Amerika više ne liči mnogo na zemlju u kojoj se raspravlja o tome ko će pobediti na sledećim izborima, već sve više na državu u kojoj se pitanje postavlja drugačije: ko još uopšte želi da živi u istoj političkoj zajednici?
Od pacifičkog severozapada do Teksasa, od Kalifornije do Novog Meksika, jačaju pokreti koji traže prekrajanje granica, priključenje ideološki bližim susedima ili čak otcepljenje od Sjedinjenih Američkih Država, piše "Njujork tajms". U zemlji koja je decenijama drugima držala lekcije o jedinstvu, demokratiji i "zajedničkim vrednostima" sve glasnije se govori o – razvodu.
Jedan od takvih pokreta je "Kaskadija", ideja o regionu koji bi obuhvatao sever Kalifornije, Oregon, Vašington i britansku Kolumbiju. Za njene pristalice, prirodne granice, reke, planine, šume i ekonomske veze znače više od političke linije između SAD i Kanade.
"Lososi ne obraćaju pažnju na 49. paralelu. Imam mnogo više zajedničkog sa nekim iz Vankuvera nego sa nekim iz Arkanzasa", kaže Endru Engelson, aktivista, misleći na američko-kanadsku granicu.
Organizacija čiji je on član nastoji da pokrene razgovore koji bi mogli da dovedu do referendumskih inicijativa u Vašingtonu i Oregonu 2028. godine, ukoliko se političke prilike u SAD ne promene.
Na drugoj strani ideološkog spektra nalazi se pokret "Veliki Ajdaho", koji želi da veliki deo ruralnog, konzervativnog Oregona pređe u susedni Ajdaho. Pokret postoji već šest godina, a podršku je dobio na glasanjima u 13 okruga. Zagovornici ove ideje tvrde da istočni Oregon, koji čini oko dve trećine teritorije države, ali ima svega 10 do 15 odsto stanovništva, nema stvarni politički uticaj. Politiku, kažu, diktiraju Portland i liberalni koridor zapadno od Kaskadnih planina.
"Oni jednostavno ne razumeju nas sa druge strane planina", kaže Den Džojs, sudija okruga Malher u Oregonu.
Slični zahtevi čuju se i drugde. U Teksasu i Kaliforniji nastavljaju se inicijative za nezavisnost. U unutrašnjosti Kalifornije pojavljuju se predlozi da se država podeli na dve ili tri celine. U jugoistočnom Novom Meksiku pojedini aktivisti žele priključenje Teksasu. Republikanci u Indijani pozvali su konzervativne okruge iz Ilinoisa da im se pridruže, a sličnu inicijativu pokrenuo je i jedan senator iz Zapadne Virdžinije prema okruzima u Virdžiniji i Merilendu.
Čak i severno od američke granice, u kanadskoj Alberti, konzervativne snage guraju ideju referenduma o ostanku u Kanadi ili pokretanju obavezujućeg referenduma o otcepljenju.
Politikolog Rajan Grifits, autor knjige "Razjedinjene države", kaže da je separatizam postao deo duha vremena. Ljudi koje je intervjuisao, dodaje, često zvuče iznenađujuće slično, bez obzira na to da li su liberali, konzervativci ili libertarijanci. Svi se žale da im je vlast nefunkcionalna i udaljena.
U osnovi tih pokreta nije uvek samo ideologija. Često je reč o ekonomskom osećaju zapostavljenosti, uverenju da odluke donose ljudi koji ne dele ni probleme ni način života lokalnih zajednica. Dok je u Evropi separatizam često vezan za jezik, etnički identitet ili istorijsku državnost, u Americi ga sve više pokreću polarizacija, ekonomski jaz i gubitak zajedničkog nacionalnog osećaja.
Pravno, međutim, put ka otcepljenju gotovo je zatvoren. Vrhovni sud SAD je još 1869. godine, u slučaju "Teksas protiv Vajta", presudio da je unija "neuništiva" i da države ne mogu jednostrano da se otcepe. Promena granica moguća je samo uz saglasnost zakonodavnih tela obe države i Kongresa, dok bi izlazak zahtevao složen politički dogovor, možda čak i međudržavni ugovor.
To, međutim, ne sprečava sve veći broj Amerikanaca da o tome govori kao o realnoj političkoj mogućnosti. Za njih, Vašington više nije centar zajedničke države, već simbol sistema koji ih ne čuje.
"Nalazimo se u nasilnoj vezi sa federalnom vladom", kaže Engelson i dodaje: "Razvod je legitiman odgovor".