Podaci Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, na koje ukazuju kineski mediji i analitičari, pokazuju da su ekonomije donedavno najrazvijenijih zemalja, okupljenih u Grupu 7 (G7), pre dve decenije ostvarivale šezdesetak odsto svetskog BDP-a, dok danas udeo ovih zemalja u svetskom BDP-u iznosi četrdesetak odsto.
Grupa 7 najrazvijenijih zemalja sveta je, stoga, grupa u opadanju, a potezi najavljeni na proteklom samitu te grupe, u Evijan-la-Bensu u Francuskoj, ne nagoveštavaju spremnost vodećih zemalja Kolektivnog zapada da se strukturno unapređuju, menjaju i prilagođavaju, već pokazuju njihovu nameru da se ušanče.
Lideri G7 dogovorili se se na pomenutom samitu, kako prenosi Rojters, da pojačaju koordinaciju radi smanjenja zavisnosti svojih zemalja od Kine u snabdevanju kritičnim mineralima, uključujući planove za usklađivanje strategijskih zaliha i pokretanje nove platforme sa proširenom ulogom Međunarodne agencije za energiju.
Zapadne sile, kako je Rojters naveo, "nastoje da diverzifikuju snabdevanje metalima od ključnog značaja za odbranu, tehnologiju i obnovljive izvore energije i da smanje zavisnost od Kine" i da je Peking lane "uzdrmao svetska tržišta kada su ograničenja izvoza trajnih magneta poremetila industrije, otkrivajući njihovu zavisnost od jednog izvora snabdevanja", ali ne navodeći da je kineska mera usledila kao odgovor na radikalan izazov SAD u pogledu povećanja carina i nastojanja SAD i njihovih saveznika da isključuju kineske kompanije iz svetskih lanaca snabdevanja.
Kako Evropa treba da se snalazi?
Lideri G7 naveli su da im je cilj da do 2030. godine smanje zavisnost od bilo kog pojedinačnog snabdevača izvan zemalja G7 i partnerskih država za retke zemne elemente i trajne magnete na manje od 60 odsto, sa krajnjim ciljem da se taj udeo smanji na 50 odsto – "što je pre moguće".
Ti mehanizmi bi kasnije bili proširivani za još pet novih minerala svake godine, sa posebnim naglaskom na retke zemne elemente.
Ovogodišnji samit G7 bavi se temom koja, formalno, nije bila na dnevnom redu samita: kako Evropa treba da se snalazi u budućnosti u kojoj su prioriteti SAD sve nepredvidiviji i sve više usmereni na sopstvene interese.
Sa Rusijom, G8 je razmatrao smanjenje siromaštva
To je, kako u Pekingu primećuju, oštar kontrast u odnosu na samit G8 2005. godine u Gleniglsu u Škotskoj, gde su se lideri glavnih industrijski razvijenih ekonomija sveta, sa Rusijom, okupili kako bi razgovarali o otpisu dugova zemljama u razvoju i povećanju pomoći Africi.
Moto tog samita ("Okončati siromaštvo"), odražavao je ambiciju koja je prevazilazila interese samih članica, kao i kolektivni napor da se odgovori na neke od najhitnijih izazova čovečanstva.
"Tokom protekle dve decenije, agenda G7 se pomerila od pokušaja rešavanja globalnih problema ka unutrašnjim bezbednosnim pitanjima, geopolitičkim rivalstvima, trgovinskim sporovima i strateškoj konkurenciji. Razvoj, smanjenje siromaštva i globalna javna dobra potisnuti su na margine, dok je upravljanje neslaganjima među saveznicima sve više postalo centralni zadatak. Da stvar bude gora, čini se da grupa nije sposobna da reši čak ni sopstvene unutrašnje probleme. Kada se SAD – koje se dugo smatraju osloncem G7 – nađu u trgovinskim sukobima sa Evropom, počnu da postavljaju pitanja o dugogodišnjim bezbednosnim obavezama i otvoreno dovode u pitanje partnere u pitanjima od odbrambene potrošnje do industrijske politike, sposobnost G7 da oblikuje globalne ishode neizbežno slabi", konstatovano je u redakcijskom komentaru lista "Čajna dejli".
Kolektivni zapad ne poštuje dosledno vlastite obrasce i pravila
Pomenuti list konstatuje da ekonomski učinak nije jedino merilo međunarodnog uticaja, ali ostaje jedna od njegovih najvažnijih osnova, "jer oni koji proizvode manje imaju i manji glas".
Pokazalo se da Kolektivni zapad nije u stanju da poštuje vlastite obrasce i vlastita pravila onda kada njemu samom ti obrasci i pravila ne idu naruku, što sugeriše da su obrasci i pravila skrojeni isključivo za potrebe Kolektivnog zapada.
"Članice G7 i dalje su među najnaprednijim ekonomijama sveta, ali era u kojoj je mala grupa razvijenih zemalja mogla da se sastaje iza zatvorenih vrata i u velikoj meri određuje pravac međunarodnog sistema očigledno je završena. Svet 2026. godine suštinski je drugačiji od sveta 2005. godine. On je multipolarniji, međusobno povezaniji i raznovrsniji. Najhitniji globalni izazovi, uključujući razvoj i klimatskih promena, veštačku inteligenciju i ekonomsku upravu, zahtevaju šire učešće i širu reprezentaciju. Ta realnost se ogleda u rastućem značaju drugih multilateralnih platformi. Grupa 20, koja je podignuta na nivo samita lidera tokom globalne finansijske krize 2008. godine, okuplja ekonomije koje čine ogromnu većinu svetskog autputa i stanovništva. Proširena grupa BRIKS postala je sve uticajniji glas ekonomija u usponu i Globalnog juga. Čak i OECD, osnovan mnogo pre samog G7, i dalje pruža važan okvir za međunarodnu ekonomsku saradnju", konstatovao je "Čajna dejli".
Budućnost globalnog upravljanja neće biti određena jednim klubom bogatih zemalja, već će je oblikovati širi spektar aktera koji deluju kroz inkluzivnije i reprezentativnije institucije, ističe kineski list.
U tom smislu, priča o G7 nije samo priča o padu, već o tranziciji, od sveta u kojem je dominiralo nekoliko naprednih ekonomija ka svetu u kojem se uticaj, odgovornost i donošenje odluka sve više dele u okviru šire međunarodne zajednice.