U 10 časova 9. juna, ogromna eksplozija je potresla Las Klaritas, trošni grad na ivici ogromnog rudnika zlata u venecuelanskom Amazonu.
"Eksplozija je bila toliko snažna da se kuća moje sestre zatresla, a ona je bila udaljena 10 kilometara", rekao je jedan rudar.
Odmah nakon toga, helikopteri su počeli da kruže, kao da love nešto ili nekoga.
Danima gotovo da nije bilo informacija o tome šta se dogodilo. Onda je Donald Tramp objavio video na društvenim mrežama, rekavši da prikazuje ubistvo Ektora Gerera Floresa, vođu venecuelanske bande "Tren de Aragva".
Snimci iz vazduha bili su baš kao i američki napadi na navodne brodove za trgovinu drogom na Karibima i Pacifiku – ali sa ključnom razlikom što se dogodio na venecuelanskom tlu, očigledno među ilegalnim rudnicima na krajnjem jugu zemlje.
Zajednička operacija SAD i Venecuele označila je prekretnicu u odnosima između bivših protivnika, koji su pre manje od pola godine pucali jedni na druge dok je američka vojska napala Karakas kako bi otela predsednika Nikolasa Madura.
To je takođe najnoviji pokušaj SAD da prošire svoje vojne napade na kriminalne grupe u zemljama širom regiona – i možda prvi korak ka pripremi regiona za investicije rudarskih kompanija.
"Mislim da je ovo prekretnica", rekao je "Gardijanu" Bram Ebus, konsultant Međunarodne krizne grupe. "Videli smo američke snage koje ciljaju navodne brodove za trgovinu drogom, ali ovo je unutar kopnenih granica jedne zemlje. A zajednička akcija sa SAD je izuzetno simbolična za zemlju čija je vladina retorika decenijama bila protivljenje Vašingtonu."
Napad je usmerio pažnju na Orinoko basen, prostran i mineralima bogat pojas zemlje uz granice sa Gvajanom i Brazilom, gde su se slile stotine hiljada rudara, od kojih su mnogi raseljena lica koja su izgubila sredstva za život tokom ekonomskog kolapsa Venecuele.
Kriminalne frakcije – uključujući venecuelanske bande poput "Tren de Aragve", ali i brazilske grupe i kolumbijske gerilce – su de fakto država u većem delu regiona, gde su kriminalci godinama sklapali dogovore sa članovima venecuelanskog režima kako bi kontrolisali rudnike, naplaćivali poreze i održavali brutalnu vrstu reda.
"Uništili su svaki institucionalni poredak koji je postojao", rekao je Ameriko de Gracija, bivši član venecuelanske nacionalne skupštine koji predstavlja državu Bolivar.
Ali budućnost regiona je dovedena u pitanje otkako je Trampova administracija u januaru zarobila Madura i zamenila ga sa Delsi Rodrigez, dajući joj instrukcije da otvori prirodne resurse Venecuele za investicije američkih kompanija.
Donald Tramp je najavio napad nakon višednevnih venecuelanskih vojnih operacija oko Las Klaritasa, središta ilegalnog rudarstva u državi Bolivar, pri čemu su meštani prijavljivali pucnjavu i eksplozije dok su helikopteri leteli iznad njih.
Poznato je da "Tren de Aragva", koju su SAD prošle godine svrstale na listu strana teroristička organizacija, kontroliše Las Klaritas. A njen vođa, poznat kao Ninjo Gerero, možda se tamo skrivao.
Ali detalji operacije u kojoj je ubijen – uključujući kada i gde se dogodila – ostaju gotovo potpuno nejasni.
Vlasti takođe još uvek nisu pružile dokaz da je Ninjo Gerero mrtav, a nije poznato da li su druge ličnosti "Tren de Aragve" bile meta, ili da li su civili ubijeni ili povređeni tokom operacija.
"Pouzdani izvori nam govore da su vođe (Tren de Aragve) pobegle u Gvajanu, ali ne znamo sa sigurnošću", rekao je drugi rudar iz El Dorada, blizu Las Klaritasa.
"Čuli smo izveštaje o mnogo ranjenih ljudi, nekih mrtvih", rekla je Kristina Bureli, osnivačica organizacije SOS Orinoko, koja ima mrežu izvora na terenu. "Ali pravih informacija nema. Neverovatno."
Takođe je nejasna precizna priroda učešća SAD u operaciji.
Tramp je rekao da su SAD "izvele" napad. Američki mediji su različito izveštavali da je CIA dostavila obaveštajne podatke, pa čak i da je raketu lansirala Zajednička komanda za specijalne operacije.
To bi označilo drugu vojnu akciju SAD u Venecueli nakon otmice Madura – samo što se ovog puta čini da je urađena zajedno sa istim režimom i protiv kriminalne organizacije koju je Vašington nekada optuživao da štiti Karakas.
To takođe signalizira proširenje napada američke vojske na kriminalne grupe u regionu, koji su počeli napadima na navodne brodove sa drogom na Karibima i Pacifiku, ali su se od tada proširili na zajedničke operacije u Ekvadoru, a sada i u Venecueli, dok Tramp insistira na istom u Meksiku.
Stručnjaci sumnjaju da je napad u Venecueli takođe imao je paralelnu svrhu pripreme područja za investicije rudarskih kompanija.
Rudarski luk Orinoko ne sadrži samo zlato, već i retke zemne elemente i kritične minerale poput nikla, bakra, boksita i koltana koji su vitalni za industrijsku i vojnu proizvodnju.
Od januara, venecuelanski režim je usvojio reformu rudarstva kako bi otvorio sektor za strani privatni kapital, dok su SAD izdale licence koje američkim kompanijama omogućavaju da obavljaju transakcije koje uključuju zlato venecuelanskog porekla.
Ogromna nalazišta zlata u blizini Las Klaritasa su od posebnog interesa. Kanadske i američke kompanije – "Kristalleks" i "Zlatna rezerva" – videle su da su im koncesije tamo eksproprisane od strane Madurovog prethodnika, Uga Čaveza, i još uvek traže arbitražna poravnanja. Nakon zarobljavanja Madura, "Zlatna rezerva" je objavila svoje interesovanje za povratak u Venecuelu.
"Sumnjam da je poreklo ove najnovije operacije to što Sjedinjene Države žele da se područje očisti za 'Zlatnu rezervu' i 'Kristalleks' kako bi mogle da povrate kontrolu nad regionom", rekao je De Gracija, bivši političar iz države Bolivar.
Ali Bureli procenjuje da postoji između 15 i 20 naoružanih kriminalnih grupa širom rudarskog luka Orinoko. "Oslobađanje od jednog čoveka apsolutno ništa ne menja situaciju", rekao je Bureli.
Prošle nedelje, šef policije Las Klaritasa pronađen je mrtav, ubijen metkom iz sopstvenog pištolja. "Mislim da je ovo prvi znak osvete ljudi iz Tren de Aragua", rekao je Bureli.
U međuvremenu, kriminalne grupe su samo jedan deo sistema koji uključuje samu venecuelansku državu. Kako su prihodi od nafte propadali, insajderi režima su se, navodno, okrenuli rudarstvu zlata kako bi prikupili novac, omogućavajući svojim prijateljima, među kojima su i vojni oficiri, da se obogate.
"Venecuelanska vojska je toliko duboko ukorenjena u svim ovim ilegalnim ekonomijama da je teško zamisliti da se potpuno okreću protiv mreža organizovanog kriminala", tvrdi Ebus.
"Južna Venecuela je i dalje noćna mora za investitore."