjaju na prijateljske zemlje. Uzgred, mnoge od tih nacija i grupa spadaju među one koje Zapad najviše ocrnjuje.
Nakon zemljotresa, rusko Ministarstvo odbrane poslalo je "preko 300 pripadnika osoblja i 60 vojnih i specijalnih vozila" za spasavanje i pomoć u Siriji. Rusko Ministarstvo za vanredne situacije poslalo je više od 100 spasilaca u Tursku i Siriju, uključujući aeromobilnu bolnicu sa 40 medicinara.
Iran je poslao u Siriju avion sa 45 tona medicinske, prehrambene i sanitarne pomoći i obavezao se da će poslati još.
Čak je i Libija, koja je i sama u velikoj meri uništena drugim zapadnim projektom promene režima, poslala avion sa 40 tona medicinske i humanitarne pomoći, kao i vozilo hitne pomoći, na međunarodni aerodrom u Alepu.
Hezbolah, libanski pokret otpora, poslao je konvoje humanitarne pomoći u Siriju. Libanska vojska saopštila je da će poslati pripadnike svog inženjerijskog puka u Siriju, da doprinesu operacijama potrage i spasavanja.
Naravno, nisu svi koji su ponudili pomoć Siriji na listi zapadnih sankcija.
Alžir je poslao 115 tona pomoći u hrani i sanitetu, šatorima i ćebadima, kao i 86 specijalizovanih pripadnika civilne zaštite. Ujedinjeni Arapski Emirati će očigledno poslati 50 miliona dolara Siriji za pružanje pomoći, a indijski, emiratski i jordanski avioni koji su prevozili humanitarnu i medicinsku pomoć za sirijske žrtve stigli su u prestonicu u sredu. Čak je i Novi Zeland obećao da će dati 500.000 novozelandskih dolara "za Sirijski arapski Crveni polumesec (SARC) kako bi se zadovoljile humanitarne potrebe".
U međuvremenu, zapadni mediji ostali su pri narativu o krivici Asadove vlade. "Njujork tajms", koji je prvobitno rekao da su zapadne sankcije omele napore za pružanje pomoći Siriji, brzo je promenio priču i sada tvrde da vlada "čvrsto kontroliše koja pomoć može da stigne u oblasti koje drži opozicija".
Ovo je, piše kanadska novinarka, u skladu sa starom tvrdnjom da sirijska vlada poriče pomoć civilima u oblastima koje su okupirali teroristi, koji se u većini zapadnih medija nazivaju "pobunjenicima" i "borcima opozicije". To je nešto što smo ja i drugi novinari na terenu više puta razotkrivali, obilazeći oslobođena područja i stalno iznova slušajući da su meštani gladovali jer su teroristi gomilali humanitarnu pomoć, uskraćivali je civilima ili je prodavali po naduvanim cenama.
Zapadna pomoć nije za svakoga
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u četvrtak upozorila na "sekundarnu katastrofu" koja se preti u Siriji, ukazujući na "velike poremećaje" u osnovnim životnim namirnicama, ali ne naglašavajući ulogu zapadnih sankcija ili prisustvo terorista u severozapadnoj Siriji kao uzroke.
Izveštaji o pomoći UN koja preko Turske stiže u severnu Siriju takođe su ignorisali prisustvo terorista Al-Kaide u pomenutim oblastima, kao i višegodišnju podršku Turske sirijskim antivladinim snagama. Takvi izveštaji su takođe zanemarili da pominju potrebu za hitnom pomoći u oblastima Sirije pod kontrolom vlade, kao i napore vlade da donese tu pomoć.
Otprilike 12 godina od početka proksi rata Zapada protiv Sirije, kontinuirano poricanje samih osnova hitne humanitarne pomoći Sirijcima izvan područja pod kontrolom "pobunjenika", pokazuje koliko je neistinita tvrdnja Zapada da brine o Sirijcima. Nedostatak brige UN, SZO i povezanih agencija za pomoć za Sirijce u Alepu, između ostalih oblasti pod kontrolom vlade, uopšte nije iznenađujuć, s obzirom da su ova tela tokom godina sistematski umanjivala užase koje sirisjki civili trpe od terorista.
Kako se humanitarna katastrofa nastavlja, takođe je vredno podsetiti da je tokom decenija Sirija primala izbeglice iz brojnih zemalja. Ipak, uprkos trenutnoj vanrednoj situaciji i strašnoj potrebi da se ukinu sankcije Zapada, malo je verovatno da će "dobronamerni" Zapad promeniti svoju antisirijsku politiku kako bi Sirijcima omogućio da samo prežive.