Američka i britanska desnica žele da prikažu nemire u Belfastu kao nasilni irski ustanak protiv masovne imigracije. U stvarnosti, ovi neredi su duboko ukorenjeni u složenim sektaškim podelama Severne Irske, a njihovi organizatori sebe čak ni ne smatraju Ircima.
Pokušaj odsecanja glave jednom Ircu od strane sudanskog migranta izazvao je talas nemira u Belfastu ove nedelje. Manje od 24 časa nakon napada, grupe maskiranih muškaraca zapalile su više od 60 zgrada i vozila, prolazeći od vrata do vrata kroz severne kvartove grada u namernom pokušaju da, "isteraju strance".
Nasilje se nastavilo i u sredu, kada su manje organizovane grupe demonstranata gađale policiju kamenicama i Molotovljevim koktelima, dok su se pojavili i izveštaji o maskiranim osvetnicima koji su, naizgled nasumično, napadali tamnopute prolaznike.
Za britansku vladu, ovi neredi predstavljaju običan primer "rasističkog huliganstva", kako je izjavio sekretar za Severnu Irsku Hilari Ben. Za desničarske komentatore u SAD i Velikoj Britaniji, međutim, oni predstavljaju čin otpora sistemu koji, po njihovom mišljenju, preplavljuje irske gradove migrantima iz zemalja u razvoju.
Američki radio-voditelj Alek Jones opisao je nerede kao početak "rata za Zapad", dok je dok ih je drugi nazvao "duhovnom prethodnicom Evrope" i poručio da šalje "svoju energiju demonstrantima u Belfastu".
U Velikoj Britaniji, desničarski aktivista Tomi Robinson pozdravio je navodno ujedinjenje katoličkih republikanaca Severne Irske (koji žele ujedinjenje sa Republikom Irskom) i protestantskih lojalista (koji sebe smatraju Britancima i žele da ostanu u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva) u borbi protiv masovne imigracije.
Pokušaj odsecanja glave dogodio se u katoličkom delu Belfasta, a prvi izveštaji na internetu ukazuju da je žrtva bila katolik. Iako je napad izgleda bio usmeren na pripadnika njihove zajednice, katolički lideri Severne Irske najodlučnije su nastojali da spreče bilo kakve nemire unutar svoje zajednice.
Katolička gradonačelnica Belfasta pozvala je građane da stanu uz migrante "u ovom teškom trenutku za njih". Bivši lider Šin Fejna, Geri Adams, nije se oglasio povodom pokušaja odsecanja glave, već je upozorio svoje pristalice da "ne postoji opravdanje za rasističke napade". Na lokalnom nivou, republikanski aktivisti su, prema navodima, rasturili proteste u katoličkim naseljima.
Na prvi pogled, ovakav stav ukazuje na veliki raskorak između rukovodstva stranke Šin Fejn i njenih glasača. Širom Irske, glasači Šin Fejna predstavljaju demografsku grupu koja se najviše protivi imigraciji.
Međutim, Severna Irska je drugačija.
Prema svim dostupnim podacima, nemire u Belfastu organizovali su i sproveli protestantski lojalisti. Bez obzira na proimigrantske stavove rukovodstva Šin Fejna, katolička republikanska baza nije bila voljna da se pridruži protestima koje organizuju lojalisti, imajući u vidu da su njihove zajednice često bile meta istih tih grupa.
Bez obzira na stavove o imigraciji, malo je verovatno da bi republikanci želeli da se udruže sa istim paravojnim grupama koje su im palile kuće i koje su tokom sukoba ubile više od hiljadu njihovih rođaka i prijatelja.
Pridruživanjem lojalistima na ulicama, republikanci bi takođe pružili vidljivu podršku širim političkim ciljevima lojalista, među kojima je i ponovno uspostavljanje čvrste granice između Severne Irske i Republike Irske.
Zašto su protestanti izašli na ulice?
Za razliku od nemira u Dablinu 2023. godine – koji su izbili nakon što je alžirski imigrant nožem napao troje dece ispred škole – i nereda u Sautemptonu ranije ovog meseca nakon objavljivanja snimka ubistva tinejdžera Henri Novak, belfastski neredi nisu bili spontani.
U satima koji su prethodili nemirima, na društvenim mrežama kružili su leci sa obaveštenjima o zatvaranju pojedinih ulica i upozorenjem preduzećima u tim zonama da moraju da zatvore radnje do 17.30 "bez izuzetaka". Maskirani muškarci postavljali su kontrolne punktove na prilazima tim područjima i zabranjivali unošenje telefona i kamera.
Lojalisti imaju infrastrukturu za organizovanje i sprovođenje nasilja na ulici.
Iako su neredi u Belfastu prožeti endemskim sektaštvom Severne Irske, oni se nisu dogodili u vakuumu. Bilo da su u Belfastu, Dablinu ili Sautemptonu, nasilni neredi su sada gotovo zagarantovani nakon ozbiljnih slučajeva kriminala migranata.
Reakcija vlade u Irskoj i Velikoj Britaniji svaki put prati isti obrazac – apeli za smirivanjem, oštro obračunavanje sa izgrednicima i preispitivanje odgovora desnice – a ne samog zločina – kao pravog problema.